Diktafon

Bojan Džodan: Moj uhvaćen trenutak u vremenu

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: Tanja Bažalac, Bojan Džodan

 

 

Kao jedan od predstavnika srpskih umetnika mlađe generacije, Bojan Džodan se fotografijom bavi desetak godina. Ona mu je donela uspeh i pre svega neizmerno zadovoljstvo. Danas je fotografija njegova profesija, zajedno sa video produkcijom i animacijom. Bojanov talenat prepoznali su mnogi domaći i strani brendovi i organizacije koje su ga angažovale za svoje kampanje.




Sa tridesetak grupnih, tri samostalne izložbe i mnoštvom priznanja iza sebe, Džodan je već priznati ekspert i iskusni predavač, a prošle godine pokrenuo je i veb portal posvećen promociji nauke i umetnosti.

Nagrade koje osvaja na raznim takmičenjima i konkursima ne shvata kao poziv na odmor, zato i dalje iščekuje svaki slobodan dan da dopuni kolekciju zabeleženih fotografija novim pričama. Prošle godine štampa je knjigu “150 intimnih trenutaka” u kojoj su sabrane fotografije koje nigde nije objavio.

Nedavno ste osvojili treće mesto u ukupnom plasmanu  na takmičenju Frame 24 – 2019 u Novom Sadu. Šta za Vas znače nagrade?

 Sama takmičenja mi uvek znače više od nagrada. Frame 24 i Photolympic su vrlo interesantna takmičenja na kojima svaki fotograf dobija 24 teme na koje odgovara na licu mesta u toku 48 sati. Učestvujem na takmičenjima ovog tipa već skoro jednu deceniju i imao sam sreću da od kada sam napokon bio zadovoljan svojim odgovorima na teme to bude prepoznato i od strane žirija koji mi je te godine dodelio prvu nagradu. Od tada redovno osvajam neka od prvih mesta, ali mnogo bitnije od same nagrade je proces takmičenja i druženja sa kolegama iz koga uvek mnogo naučim.

Šta Vas je privuklo fotografiji? Sećate li se trenutka kada ste prvi put uzeli aparat u ruke?

Skoro da mogu da se setim, i to je morao biti analogni aparat jer drugačijih nije bilo. Ulaz u svet fotografije kroz analognu fotografiju izgleda kao magična priča o aparatu kao maloj mračnoj sobi u koju svetlost ulazi kroz sočivo i pada na film aparata gde pravi naopaku i negativnu predstavu stvarnosti koju je potrebno prebaciti u pozitiv u mračnoj komori. Takav proces deluje kao neka misteriozna čarolija iz koje nas ne čudi da kao rezultat dobijamo uhvaćen trenutak vremena. Pri tom kada fotografišemo, ne samo da zaustavljamo trenutak već ga i umnožavamo svaki put kada fotografiju neko posmatra. Na taj način fotografija pravi krugove na površini toka vremena, ona uznemirava linearni tok proticanja i dozvoljava da trenutak postoji daleko od mesta i momenta u kome je nastao.

Od koga ste učili fotografiju? Ko su Vaši učitelji?

U fotografiju sam ušao spontano, ona je bila hobi koji je prerastao u profesiju tako da se i znanje skupljalo spontano uglavnom preko interneta. Za sve one koji žele više da nauče o obradi fotografija preporučujem na youtube kanal Nemanje Sekulića koji je sa svojim fenomenalnim lekcijama prepoznat ne samo kod nas nego i u svetu.

Studirali ste fiziku.  Dokazujete da nauka i umetnost mogu da idu zajedno.  Šta je fotograf naučio od naučnika, a šta naučnik od fotografa?

Nauka i umetnost se ne isključuju nego se u najlepšim delovima preklapaju. Kao ljubitelju nauke bilo mi je verovatno lakše da razumem način funkcionisanja aparata i ponašanje svetlosti, a sa druge strane umetnost me je nadam se naučila da teme iz nauke o kojima pišem na portalu paralaksa.blog učinim interesantnijim i pristupačnijim.

Kako reagujete kad Vam kažu da su Vaše fotografije Beograda najbolje ikada urađene?

U takvoj situaciji se obično pravim mrtav i sačekam da situacija prođe. Ne samo da mi tako nešto zvuči previše tabloidno već u skladu sa tim ne može ni biti tačno. Svi mi doprinosimo portretisanju Beograda svojim stilom tako da njegov portret bude potpuniji i čarobniji, upoređivati te stilove međusobno je ne samo nepotrebno nego verovatno i nemoguće.

Vaše fotografije Beograda su svojevrsti porteti grada. Da li je teško uhvati dušu, svetlost jednog grada na fotografiji?

