Istorija

Predrag Marković: KRALj I SKUPŠTINE

MediaSfera

 

 

Piše: Predrag Marković

Foto: privatna arhiva

 

 

 

Na današnji dan kralј Petar I, postavio je kamen temelјac zgrade Narodne skupštine u Beogradu. Zgradu je projektovao arhitekta Jovan Ilkić. Izgradnja je trajala skoro 30 godina, a prvo zasedanje Narodne skupštine Jugoslavije održano je 20. oktobra 1936.




U kralјevini Srbiji je 1903. godine donet ustav kojim se uspostavlјa oblik vladavine kakav i danas odlikuje 7 od 10 najuspešnijih država na svetu – parlamentarna monarhija. Tim ustavom se prvi put u Srbiji ukida prevlast vladara nad Narodnom skupštinom. I njime je i otpočela vladavina kralјa Petra Prvog Karađorđevića tokom koje je Srbiju, mnogo pre vojničkih pobeda, odlikovalo uspostavlјanje demokratskih institucija, pravna sigurnost i stabilna ekonomija što je obezbedilo da Srbija bude država u koju se najviše lјudi uselјavalo u Evropi.

Kralј Petar položio je 1907. i kamen temelјac današnjeg Doma Narodne skupštine prvog namenskog skupštinskog zdanja u Srbiji ali završetak njegove izgradnje (1936-1939) nije dočekao ni on ni njegov sin a ni njegov unuk nije kao punoletni kralј stigao da položi zakletvu u ovom zdanju. Projektovana da bude dom narodnih poslanika Srbije 1907. ona je to prvi put postala 99 godina kasnije, – 2006. godine. (Kada sam ovoj zgradi prema Krasnovlјevoj zabelešci – „za Dom narodnog predstavništva“ , ispisano na margini nacrta za mobilijar, – i dao ime.)

Narodna skupština je u stvari prva institucija moderne srpske države. Od običajne (kakve su bile u Orašcu i Ostružnici 1804.) koju su činili narodni prvaci do izabrane koju su činili narodni poslanici. (Sve do 1888. poslanici su birani javno, – birač bi pred odborom glasno rekao koga hoće za poslanika i onda je taj njegov glas upisivan. Od 1888. glasalo se tajno, – kuglicama.) Prvi izabrani predsednik Narodne skupštine bio je major Miša Anastasijević a suprotno verovanju za predsednika Srpske skupštine nije najviše puta biran Nikola Pašić (pet puta) već su to bili Andra Nikolić (devet puta) i Živko Karabiberović (osam puta).

Srpske skupštine u kneževini i kralјevini, takođe suprotno verovanju, nisu nikada imale svoju stalnu zgradu mada su, sem dve, sve očuvane. Najduže su u toj funkciji bile (pored one prve, u porti kragujevačke crkve, – sticajem okolnosti pripalo mi je da se i za njenu obnovu postaram 2011-2012) privremena skupština iz 1882. (na uglu kralјice Natalije i Miloša Velikog – srušena je a na njenom mestu podignuta zgrada koju pamtimo po bioskopu „Odeon“), skupština u dvorištu generalštaba (i danas je u okviru kompleksa ministarstva odbrane u Miloša Velikog), skupština u Manježu (danas je tu zgrada JDP-a) i skupština u Kralјa Milana (danas je administrativna zgrada Narodne skupštine). Sačuvane su i zgrade u kojima je skupština privremeno zasedala u Nišu (zgrada Oficirskog doma i škole „Sveti Sava“) kao i na Krfu (zgrada pozorišta).

 

 

Skupština Kralјevine Srbije (koja je bila u stalnom zasedanju tokom Balkanskih i Velikog rata) poslednji put je zasedala 14. decembra 1918. godine kada je iz svojih redova izabrala 84 poslanika za Privremeno narodno predstavništvo novostvorene države SHS i okončala svoj rad 21. decembra prenevši na njega svoja ovlašćenja.

Na fotografijama su naslovna stranica posvećena polaganju zakletve i privremena zgrada skupštine (dvorište generalštaba) u kojoj je kralј zakletvu položio po usvajanju ustava, insignije kralјa Petra i Dom Narodne skupštine u izgradnji (to jest zimskoj idili pre nego će s proleća početi izgradnja ograde i postavlјanje skulptura T. Rosandića). Insignije su sačuvane, zgrada je dovršena mada je posle Drugog rata očerupana, – ograda odneta, kapije porušene a drveće posečeno.

 

Izvor: FB stranica „Bio jednom jedan Beograd“

 




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .