Fotografija Kultura

Septembarske izložbe u Kulturnom centru Beograda: U ZEMLjI KIPUĆEG MESA

MediaSfera

 

Foto: Meri Idit Darem, Žene iz Peći, Kraljevina Srbija

 

Tri nove izložbe u Kulturnom centru Beograda biće otvorene  u četvrtak 5. septembra sa početkom u 20.00. 

 


MERI I. DARAM, NADEŽDA PETROVIĆ I KATARINA K. ŠTURCENEGER

Autorski projekat Milene Marjanović

 

Tri visokoobrazovane žene – svaka sa svojim motivom da se lati fotoaparata, i svaka sa svojim uglom gledanja na život pred rat i u toku rata. Kao antropološkinju, Engleskinju Meri Idit Daram više zanimaju balkanski običaji, mada, budući da je po Crnoj Gori i Srbiji s kratkim prekidima putovala više od decenije, nije prenebregla ni vojne pripreme za oslobođenje od Turaka koje dovode do objave rata Osmanskom carstvu – Crne Gore 8. oktobra, a Srbije 17. oktobra, 1912. godine  –  i izbijanja Prvog balkanskog rata.

 

Nadežda Petrović slika Vezirov most

 

Kao slikarku i patriotkinju, Srpkinju Nadeždu Petrović, pored snimanja portreta članova porodice i prijatelјa, i vojnika, interesuju i pejzaži koje ne stiže da slika u mantilu dobrovolјne bolničarke. Učitelјica, Švajcarkinja Katarina Klara Šturceneger upravo preko fotografije, kojom je počela da se bavi na frontu gde je stigla s misijom Crvenog krsta još u vreme balkanskih ratova, a ostala i prve dve godine Prvog svetskog rata, sebi otvara vrata publicistike. Šta je zajedničko ovim trima ženama, osim izrazitog altruizma i očigledne hrabrosti? Nezavisan duh, otvoren um i srce, i vera u ispravnost odluke da se posvete obelodanjivanju istine o tajnovitom, često nedokučivom mentalitetu brdovitog Balkana skovanom u lavirintu njegove burne istorije.

 

Katarina Klara Šturceneger: Na žal

 

Fotografska građa ovih fotografkinja potiče iz Bavarske državne bibliotekea, Minhen; Kralјevskog antropološkog instituta, London; Narodne biblioteke Srbije, Beograd; Vojnog muzeja, Beograd; privatne kolekcije Miloša Kolarža i najveći broj će prvi put biti prikazan na izložbi i objavlјen u obimnijem katalogu u godini kada se sećamo Konferencije mira 1919 ̶ 1920, kojom je okončan Prvi svetski rat. Više o izložbi pogledajte ovde.

 

……………
ŠTA JE GRAFIKA DANAS?
Autor izložbe: Ljilјana Ćinkul
Likovna galerija, Knez Mihailova 6
5 – 26. septembar 2019.

 

Gostujuća izložba Grafičkog kolektiva povodom obeležavanja jubileja  – 70. godina postojanja
Umetnici: Slavica Dragosavac, Vladimir Milanović, Jelena Sredanović i Maja Simić

 

Grafički kolektiv obeležava 70 godina rada na afirmisanju, prezentovanju i kritičkom promišlјanju grafičkog stvaralaštva (i drugih likovnih medija) pozicionirajući se u okviru mreže umetničkih praksi na lokalnoj, regionalnoj, internacionalnoj sceni. U kontekstu ove velike svečanosti je i izložba koja referiše na fenomen grafike danas. U znaku različitih kulturnih, estetskih pa i tradicijskih standarda koji upravo egzistiraju u vizuelnim umetnostima, na pitanje Šta je grafika danas? stižu najrazličitiji odgovori koji znatno proširuju postojeće pojmove u jednom novom leksikonu štamparstva i grafike…

 

Vladimir Milanović

 

Jedan od mogućih odgovora na otvoreno pitanje Šta je grafika danas? možemo potražiti na primerima nekoliko autorskih pojava koje svoju poetiku zasnivaju na otvorenom stvaralačkom konceptu, na istraživanju i eksperimentisanju u okviru umetnosti štampanja kao i računarskim verzijama obrade slike/predloška. Ideja da se izborom radova i postavkom u galeriji sugeriše utisak ambijenta i situacije koja bi inicirala jedan od potencijalnih odgovora o grafici u 21. stoleću, jednom od medijskih aktera u formiranju savremene vizuelne scene.

Jelena Sredanović

 

Slavica Dragosavac, Vladimir Milanović, Jelena Sredanović i Maja Simić promovišu savremene pristupe grafičkoj umetnosti, a njihovi radovi ukazuju na produkcijske mogućnosti današnje štampe. Oni imaju jasan stav da se ograničenja tradicionalnih grafičkih tehnika ogledaju u fizičkim svojstvima materijala koji se koristi u umetničkoj produkciji. I materijal od koga je načinjena matrica uslovlјava dimenzije i karakter tretmana nosioca grafičke forme. Uvođenjem kompjuterske grafike i zamenom fizičke matrice digitalnim zapisom, poimanje grafičkog medija poprima potpuno drugu dimenziju. Više o izložbi pogledajte ovde.

 

………..
PODMORNICE I TURBOTORNјEVI / SUBMARINES & TURBOTOWERS
Galerija Podroom, Trg republike 5/-1
5 – 26. septembar 2019.

 

Samostalna izložba nemačkog umetnika, Karstena Konrada prvi put je trebalo da se desi 2014. godine u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, no zbog povrede koju je tada umetnik zadobio padom sa bicikla odložena je na neodređeno vreme. Podmornice i turbotornjevi predstavlјaju radove iz Konradove najnovije produkcije čije su forme istovremeno doslovne i metaforičke, ali pričaju o vremenu u kojem živimo.

 

Babylon, Karsten Konrad

 

Poslednjih tridesetak godina Karsten Konrad za realizaciju svojih radova koristi uglavnom polovne stvari koje nalazi na buvlјim pijacama, otpadima ili ulicama i to širom sveta. Tako se prvi put bio predstavio i beogradskoj publici u okviru izložbe Situated Self u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu kada je od starog, odbačenog nameštaja pravio instalacije koje prikazuju unutrašnjost nekadašnje predsedničke palate pod nazivom Ohne Tito, potom, „nabudženu“ verziju modela Muzeja savremene umetnosti koju je nazvao Turbomuseum 2005, zidni relјef Crvena zvezda/Beli grad. S obzirom da Konrada najviše zanima prostor i arhitektura, on svaki projekat započinje istraživanjem urbanog nasleđa određenog grada, a u slučaju Beograda to je srpski modernizam dvadeѕetih godina prošlog veka i posleratni Novi Beograd.

 

 

Radovi Karstena Konrada nalaze se u Kolekciji Oktobarski salon i kolekciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Za potrebe 53. Oktobarskog salona, a na poziv kustosa Branislava Dimitrijevića i Mike Hanule 2012. godine realizovao je skulpturu pod nazivom Rialto Beograd u zgradi Geozavoda gde je tadašnji Salon održan i za koju je dobio nagradu Kultrunog centra Beograda. Više o izložbi pogledajte ovde.

 

Galerije Kulturnog centra Beograda su otvorene svakog dana od 12:00 do 20:00, sem nedelјom, državnim i verskim praznicima.

 

 

Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije