Kultura Primenjena umetnost

Izložba Đorđa Aralice “IZVAN I IZNUTRA” u Galeriji Atrijum

KONICA MINOLTA DIGITAL CAMERA

MediaSfera

 

 

U Galeriji Atrijum, Biblioteka grada Beograda, sustra, u utorak, 3. septembra u 19 časova svečano se otvara izložba vajara Đorđa Aralice “Izvan i iznutra”.




Izložbu otvara Branimir Karanović.

 

Đorđe Aralica je rođen 1963. godine u Otočcu. Diplomirao je vajarstvo na FLU u Beogradu. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a sa statusom samostalnog umetnika. Radi u različitim medijima: terakoti, metalu i kamenu. Nјegovo umetničko interesovanje je u domenu istraživanja međuodnosa skulptoralne forme, medija i prostora, kao i česte suprotstavlјenosti umetnosti skulpture efemernom kontekstu savremenog sveta. Izlagao je na mnogobrojnim grupnim i samostalnim izložbama u zemlјi i inostranstvu. Dobitnik je prestižne međunarodne nagrade Polok-Krasner fondacije za 2019. godinu.

 

Izložba je otvorena do 16. septembra.

 

 

Izvan i iznutra

 

Srpski vajar Đorđe Aralica istražuje kompleksnost problema spolјašnjeg i unutrašnjeg prostora, što pokreće pitanje njihovih granica i otvara polјa dijalektičkih suprotnosti izvan˗iznutra, otvoreno˗zatvoreno, sloboda˗zatočeništvo. Autor se aktuelnom problematikom bavi kontinuirano kreirajući skulpture od gradivnih modula lančane alke tvoreći ih, ovaj put, izrazito geometrizovane: kubus, sfera i elipsoid. Razlog izbora oblika determinisan je umetnikovom potrebom da korespondira sa estetskim parametrima, odnosno potvrdom njegovog afiniteta za kristalizacijom vizuelne slike. Odabir predominantnog materijala, metala, u asocijativnoj je vezi sa rešetkom koja ima simbolički potencijal razdelnice prostora na unutrašnji i spolјašnji. Cilј da se kontinuum dva prostora vizuelno verifikuje je postignut – skulpture od alki omogućavaju da se, pored otkrivene spolјašnje forme, i unutrašnji prostor može sagledati.

 

Pojačavanje pomenutog utiska percepcije enterijera i eksterijera doseže upotrebom drugih medija: slike, zvuka, fotografije i videa. Posebnu ulogu u Araličninoj konstrukciji prostora igra umetnost arhitekture; skulpture predstavlјaju zapravo deminutivnu arhitekturu, svedenu na galerijski format, ali sa tendencijom da konotira velike urbane celine koje redefinišu percepciju realnog prostora. Ovakva koncepcija ima nesumnjive korene u ruskom konstruktivizmu, odakle se crpe teza o otvorenoj i pokretnoj skulpturi. Izloženi predmeti se podvrgavaju i temporalnim i dinamičkim intervencijama. Vremenska dimenzija u postavci ogleda se u vidu beleženja procesa izrade skulptura preko fotografije i videa, dok se dinamička očituje u kotrlјanju loptastih skulptura namazanih bojom. Nepredvidivim vremenom i pokretom, kompletira se čitava zamisao autora da predstavi skulptoralnu formu i njene prostorne kompleksnosti.

 

Skulpture, kao kompozicija jednostavnih oblika, istovremeno reflektuju kosmičku dimenziju postavke, budući da loptaste i jajaste figure poput vasionskih tela gravitiraju centralnom telu kocke. Korišćenjem metalnih alki nedvosmisleno se aktuelizuju minimalističke umetničke koncepcije, prisutne u Araličinom stvaralačkom opusu.

 

Na kraju, autor uspeva da koncentracijom na dihotomiju između narativa i čisto skulptorskih problema uspostavi odnos sa gledaocem i pronađe klјuč za celovito viđenje umetničkog objekta „izvan i iznutra“.

 

Luka Vukićević, MA istoričar umetnosti




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .