MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Postoje ljudi koji ne vladaju svojim životom. Večito su njime nezadovoljni. Šta god da im se dogodi doživljavaju to kao spoljnu silu nad kojom nemaju vlasti.
Krivi su im roditelji, rodbina, komšiluk, prijatelji, kolege…
Od jadikovanja ne vide prilike koje pred njih iskrsavaju. U tuđoj ruci komad je uvek veći.
Kako je sudbina kriva za nevolje, tako od nje očekuju da ih časti i sve im dovede u red, ali po scenariju koji su u svojoj dokonosti osmislili.
Ne čine ništa da do promena i pomaka dođe. Smatraju da su oštećena strana, da ni za šta nisu krivi, i da napor ne treba činiti, već da je čitav svet njima dužan.
I tu zapravo ova priča i počinje.
Jeste li imali u svom okruženju nekog čiji su problemi uvek veći od vaših?
Vi taman progovorite da se o nečemu izjadate, a taj neko preuzme reč: – A da znaš kako je meni!… I nastavi ne obazirući se ni na vas, ni na ono što ste želeli da kažete?
I taj problem nije jedini. Naći će se svaki put neki novi.
Vi postajete poligon za pražnjenje, upijač negativne energije, slušalac koji seansu vrši ne naplaćujući je.
Ukoliko nemate vremena ili strpljenja, samo jedan put da slušate i rezimirate novu kriznu situaciju, postajete meta zlobe i prebacivanja. Sve prethodno se baca u korpu, i očekujte neprijatnosti koje će se kumulirati, a onda eskalirati!
Jer ti ljudi kao da se diče svojom zlom srećom. Za sve su im krivi tuđi gresi i promašaji. Postaju slabi pod teretom koji ne uspevaju da zbace. I na tom putu postaju magnet za cinizam, zlobu, jetkost, mrzovolju, negativizam svake vrste.
Skloni su da manipulišu prijateljima i rodbinom. Zapravo, s onima koji su im najviše dali. Jer, navikli su da samo uzimaju i to bez trunke odgovornosti i potrebe da iskreno uzvrate.
Ako im se zagledate u lice, prepoznaćete ih po mrkom pogledu, skupljenim usnama, borama između obrva…
Sigurna sam da je svako od nas ,,nosio“ nekog sličnog na svojim leđima. Godinama. Decenijama. Sviknete na njega kao na neku grbu koju ste dobili i pomitite se sa njom.
Do promena dolazi kada i vi posustanete. Kada se vaša leđa poviju, a noge oslabe. Kada vam se živci istanje i postanu netolerantni na žalopojke od kojih osećate da ćete dobiti čir na želucu.
Moja baka je umela da seče preko kolena kada joj tako nešto dozlogrdi rečima: – E, neću više, pa da si mi iz oka ispao!…
Ako dođemo do iste spoznaje, mada smo uglavnom spremni na blaže formulacije, tu smo ga ugasili.
Nema oproštaja za prekidanje ,,dobre prakse“ po mišljenju manipulatora.
Oni će se osećati iznevereni, izdani, biće ljuti i drečaće na sav glas pokušavajući da vas opanjkaju, unize, okrive.
Jer, oni nikad nisu ni za šta krivi.
Kriva je banana!
Tako isprozivani, iznevereni, zatečeni, nećete da opterećujete ostali normalan svet, već ćete tugovati i vraćati se u normalu u samoći, ozbiljno povređeni i ranjeni.
A oni?
Oni će kao i svaki parazit preći na novu žrtvu. Pa nek traje dok traje.
Zato, volite sebe i čuvajte se da ne budete izmanipulisani!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/
Lijiljana Šarac
Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor četiri hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.
Dodaj komentar