Kultura

Zašto je zatrpana ranohrišćanska bazilika kod Bele Palanke

MediaSfera

 

 

 

Bez obzira na apele stručnjaka i Srpske pravoslavne crkve 2015. godine da se ranohrišćanska bazilika kod Bele Palanke sačuva i da se ne dozvoli njeno uništavanje zbog izgradnje auto-puta, ona se zatrpava. O tome su opširno pisale „Južne vesti“. a mi smo zavirili u novinsku dokumentaciju i napravili malo podsećanje o tome kako se nemarno odnosimo prema kulturnom nasleđu. Da li će pod naletom modernizacije, hidroelektrana, koridora nestati neporvatno građevine koje su na ovim prostorima opstajale vekovima?




U julu 2015. u trenutku kada je ovaj lokalitet, koji potiče iz perioda od 4. do 6. veka nove ere, uveliko bio  prekriven geo-platnom, a buldožeri ga zasipali peskom arheolozi su tvrdili  da je zatrpavanjem nemoguće sačuvati baziliku, jer će ona biti uništena auto-putem.

Ipak, stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika ostali su pri stavu da je njihova stručna komisija procenila da preko bazilike može da pređe Koridor 10 uz mere zaštite kako bi je neoštećenu “sačuvali za neka druga vremena”, arheolog niškog Zavoda Toni Čerškov ističe da će baziliku zatrpavanje definitivno uništiti.

 

 

“To je glupost što govore da će biti zatrpana. Kada pravite običan put do Niške Banje, morate da stavite tampone preko građevine, ne mogu da ostanu samo zidovi jer bi došlo do sleganja i napravile bi se rupe. Na auto-putu, gde su brzine po 120 km, naravno da će prvo da je sruše pa onda da stave tampone. Tehnički je nemoguće da je samo zatrpaju, oni će je prvo uništiti – objašnjavao je Čerškov.

 

Sa njim se složio i predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja “koji napominje da dva metra peska i tamponiranje ne mogu zaštiti baziliku.

 

Tu ide jako velika konkrecija, veliko opterećenje na baziliku. A tu su i jake vibracije, jer vozila idu velikim brzinama. Puca asfaltna podloga, a to će se desiti, nažalost, i bazilici – objašnjava Crnobrnja. On napominje da postoji način da ona bude potpuno sačuvana,”ako bi se, recimo, napravio mali akvadukt i ona stavila u betonski kovčeg”.

 

 

Podsetimo, u Republičkom zavodu su objasnili su da je njhova odluka da se bazilika zatrpa usledila zato što niški Zavod nije podneo zahtev da se ona upiše u kulturna dobra, zbog čega nije pravno zaštićena. “Predsednik Stručne komisije Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, Marko Popović, kaže da se tako ostavlja mogućnost da se, u daljoj budućnosti, ako se auto-put bude pomerao da se pronađeni ostaci otkriju i da ostanu neporemećeni”.

 

S druge strane, u niškom Zavodu kažu da su tri godine vodili prepisku sa Republičkim zavodom oko nadležnosti, da nije postojala potrebna koordinacija i da će na ovu odluku pokrenuti spor pred Upravnim sudom. Zatrpavanje bazilike su oštro osudili Društvo arheologa Srbije i Srpska pravoslavna crkva, pokrenuta je online peticija, a održan je i protest građana za njen spas.

 

 

Najveća jednobrodna bazilika u Srbiji se vraća u zemlju

 

Ovaj objekat obuhvatao je crkvenu građevinu sa krstionicom i aneks sa unutrašnjim dvorištem. To je najveća jednobrodna bazilika u Srbiji istražena i sačuvana u celosti i jedna je od najznačajnijih u kulturno-istorijskom smislu ikada otkrivenih na našim prostorima.

 

Foto: Republički zavod za zaštitu spomenika

 

Građevina se, prema podacima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, prostire na površini od oko 1.200 kvadrata. U objektu i oko njega, pronađena je velika količina stakla od prozora, kao i fragmenti staklenih kandila. Sa spoljne strane južnog broda crkve otkopana su tri skeleta. Arhitektonski ostaci objekta ukazuju da je kvalitetno građen. Nalazi bronzanog novca ukazuju na postojanje starijeg objekta koji je verovatno podignut u drugoj polovini 4. veka, a dograđen je i obnavljan u 6. veku, za vreme Cara Justinijana – piše na sajtu. Prilikom iskopavanja rovova, “u tamno braon, masnoj i kompaktnoj zemlji registrovani su i sporadični nalazi praistorijske keramike”.

 

Izvor: Južene vesti




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .