Putovanja

Sidi Bu Said, Tunis: RAJ U ZEMLJI JASMINA

MediaSfera

 

 

 

 

Tekst i foto: Ljubomir Ljuba Đorđević

 

 

Tunis, zemlja gde se pretapaju hiljadugodišnje kulture, zemlja tradicije i legendi, zemlja jasmina, svetla i boja, ritam kontrasta, srce Mediterana.




Ovde ćete naći bogatstvo čudesnog sveta izgrađivanog vekovima, isprepletane običaje, vere i tradiciju, bogatstvo čistih, jarkih boja… Feničanska, rimska ranohrišćanska kultura i evropski sjaj hedonističke kulture iz francuskih kolonijalnih vremena – sve je to svojim nitima utkano u ovaj deo Mediterana…

 

Omiljena destinacija turističkih “nomada“

  

Bio je to jedan od mojih najneprijatnijih letova u životu. U Monastir sam iz Beograda doputovao noću. Sve vreme puta avion je “propadao”, besomušno se, kao orahova ljuska, ljuljao levo-desno pod udarima snažnog vetra, dok je jaka kiša zapljuskivala prozore uz potmulu tutnjavu grmljavije i munja koje su sevale kao da je vatromet! Alarm u avionu je bio non-stop upaljen, upozoravajući nas da ostanemo vezani na svojim mestima! Putnici vidno uspaničeni, pokušavaju da ostanu pribrani, ali im se na licima očitava strah… Iako ne spadam u one koji imaju “strah od letanja”, čitam novine, listam brošure i kataloge o Tunisu. Pronalazim podatak da između Mediterana i Sahare, 64 kilometara od Tunisa, leži “Tunis- Riviera” sa svojim prelepim plažama, mineralnim lečilištima i “top” hotelima.

 

 

Na sreću, zahvaljujući veštim pilotima (tadašnjeg JAT-a) uspešno smo se prizemili.

 

Omiljene destinacije turističkih “nomada” sa ovih prostora su Hamamet , Port  El Kantaui, Sus… Nekada malo, uspavano seoce, Hamamet (čije ime znači kupatilo) se “probudilo” usled najezde turista. Danas je to popularna destinacija za porodične i starije turiste širom Evrope. Uprkos modernoj arhitekturi Hamamet odiše bazarima gde su glavni proizvodi tepisi, bakarni ornamenti, nakit…

 

 

Između dva rata rumunski milioner Georgiju Sebastijan, privučen prijatnom klimom i prelepim plažama izgradio je u Hamametu raskošnu vilu – letnjikovac u kojoj su se skupljali njegovi prijatelji ser Vinston Čerčil, Antoni Idn, Andre Žid, kao i druge poznate ličnosti. Hamamet tada postaje mondensko letovalište, a danas najpoznatiji turistički centar Tunisa.

 

Tunišanski Sen Trope

  

Kad se već nađete tamo, nemojte da propustite izlet u pustinju, kao ni da posetite Sidi Bu Said – “plavo selo” koje je 70-ih bilo tinušanski Sen Trope, u kome su boravili Alen Delon, Brižit Bardo, i druge filmske zvezde koje je ovde “dovukla” ništa manje slavna glumica Kaludija Kardinale, koja je inače rođena u Tunisu, budući da joj je otac tu službovao kao diplomata. Ona i dan danas ovde ima vilu.

 

 

Ovo pitoreskno selo smešteno je dvadesetak kilometara severno od glavnog grada Tunisa. Mesto je nazvano po svecu  Abu Said Ibn Khalef Ibn Yahia El-Beji, koji se tu u 12. veku nastanio i živeo do 1231. godine. Kada je umro, njegov mauzolej postao je mesto hodočašća i oko njega se ubrzo počelo širiti naselje – Sidi Bu Said. Njegov mauzolej danas posećuju milioni turista.

 

 

Najimpresivnije u Sidi Bu Saidu su kuće, preciznije njihova vrata i prozori, koja su sva obojena u svetloplavu boju! To je još dvadesetih godina prošlog veka smislio francuski slikar, baron Rudolf Erlanžer. Prvi je “patentirao” belu boju u krečenju fasada i koristio plavu boju za drvenariju. To je postao i do dan-danas ostao zaštitni znak sela, koje je steklo slavu širom sveta.

 

Pokucajte, za sreću

 

Kada se nađete ovde, vodiči će vam ispričati legendu koja kaže da, ako se jednom prošetate kamenim uličicama Sidi Bu Saida i pokucate masivnim zvekirom od kovanog gvožđa na najveća plava vrata, bićete uvek srećni, i snovi će vam se ostvariti. Tako se malo-malo, začuje lupnjava na vratima, na opšte zgražavanje meštana, kojima je dosadila ova rabota znatiželjnih turista!. Ali, ćute i trpe, štaće – žive od njih!

 

 

Zapravo, ovo mestašce čini jedna strma uličica sa nekoliko poprečnih krivudavih…ali sa predivnim blistavobelim fasadama, već pomenutim tirkiznoplavim vratima i prozorimna s “čipkom” od kovanog gvožđa na terasicama.

 

Vodič će vam reči da su Arapi koji su došli iz Andaluzije, doneli veštinu kovanja gvožđa i ukrašavanja kuća, koji su se tu naselili nakon što su bili proterani iz Španije.

 

 

Preporučujemo da obavezno posetite kuću Dar el Anabi, koja se takođe nalazi u glavnoj ulici. Dok se uzbrdo penjete strmom “glavnom” ulicom možete da pazarite sijaset predivnih suvenira u prodavnicama koje se nalaze gotovo u svakoj kući…

 

 

I tako, dok se uz opojni miris jasmina penjete ka vrhu, sigurno ćete se umoriti i ožedneti. Zato, tamo gore, svratite u najpoznatiji bar od svih u celom mestu – Caffé des Nattes. Tu se udobno zavaljeni na sofu, zastrtu ćilimima i jastucima, ispod belih baldahina, možete osvežiti hladnim čajem od mente i uživati u predivnom pogledu na zaliv.