Sigurno da je teško uhvatiti duh jednog grada, ali sa druge strane šta god da ulovimo svojim fotografijama, možemo to predložiti kao naš pogled i stil koji nam teško može biti oduzet. Lepo je ako u tome još neko prepozna vrednost, a još lepše je što u promišljanju portretisanja grada kao i drugih ljudi uvek ostaje i priča o tome kako upoznajemo sami sebe.

Da li je i za Vas fotografija svojevrsni svetolopis?

To se kod fotografije ne dovodi u pitanje, ona jeste svetlosni zapis ukoliko je posmatramo na tom osnovnom nivou. Opet, ako se setimo Senekine misli „Sve što se razloži do praha ostaje nejasno“, shvatamo da ne samo da je potrebno da svetlost koja je na fotografiji protumačimo kao nečiji portret, pejzaž ili scenu života ulice, već da bi bila dovoljno jasna, potrebno je da protumačimo kontekst motiva koji nam je svetlost zapisala. Tako svetlost tumačenjem postaje priča, a od priča, kao što svi znamo, je sastavljen ceo svet.

Koja vrsta fotografije Vas najviše privlači?

Trenutno me veoma privlači reportažna fotografija i portreti čemu želim više da se posvetim u budućem periodu.

Sarađujete sa brojnim magazinima i portalima. Da li su novinska fotografija i foto reportaže za Vas izazov?

Između ostalog pišem za magazin Odiseja, rubriku Profil koja u formi foto reportaže predstavlja interesantne institucije u Srbiji. Kada se poseta jednoj instituciji istovremeno prepriča kroz tekst i fotografiju imam osećaj kao da pričam dve odvojene priče. To jeste izazov, ali je i vrlo interesantno i kreativno, a te dve priče podržavaju jedna drugu i kada jedna zapne druga je može inspirisati da nastavi svoj tok.

Ko Vam je najviše pomogao u karijeri?

Roditelji koji su me uvek podržavali u svemu što radim.

Koji su Vam dalji planovi?

Uskoro se bliži takmičenje Photolympic 2019 na kome želim da učestvujem i probam ponoviti uspehe od prošle godine, a osim toga posvetiću se novim fotoreportažama.

Može li se živeti od umetničke fotografije koju Vi negujete?

Može se živeti od fotografije, a oko toga šta smo skloni da nazovemo umetničkom fotografijom ima mesta za diskusiju. Angažovana fotografija koju možemo shvatiti i kao umetničku može beležiti neke društveno aktuelne i bitne teme kojima podiže svest zajednice, ali zašto onda i angažovano fotografisanje venčanja ne bismo shvatili kao ozbiljan umetnički zadatak i posvetili se tome na takav način.

Koje je pravo vreme za fotografisanje?

Obično se na ovaj odgovor čeka onaj čuveni savet da je pola sata pre zalaska i pola sata posle zalaska sunca period dana koji se zove Zlatni sat i kada je atmosfera najčarobnija za fotografisanje. Osim toga odmah posle zlatnog sata sledi možda manje poznat Plavi sat koji takođe može dati interesantne rezultate. Međutim, bitnije od toga gde se nalazi Sunce su atmosferske prilike unutar nas. Kada pronađemo inspiraciju možemo napraviti interesantne fotografije bez obzira na doba dana, rezultat mogu biti interesantne noćne fotografije ili fotografije u studiju u kome imamo potpunu kontrolu svetla.

Bavili ste se i pedagoški radom. Koji je Vaš savet za mlade ljude koji prvi put uzmu foto aparat u ruke?

Predavao sam fotografiju i obradu fotografije u Regionalnom centru za talente Beograd II dve godine i trudio sam se da fotografiiju predstavim kao igru i potragu za lepotom. Iz tako jednostavnog pristupa koji nas mami da se igramo jedva i primetimo kada zabasamo u vrlo ozbiljno područje u kome preispitujući lepotu oko sebe zapravo dolazimo do ozbiljnog preispitivanja stavova o našim životima. Koristan savet bi mogao da bude da probamo da odemo na neka manje posećena mesta ili na sasvim obična mesta, ali u vreme kada ih malo ko posećuje, na taj način kada se izmestimo iz svakodnevnice sasvim je očekivano da nas iznenade i nesvakodnevni prizori kao i netipična razmišljanja.

Recite nam nešto i o svom blogu na sajtu www.dzodan.com?

Osim što na blogu objavljujem tematske serije fotografija sa kratkom pričom, blog koristim da podelim korisne informacije koje se tiču fotografije. Na blogu se mogu naći uputstva kako se prijaviti na razna takmičenja kao i pomoć oko toga kako se uspešno takmičiti. Blog može biti interesantan i mladencima koje interesuje kako u Srbiji funkcioniše angažovanje fotografa, a ubedljivo najpopularniji su teksovi koji se bave stock fotografijom i objašnjavaju kako započeti sa prodajom fotografija na internetu.




Kategorije