Magazin

Srušen nemački bunker u Savskoj ulici

MediaSfera

 

Foto: Anđelko Vasiljević, Politika

 

 

Poslednja beogradska piramida, u Savskoj ulici, prekoputa Palate pravde i u prostoru nekadašnje Železničke stanice sagrađena još u vreme Drugog svetskog rata polako odlazi u prošlost. Rušenje ovog zdanja, odnosno bunkera koji su još Nemci zidali, počelo je u sredu.




Preživeo je ratne četrdesete, savezničke bombe koje su 1944. godine zasipale Savski amfiteatar, proširenje Savske ulice pre desetak godina, ali neće i izgradnju „Beograda na vodi”.

 

“Taj objekat predviđen je za rušenje jer nema istorijske, kulturne niti funkcionalne vrednosti” – rekao je ranije ove godine Marko Stojčić, gradski urbanista.

 

Bunker je ostatak „nemačke arhitekture”. Sagrađen je između 1941. i 1942. godine. Kako je pre nekoliko meseci, kada su se pojavile prve naznake da će objekat biti srušen, rekao dr Vidoje Golubović, hroničar Beograda, građen je specifičnom tehnikom sa kosim zidovima. To je rađeno iz praktičnih razloga, kako u slučaju bombardovanja bombe ne bi udarale direktno u objekat nego bi samo skliznule sa njega.

 

U njegove zidine na železničkoj stanici nalili su tone betona, oblikovali ga tako da liči na piramidu. Godinama je bio bunker. Visina unutar objekta je 2,20, a skloništa u srcu bunkera dugačka su 27 i 14 metara. U njemu su se krili vojnici Vermahta u vreme savezničkog bombardovanja. Tu je, kažu poznavaoci, moglo da se smesti i 50 vojnika.

 

Kasnije je ovaj prostor dugo bio skladište, jedno vreme kafanica u kojoj su se okuplјali železničari, a potom i mesto gde su se krili sakuplјači sekundarnih sirovina i beskućnici.

 

Na prostoru od Čukarice do Zvezdare do sada je otkriveno 27 drugačijih, ukopanih bunkera koje su Nemci za vreme Drugog svetskog rata gradili da u njima čuvaju oružje i protivavionsku municiju. Oni su bili različitih oblika. U Savskom amfiteatru nalazila su se četiri, nalik ovom prekoputa suda. Prema rečima dr Vidoja Golubovića, od četiri bunkera do današnjih vremena „preživela” su bila samo dva, ali je jedan objekat koji se nalazio bliže Savi uklonjen gotovo odmah po početku izgradnje „Beograda na vodi”. On je bio i manjeg gabarita. Sada je na redu i poslednji bunker na ovom prostoru.

 

Sklonište kao turistička atrakcija

 

Praksa pretvaranja nekadašnjih bunkera u turističke akcije, u muzejske i druge vrste kulturnih prostora već postoji u okruženju. Nekadašnji nuklearni bunker, izgrađen u centru Tirane, pretvoren je u muzej. U njemu se nalazi postavka posvećena ljudima koji su progonjeni za vreme vladavine komunističkog lidera Envera Hodže. U njegovo vreme je, zbog straha od spoljnih napada, u Albaniji izgrađen veliki broj ovih skrovišta. Brojke se kreću od 170.000 do 700.000 bunkera.

 

Izvor: Politika, MediaSfera




Dodaj komentar

Click here to post a comment