Vruće teme

Otkazan koncert elektronske muzike kod Groba neznanog junaka

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Wikipedia

 

 

Za 25. avgust zakazan je „rejv“ koncert na platou kod Groba neznanog junaka na Avali, prostrujalo je danas društvenim mrežama.  U međuvremenu u našu redakciju stiglo je obaveštenje od Ivana, organizatora da je “lokacija otkazana”.

 

Organizator je Time:Code, organizacija koja poziva izvođače da nastupaju na jedinstvenim i kulturnim lokacijama Srbije. Cilj organizacije je promocija kulturnih baština Srbije kroz muziku i video. Događaj se snima i objavljuje na YouTube-u. Broj karata je ograničen, a cena je 1500 dinara.

 

Ovo je kratko objašnjenje “misije”  Time:Coda. Ono što je nejasno jeste od koga su dobili dozvolu za održavanje koncerta podno spomenika podignutog u znak sećanja i zahvalnosti za sve borce koji su položili živote braneći Beograd i otadzbinu? Pri tom Avala je zaštićena Zakonom o zaštiti prirode kao predeo izuzetnih odlika, što znači da su tu zabranjene radnje i aktivnosti kojima se narušavaju primarne prirodne i stvorene vrednosti i karakter predela.

 

Na naše pitanje Ivan, organizator odgovara da su dobili dozvolu za održavanje koncerta i da sukao i za svaki naš događaj, i za ovaj su obaveštene sve potrebne institucije”.

 

Kako može da doprinese promociji Srbije rav koncert podno mesta na kome počivaju zemni ostaci neznanog borca iz Velikog rata?

 

-Naši koncerti nisu “rave” jer se održavaju u prikladno vreme po danu, već muzičke manifestacije elektronske muzike.

 

Cilj našeg projekta je očuvanje i podizanje svesti kod mladih o kulturnoj baštini Srbije. Veoma poštujemo i sve naše žrtve kroz istoriju, i odajemo im poštu na naš, malo drugačiji način.

 

Foto: Promo

 

Promovišemo Srbiju kroz video snimke (sve naše manifestacije se snimaju) koje vidi preko 200.000 stranaca u našim live prenosima na socijalnim mrežama. Takođe, imamo pisma preporuke od svih dosadašnjih lokacija da smo ispali profesionalni u poslu i da smo pomogli u publicitetu lokacija na kojima smo radili (više mladih posetilaca kako domaćih tako i stranih, više komercijalnih zahteva za saradnju itd.)

 

Posle manifestacija, deo prihoda se odvaja za održavanje i očuvanje institucija/spomenika.

 

Zašto ste baš ovo mesto prepoznali kao idealnu lokaciju za jedan ovakav koncert?

 

Projekat veoma ceni i poštuje srpsku istoriju i arhitekturu, i ovaj spomenik predstavlja idealan spoj. Nadam se da razumete našu ideju jer se mnogo trudimo i ulažemo da promovišemo kulturnu baštinu Srbije u malo drugačijem svetlu.

 

Ipak, veliki deo naše kulturne javnosti ne deli mišljenje da ovakvi koncerti na ovom mestu doprinose afirmaciji naše kulturne baštine.

 

Istoričar Dejan Ristić podseća da je “kompleks Groba neznanog junaka zakonom zaštićen spomenik kulture od izuzetnog značaja za Republiku”.

 

“Ukoliko je ova informacija tačna to bi bio skandal neviđenih razmera jer bi to značilo da smo dosegli i onaj stadijum lјudskog i moralnog sunovrata koji podrazumeva da ćemo igrati i pevati na nečijem grobu.

 

Igrajući na Grobu neznanog junaka mi bismo, istovremeno, zaigrali i na Gazimestanu, Ivankovcu, Mišaru, Deligradu, Čegru, Ljubiću, Ceru, Kolubari, Krfu, Vidu, Zejtinliku, Kajmakčalanu, Šumaricama, Jajincima, Kadinjači…

Drugim rečima, zaigrali bismo i plјunuli na sopstveno istorijsko, nacionalno, zajedničko i pojedinačno lјudsko dostojastvo.

