Magazin

Obeleženo 98 godina od smrti kralja Petra I Oslobodioca

MediaSfera

 

 

U crkvi Svetog Đorđa na Oplencu juče je održan pomen povodom 98 godina od smrti kralja Petra I Oslobodioca.




U ime prestolonaslednika Aleksandra, praunuka kralja Petra I, vence su položili  članovi Krunskog saveta Zoran Živanović, Predrag Marković i Ljubodrag Grujić, koji je ujedno i herald Kraljevskog doma. Liturgiju je služio Njegovo Preosveštenstvo Episkop Jovan šumadijski.

 

Kralj Petar Prvi Karađorđević bio je peto dete Kneza Aleksandra i Kneginje Perside (kćerke vojvode Jevrema Nenadovića), a rođen je na Petrovdan, 11. jula 1844. godine. Deda mu je bio vrhovni vožd Prvog srpskog ustanka, Karađorđe. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a dalјe školovanje je nastavio u Švajcarskoj u zavodu Venel-Olivije u Ženevi. Po završenom školovanju septembra 1861, Knežević  Petar se upisuje u pariski Kolež Sen Barb, a 1862. u čuvenu vojnu akademiju u Sen-Siru koju završava 1864. godine. U Parizu se bavio fotografijom i slikarstvom, i usavršavao svoje vojničko i političko obrazovanje. Ono mu je otvorilo vidike ideja političkog liberalizma, parlamentarizma, demokratije i njenih institucija. Početkom 1868, sa svega 24 godine, knežević Petar je u Beču štampao svoj prevod knjige engleskog političara i filozofa Džona Stjuarta Mila “O slobodi”, sa svojim predgovorom, koji će kasnije postati njegov politički program.

 

Polaganje venaca povodom godišnjice smrti kralјa Petra I na Oplencu

 

Posle ubistva kneza Mihajla u maju 1868, politički krugovi bliski dinastiji Obrenović priklјučili su novom srpskom Ustavu i odredbu kojom se porodici Karađorđević zabranjuje povratak u otadžbinu i oduzima sva imovina.

 

Knežević Petar se pridružio Legiji stranaca francuske vojske 1870. i sa njom je učestvovao u ratu između Francuske i Pruske, zbog čega je odlikovan Ordenom Legije časti. Godine 1875. radio je na organizovanju i aktivno učestvovao u bosansko-hercegovačkom ustanku. Nakon neuspele Topolske bune 1877, vodio je  živu političku aktivnost.

 

U leto 1883. godine na Cetinju se oženio kneginjom Ljubicom – Zorkom, najstarijom ćerkom crnogorskog knjaza Nikole. U tom braku rođeno je petoro dece: ćerke Jelena i Milena (umrla kao dete), i sinovi Đorđe (odrekao se prava nasledstva prestola 1909), Aleksandar i Andrija (umro kao dete).

 

Dana 28. maja 1903. godine Vojska je izvela državni udar i proglasila kneževića Petra Karađorđevića za kralja Srbije, što je svojim izborom potvrdila Narodna Skupština 15. juna. Posle 45 godina Karađorđevo potomstvo ponovo dolazi na čelo srpske države, čime počinje novi period u njenom razvoju. “Želim da budem pravi ustavni kralј Srbije“ – rekao je kralј Petar I u svom proglasu tokom polaganja zakletve.

 

Od samog početka svoje vladavine, kralј Petar I suočio se sa ozbilјnim preprekama. Zemlјa je bila rastrzana unutrašnjom političkom borbom, a Austro-Ugarska, isprva naklonjena novom srpskom kralјu, postala je ubrzo otvoreni neprijatelј Srbije, naročito posle krize izazvane aneksijom Bosne i Hercegovine 1908. godine.

 

Polaganje venaca povodom godišnjice smrti kralјa Petra I na Oplencu

 

Prvi balkanski rat protiv Turske 1912, i Drugi – protiv Bugarske 1913. – okončani su trijumfom srpske vojske pod vrhovnom komandom kralјa Petra I, i oslobađanjem Raške oblasti, Kosova, Metohije i Makedonije, i njihovim pripajanjem Srbiji.

 

Usled stalnih i teških napora u Balkanskim ratovima, zdravstveno stanje kralјa Petra I se pogoršalo, i on je 24. juna 1914. preneo kralјevska ovlašćenja na svog sina prestolonaslednika Aleksandra. Mesec dana kasnije, Austro-Ugarska je objavila rat Srbiji, čime je započet  Prvi svetski rat. Posle veličanstvenih pobeda na Ceru i Kolubari 1914, nakon ulaska Nemačke i Bugarske u rat 1915, srpska vojska bila je prinuđena na povlačenje i napuštanje zemlјe. Albanska golgota ostavila je velikog traga na zdravlјe ostarelog Kralјa. On je ipak doživeo da dočeka konačnu pobedu i oslobođenje Srbije, i stvaranje nove države nastale ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca.

 

Umro je 16. avgusta 1921. u Beogradu, a sahranjen je 21. avgusta iste godine u kripti crkve Svetog Djordja na Oplencu.

 

Zbog svojih zasluga u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu u srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralј Petar I Oslobodilac.




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .