MediaSfera
Piše: Biljana Maksimović
Foto: Pixabay, privatna arhiva
Odluka Demokratske stranke o neučestvovanju na izborima u atmosferi straha, pretnji i podela, u odsustvu mogućnosti da upravljaš vlastitim životom slobodno i uz prisutni višegodišnji monopol u sferi informisanja nije samo odgovoran odgovor, već i jedini mogući. Svaki drugi sadržao bi u sebi elemente neiskrenosti prema sebi, tradiciji, etici i politici. Pozitivan odgovor bio bi ravan spremnosti na prihvatanje ultimatuma ili povinovanje da je postojeće trajno i jedino moguće. Građanski protesti oblikovali su i dali snagu izrečenom NE.
Demokrate se zalažu za kontinuitet borbe. Demokrate u pozivima za razgovor ne gledaju semantiku, fiktivne poruke iza koje se zaklanjaju neiskrene namere. U svim dosadašnjim sagledavaju mehanizam premeštanja, pomeranja i zloupotrebe u produkciji besmisla. Nismo nikada nijednog građanina tretirali kao manje važnog, nismo licitirali brojevima, nismo pogrdno uzvikivali imenima, zaricali se da nećemo ustuknuti i predati vlast sve ida milioni traže. Vučićeva stvarnost iznivelisana je na nivo sramne televizijske predstave. Sada i ovde, kao nikada ranije, sve teče u dve odvojene ravni. Slike koje mesecima gledamo od Brusa do Grocke, ostrašćenih ljudi, svekoliko zaštićenih, koji pozdravljaju bezakonje i onih drugih, nebranjenih, a smelih, su paradigma.
Ono što ih deli nije razdaljina od par koraka, premostivo lako, malo i nevažno. Između su pukotine i raspori koje je režim izrovao po zemlji i ljudima, pravu i pravdi, dobroti i čestitosti. Nasilje nad istinom i pojedincima je osam godina u temelju filozofije lažnog evropejca. Mi, demokrate, ne verujemo da je ta i takva u svojoj suštini „bezpolitična politika“, politika radi vladanja, ni usud , ni sudbina. Ona je izazov koji je stigao delom i zbog slabosti naše politike i nedoslednosti naše reči, ali nesloboda nije mogućnost, nije trajna, ona se borbom ukida. Za šest meseci ne možemo konstruisati i sagraditi sve što je ostalo na razvalinama režima. Vreme nije saveznik u politici, međutim potrebno je da bi i politika i njena tvoračka moć bili delotvorni danas i trajniji od učinka entropičnog sistema naprednjaka.
Ako postoji greška u izboru, onda je to pristanak da uopšte svoju odluku kroz prizmu jedne reči vrednujemo ili kalupimo. Neučestvovanje ne znači povlačenje, izostanak, prestanak. Naprotiv. Ona jeste i mora biti nastavak. Čvršći, glasniji i konkretniji. Naš. Jednoobraznost je otisak palanačkog duha. Bojkot nije anketa i ne može o njemu se promišljati i donositi sud jednobrazno, po obrazcu. Ako nećemo da budemo glumci u Vučićevom pozorištu zlobe, pakosti i zluradosti, u kome svako ima iluziju da glumi, jer svako gleda i svako gleda, jer misli da je u ulozi, onda moramo da osmislimo načine i osnažimo mehanizme, damo građanima drugačiji uvid, drugi ugao posmatranja, pokažemo razliku kao klicu mogućnosti. I da poštujemo različitosti.
Postojala je zebnja da preuranjenom odlukom Demokratska stranka ostavlja pola godine Aleksandru Vučiću da neometano „nacrta“ željenu opoziciju i izgled Skupštine. Zar on to nije i ne može raditi i bez izvesnosti da nas u tome nema? Može. Samo što će to biti slika njegovih neprilika. Sa procedurama i legitimitetom. Može kratkotrajno naći kvorum, ne može dugoročni opstanak obezbediti. Kako odluka, tako i predstavničkih tela. Realno, Demokratska stranka uticajem i snagom koju ima nije tas na vagi koji donosi prevagu brojčanu, jeste tas na značajnim terazijama. Vidljivijim i pamtljivijim. Princip se meri i idejnost na njima.
Odluka o neučestvovanju ima i dodatak. Bitan. Ali je veznik, ali je most, ali je spoj. Sa Evropom. Kada postaje ili ostaje bez znaka pitanja? Onda kada se nađemo na zadatku većem od svih trenutnih funkcija i konstalacija. Da zajedno postanemo Evropa i svaku formu i pojavni oblik znan iz istočnjačkih despotija istisnemo na marginu. Gospodo iz Evrope, pomozite nam da izgradimo sistem, ne podržavajte nešto što ne podržavate kod sebe!
Autorka je šefica Informativne službe Demokratske stranke
Dodaj komentar