Magazin

Kako se menjao Trg Republike kroz istoriju

MediaSfera

 

Foto: Wikipedia,

 

 

Poslednjeg avgustovskog dana, 55 dan pre roka,  Goran Vesić zamenk gradonačelnika Beograda objavio je da je uspešno završena rekonstrukcija Trga Republike i čestitao kompaniji Štrabag i Direkciji za gradskog građevinsko zemljište grada Beograda na odlično obavljenom poslu.




Od tada, izgled rekonstruisanog Trga Republike glavna je tema na društvenim mrežama i medijima. Polemiše se o estetici, funkcionalnosti, novim saobraćajnim rešenjima, o tome koliko je koštala rekonstrukcija…

 

 

 

U svakom slučaju, ovo nije prvi put da je lični opis Trga Republike promenjen.

 

Sadašnji trg formiran je posle rušenja Stambol-kapije (1866) i podizanja zgrade Narodnog pozorišta (1869). Stambol-kapija, koju su sagradili Austrijanci početkom 18. veka, nalazila se između (tada još neizgrađenih) spomenika knezu Mihailu i Narodnog pozorišta. To je bila najveća i najlepša kapija u vreme dok je grad bio opasan šancem. Kroz nju je vodio put za Carigrad (Istanbul), po kome je i dobila ovaj naziv. U narodu je Stambol-kapija ostala zapamćena po tome što su Turci na prostoru ispred nje vršili egzekuciju „sirotinje raje“ nabijanjem na kolac. Prilikom zauzimanja Beograda (1806) pred ovom kapijom smrtno je ranjen Vasa Čarapić, poznati vojskovođa iz Prvog srpskog ustanka. U spomen na ovaj događaj ulica u blizini ovog mesta dobila je njegovo ime, a podignut je i spomenik.

 

1895.

 

Posle uspostavlјanja srpske vlasti i rušenja Stambol-kapije, prostor današnjeg Trga Republike dugo je ostao neizgrađen. Narodno pozorište stajalo je više od 30 godina kao jedina velika zgrada. Kada je 6/18. decembra 1882. podignut spomenik knezu Mihailu, počelo je postepeno urbano formiranje ovog trga. Na mestu današnjeg Narodnog muzeja bila je podignuta dugačka prizemna zgrada u kojoj se, između ostalog, nalazila poznata kafana „Dardaneli“, stecište umetničkog sveta. Zgrada je srušena da bi se na njenom mestu 1903. podigla Uprava fondova (sadašnja zgrada Narodnog muzeja). U malom parku pored Narodnog pozorišta, sve do Drugog svetskog rata, nalazili su se poznata kafana i bioskop „Kolarac“ (zgrada je bila vlasništvo trgovca i dobrotvora Ilije Milosavlјevića Kolarca). Palata “Riunione”, u kojoj se nalazi bioskop „Jadran“, sagrađena je 1930. godine.

 

Trg Republike 1926. godine. #starigrad #slikestarogbeograda ##beograd #trgrepublike #oldbelgrade #historical #history

Geplaatst door Slike starog Beograda op Zaterdag 20 oktober 2018

 

Na prostoru današnjeg Doma štampe, sve do Drugog svetskog rata, stajale su stare prizemne i jednospratne zgrade sa trgovačkim radnjama. Decenijama su centralnim gradskim trgom prolazili tramvaji ka Kalemegdanu, a šine su uklonjene tek posle Drugog svetskog rata u kojem je i ovaj deo prestonice pretrpeo velika oštećenja.

 

Nekad Pozorišni trg, sada Trg republike.Beograd 1928.

Geplaatst door Miodrag M. Radičević op Woensdag 30 maart 2016

 

Većina ovih zgrada porušena je prilikom nemačkog bombardovanja 6. aprila 1941. godine. Posle Drugog svetskog rata uklonjene su tramvajske šine (između dva rata ovde je bila tramvajska okretnica) i premešten skver na kojem su kratko vreme posle oslobođenja bili grobnica i spomenik borcima Crvene armije palim u borbi za oslobođenje Beograda 1944. (njihovi posmrtni ostaci preneseni su na Groblјe oslobodilaca Beograda). Kasnije je podignuta i najveća zgrada na ovom trgu, Dom štampe, u kojoj se nalaze Kulturni centar Beograda sa dve galerije (Likovna i „Artget“), Međunarodni pres-centar, knjižara „Stubovi kulture“, „Gradska kafana“ i dr.

 

Trg republike oko 1955, bez automobila…

Geplaatst door Crno-beli Beograd op Maandag 11 januari 2016

 

U posleratno doba Trg republike (ime koje nosi od 1945.) je često služio i kao veliki parking pre nego što je pretvoren u deo pešačke zone.

 

 

Jedna od najvećih zgrada na Trgu je Palata Reuniona iz 1931. godine, za potrebe tršćanskog Jadranskog osiguravajućeg društva. Prvobitno je (između dva svetska rata) bila namenjena ugostitelјstvu, stanovanju, kancelarijskom poslovanju, kulturi i zabavi. U njoj je radilo pozorište, bioskop „Uranija“ i sala za igranke. Po završetku Drugog svetskog rata, nove društvene promene sprovedene u SFR Jugoslaviji – nacionalizacija, ukidanje privatnog vlasništva, kolektivizacija – uticale su i na status palate „Reunione“ (koja je preimenovane u palatu „Istra“). Godine 1954. izvršena je adaptacija pozorišne sale za potrebe dečjeg pozorišta „Boško Buha“, a većina nekadašnjih stanova danas je adaptirana u kancelarije, a na mansardi u prostore nekoliko atelјee.

 

Izvor: Danas, Wikipedia




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije