Kultura

Sergej Zavjalov: MELIKA u Kulturnom centru Beograda

MediaSfera

 

 

 

Jednosatni književni događaj, promocija zbirke Melika održaće se u sredu 28. avgusta sa početkom u 19.00 u Galeriji Artget (Trg republike 5/I)  uz pisustvo autora i podršku glumice Tamare Krcunović.




 

Ovaj poetski doživjaj iniciran je pre svega Mirjanom Petrović- Filipović koja je doktorirala na tezi ,,Estetika nedovršenog i poetski postupak u delu Sergeja Zavjalova“.

 

Pitali smo je, zašto baš Sergej Zavjalov?

 

“U moru dobre savremene i klasične ruske poezije njegova me je poezija privukla na prvi pogled, na prvo čitanje i na prvo slušanje! Zato što Sergej Zavjalov neće da zauzme stav nadahnutog pesnika i izabranika Muza. On nije prorok. Nije ni buntovnik. Sergej Zavjalov otvoreno priznaje da je izgubljen u sadašnjici, kao što se često i ja osećam! Njegova poezija je pokušaj povratka samome sebi, potraga za sobom. Ovaj povratak, ovo traganje on započinje sa nulte tačke, napipavajući svoj puls, svoj glas, svoju reč, svoj stih. Sergej Zavjalov preispituje sve – korene evropske kulture, koja je izvor i ruske kulture, korene vlastitog stiha, vlastito poreklo, istoriju, domovinu… U toku tog preispitivanja nastaje njegova veličanstvena poezija. A u toku čitanja, ja sam, vođena njegovim stihom, njegov povratak sebi doživela kao svoj.“

 

Mirjana Petrović-Filipović rođena je 1976. godine u Talinu, Estonija (tada SSSR).  Osnovne studije završila je na Katedri slavistike Filološkog fakulteta u Beogradu (ruski jezik i književnost), a doktorirala na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti sa tezom ,,Estetika nedovršenog i poetski postupak u delu Sergeja Zavjalova“.

 

Bila je asistent-pripravnik na Katedri slavistike na Filološkom fakultetu u Beogradu (2000 – 2004), kao i honorarni saradnik na istoj katedri (2009 – 2010). Dugogodišnji je istraživač i prevodilac ruske književnosti, te je sarađivala sa mnogim časopisima (Polja, Koraci, Gradina, Književni list, Povelja, Mostovi, Književnost, Slavistika, ruski časopisi Vozduh i Abzac, itd.), učestvovala na konferencijama i sarađivala sa književnim festivalima u zemlji i inostranstvu (Beogradski festival poezije – Treći trg, Kulturni centar grada Beograda – Svetski dan poezije, Poetronika – Moskva). Objavila veliki broj prevoda sa ruskog jezika i na ruski jezik, eseja i naučnih radova.

 

Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

 

 

Sergej Zavjalov je rođen 1958. godine u gradu Puškin, Lenjingradska oblast, SSSR. Diplomirao je na Odeljenju klasičnih jezika na Filološkom fakultetu Lenjingradskog državnog univerziteta. Od 1970. do 2004. godine živeo je i radio u Lenjingradu, 2004. se preselio u Finsku, a nakon nekoliko godina u Švajcarsku, gde i danas živi i radi.

 

Stvaralaštvo Sergeja Zavjalova predstavlja jedan od nezaobilaznih književnih opusa u savremenoj ruskoj književnosti. Sergej Zavjalov počeo je da stvara početkom osamdesetih godina, a prve cikluse pesama objavio je u samizdatu 1985. godine. Od januara 1986. godine član je Kluba-81(savez pisaca Lenjingrada kao alternativa zvaničnom sovjetskom Savezu pisaca), a od 1987. godine i deo njegovog odbora. Godine 1994. objavio je svoju prvu zbirku pesama Ode i epode. Zatim sledi zbirka Melika iz 1998. godine i Melika iz 2003. godine, te zbirke Govori iz 2010. godine i Sovjetske kantate iz 2015. godine, te Pesme i poeme 1993 – 2017 iz 2018. godine. Neprestano objavljuje u svim najznačajnijim časopisima i almanasima. Štampa kritičke članke i eseje o poeziji. Dva puta bio u najužem izboru za nagradu Andrej Beli u nominaciji za poeziju da bi 2015. godine postao laureat ove najprestižnije ruske nagrade za književnost u kategoriji poezija. Takođe je bio i član žirija nagrade Andrej Beli. Nagrađen je i prestižnom italijanskom nagradom za književnost « Il Ceppo internazionale Piero Bigongiari » (Pistoia, Italia, 2016). Član je ruskog i finskog PEN-centra. Do danas je objavio šest knjiga poezije i veliki broj kritičkih eseja, članaka, predavanja. Prevođen na mnoge jezike, pa je tako objavio zbirke poezije na engleskom, finskom, švedskom, italijanskom, estonskom… Na srpskom jeziku su njegovi stihovi objavljeni u sledećim časopisima: Književni list № 90/91, 2010 ; Mostovi № 147, 2010  ; Povelja № 2, 2010  ; Gradina № 42/43, 2011  ; Agon # 10 (2010).

 

Ulaz je slobodan!




Vodovodska 187 L

PTICE NA UZGLAVLJU

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .