Događaji

“Beograd za početnike”: Tribina “Kraj uspona međuratnog Beograda”

MediaSfera

 

 

“Beograd za početnike” organizuje u četvrtak, 12. septembra u 19 časova u knjižari Akademija, Knez  Mihailova 35 tribinu “Kraj uspona međuratnog Beograda”, posvećenu Vladi Iliću jednom od najuspešnijih gradonačelnika Beograda, za vreme čijeg mandata su izgrađeni neki od simbola naše prestonice.




Učestvuju:  prof. dr Čedomir Antić, istoričar, dr Srđan Cvetković, istoričar, Saša Stanković, autor monografije o Vladi Iliću i  Smilјana Popov, autor serijala “Beograd za početnike”.

 

Pre 80 godina, tačnije 13. septembra 1939. godine, Vlada Ilić se na lični zahtev povukao sa mesta predsednika Beogradske opštine zbog početaka Drugog svetskog rata, odnosno Hitlerovog napada na Polјsku.

 

Od tada skoro da nema novih kapitalnih investicija u Beogradu, uglavnom se održava samo ono što je započeto ranije. Nažalost, od septembra 1939. razvoj prestonice se postepano usporava dok konačno nije prekinut 6. aprila 1941. kad je napadnuta i Jugoslavija. Tako se u senci velikih istorijskih događaja vidi grčevit napor građanskog Beograda da nastavi normalan život koji sve više postaje utopija.

 

Za Vladu Ilića važi da je bio najuspešniji beogradski gradonačelnik za čijeg je mandata (1935-1939) srpska prestonica dobila neke od svojih simbola (spremite se, lista je podugačka): Pančevački most, Zoološki vrt, Beogradski sajam, temelje Hrama Svetog Save, palatu “Albanija”, tramvajsku vezu Zemuna sa Beogradom, Vukov spomenik, Glavnu poštu, Tašmajdanski i Karađorđev park, Igumanovu palate, staru VMA, desetak novih osnovnih i srednjih škola, Gradsku polikliniku, Polikliniku za kožne i venerične bolesti, Dom dečje zaštite u Zvečanskoj, Univerzitetsku bolnicu u Tiršovoj ostao je većini Beograđana nepoznat.

 

Iako mu je bilo obezbeđeno mesto u avionu kojim su Karađorđevići i članovi vlade napustili zemlju izbijanjem Drugog svetskog rata, Vlada Ilić ostaje u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata imovina mu je konfiskovana, a on poslat u zatvor. Tito ga je, ipak,  1951. pustio na slobodu, ali је nekadašnji prvi i najbogatiji čovek Beograda od šloga ubrzo umro u potpunoj bedi, go i bos.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .