MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Davno je bilo kada sam gledala epizodu neke od omiljenih serija (mislim da su možda bile ,,Mućke’‘) u kojoj je jedna od najboljih scena vezanih za govorenje istine.
U kafić je došao izuzetno važan i dugo čekan gost. Doktor nauka, svetski poznato ime. Sa ekipom je sedeo, pio i grickao kobasice. U jednom trenutku mu je kanuo senf na kravatu. Prisutni nisu znali na koji način da mu na to ukažu. Svima je bilo neprijtno i fleka im je bola oči. Pokušavali su visokoumno, filozofski, metaforama i aluzijama da mu skrenu pažnju da sos obriše, ali ih on nije razumeo. Stvar je dovedena do apsurda. U jednom trenutku prišla im je konobarica. Videla je senf na kravati, uzela krpu koju je imala u ruci i obrisala ga. Epilog je bio da ju je viđen gost oženio, da su se ubrzo razveli, ali da ju je obezbedio visokom alimentacijom.
Bila sam (i ostala) oduševljena pričom.
Ne treba komplikovani nešto što je životno i očigledno. Svemu treba pristupati iskreno, bez foliranja i pretvaranja.
Ukoliko nemam šta lepo da kažem, pa moram da izmišljam ili lažem, ja oćutim. Jer istina ima visoku cenu!
Još dok sam radila u saobraćajnom preduzeću, u redu u menzi, visokoumno sam rekla da uvek govorim istinu. Pravnica koja je stajala iza mene ubacila se nepozvana u razgovor i s ironičnim osmehom dobacila:
– Samo budale kažu uvek sve što misle.
Ne znam, kako starim, shvatam da je njen komentar bio vrlo dobronameran. Htela je da ohladi ludu glavu. Ali, avaj. Od sebe se ne može pobeći.
Kada sam bila baš-baš mala, možda neki četvrti razred, jedna draga rođaka me je upitala da li mi se sviđaju čizme koje je tog dana kupila i pokazala meni i mojoj mami. Moj odgovor je bio: ne!
I dan-danas pamtim izraz njenog lica. Istinski se bila uvredila.
Nije mi bilo jasno zašto ljudi uopšte postavljaju takva pitanja, ako nisu spremni da čuju i negativan odgovor.
No, sve češće mi prilaze i pitaju me za mišljenje, jer kažu da znaju da ću da kažem iskreno.
Zbog toga što ne mogu da oćutim počela sam da pišem. Bolje da žuč izlivam na papir, nego pred rukovodiocima.
Te mračne stranice ne dajem da budu objavljene, a kada opletem po nepravilnostima ili lošim delima, mogu da imam ozbiljan problem (iako sam 99% u pravu).
Učim se pameti i razmtram tvrdnju da nije važno šta se kaže, već kako.
Moj otac je govorio da stvari malo uvijem ,,u oblande“.
Filujem i uvijam retko. Srećom samo kad može da leti glava. A inače ne, pa neka leti perje…
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/
Lijiljana Šarac
Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor pet hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.
Dodaj komentar