 

Zamislite da Grci organizuju rejv žurku na Termopilima, Rusi kod Borodina, zapadni saveznici na Verdenu…

 

Nezamislivo, zar ne?

 

Iako je mladić koji počiva u Grobu neznanog junaka samo simbolično nepoznat, on je zajednički div-junak i predak svih nas koji težimo slobodi, nepokoru i miru”, piše na svoj Fejsbuk profilu Dejan Ristić.

 

Reagovala je i inicijativa Beograđani protiv noćne buke:

 

“Na osnovu iskustva imamo razloga da strahujemo da će ozvučenje velike snage, kakvo se koristi na rejvovima, kao i očekivani dolazak velikog broja ljudi i autombila, nepovolljno uticati na živi svet ovog područja, na postojeće kapacitete prilaznih staza i parkinga, kao i na zdravlje stanovništva kilometrima unaokolo. Smatramo da ovakvi događaji nisu u skladu sa namenom gradskih izletišta i spomeničkih lokaliteta, javnih prostora koji po propisima spadaju u tihe zone.

 

U skladu sa svojim mandatom i građanskom savešću, tražimo od nadležnih iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, Zavoda za zaštitu prirode, Sekretarijata za privredu grada Beograda, Sekretarijata za inspekcijske poslove i drugih nadležnih institucija da bez odlaganja postupe u skladu s važećim propisima i uskrate saglasnosti i dozvole – pod uslovom da su one uopšte izdate – za održavanje ovog događaja na ovom mestu.

 

Ovo je odličan povod da kao zajednica povučemo granicu i proglasimo da su neka zajednička dobra izvan domašaja za sadržaje koji remete njihovu zakonom propisanu namenu, kulturni značaj i ekološku čistotu”.

 

Grob neznanog junaka

 

Ivan Meštrović izložio je  1932. godine ideju kralju Aleksandru I Karađorđeviću o izgradnji spomenika Neznanom junaku. Dve godine kasnije 1934. uz pomoć vojske generala Petra Živkovića, započela je gradnja.Ceo objekat urađen je čuvenim Jablaničkim kamenom, koga su dovozili železnicom do stanice u Ripnju, a odatle seoskim volovskim kolima do proplanka(današnji veliki parking), odakle su ga vojnici u malim vagonima po, specijalno za tu svrhu postavljenim, šinama gurali do kote 511, gde su ga majstori Ivana Meštrovića klesali, brusili i radili po projektu za ugradnju u spomenik. U međuvremenu kralj Aleksandar je ubijen u Marseju ali je Ivan Meštrović nastavio započete radove. Radovi su trajali četiri godine (1934-1938).

 

Pomen Neznanom junaku, Avala 1922.

 

Za vreme drugog svetskog rata spomenik je pretrpeo izvesna oštećenja, koja su delom sanirana, a delom namerno ostavljena da bi posetioci mogli videti kako su topovske granate udarale i potresale spomenik ali ga nisu mogle srušiti.

 

Spomenik je tako postavljen da je njegova ulazna strana okrenuta prema Beogradu, a do spomenika vodi veoma lepo urađena staza sa impozantnim stepenicama od mermera.Taj deo je poput sedla, jer staza je između dva kupasta vrha (511m. i 493m.)a na levu i desnu stranu se spušta padina, tako da je taj deo Avale kao neko sedlo.

 

Gledan sa bilo koje tačke u njegivoj blizini , spomenik odaje veličanstvenost i izaziva divljenje. Ako posmatramo ovaj podvig graditelja sa današnje tačke gledišta, reklo bi se da je bio potreban izuzetan napor svih izvođača radova da se u nekada vrlo skromnim uslovima gradnje, izgradi ovako velelepno zdanje.