Pop kultura

Bob Geldof: “Irska žurka” na niškoj Tvrđavi

MediaSfera

 

 

Tekst i fotografije: Nino Željko Jelenski, official photographer festivala

 

Specijalno za MediaSferu sa Nišvile Jazz Festivala Izvještava publicist, novinar, pisac, muzičar i umetnički i koncertni fotograf Nino Željko Jelenski

 

 

Humantiarac je zatvorio 25. jubilarni Nišville Jazz Festival sa snažnom muzičkom porukom za što je dobio neviđene ovacije publike Jazz festivala.




Bob Geldof je 1985. godine postao planetarna zvezda, kada je organizovao najpoznatije muzičare da održe humanitarni koncert, čuveni „Live Aid”. Naime, nakon posete Africi, Geldof je odlučio da pomogne siromašnim zemljama tako što je najpre okupio veliki broj zvezda popularne muzike u projektu pod nazivom Band Aid koji su zajednički snimili pesmu „Do They Know It’c Christmas time?”

 

Inače, jedni muzičar koje je svirao na dva kontinenta bio je bivši bubnjar grupe “Genesis” Phil Colins. U Genesisima je pjevao i skladao,  Peter Gabriel koje je za glazbu trećeg svijeta  i pogotovo glazbu sa Afričkog kontineta napavio da bude svijetski poznata osnovavši “World Music”.

 

 

Pored američkog odgovora i pesme „We are the world, slična inicijativa odigrala se i u tadašnjoj Jugoslaviji – YU rok misija i pesma „Za milion godina okupila je najveće rok zvezde bivše Jugoslavije, a sredstva od prodaje ove čuvene singlice, kao i od potom organizovanog koncerta, takođe su bila namenjena Africi.

 

Kruna pomoći gladnoj deci Etiopije bio je koncert „Lajv ejd”, održan 13. jula 1985. na dva kontinenta – u Evropi na stadionu „Vembli” u Londonu i u Americi na stadionu „JFK” u Filadelfiji. Direktan televizijski prenos ovog višečasovnog spektakla, u kome su učestvovale gotovo sve zvezde popularne muzike onog doba, pratilo je oko 400 miliona ljudi u 60 zemalja širom planete. Britanska kraljica odlikovala je Geldofa titulom viteza.

 

 

Inače Bob Geldoif  je pre Live Aida bio poznat kao pevač new wave benda “The Boomtown Rats”. Njihov svetski poznat hit „Tell me way I don’t like Mondays?” otpevao je i na Nišvile jazz festivalu.

 

 

Iako su gotovo svi domaći portali preneli da će Geldof – prvi put nastupiti u Srbiji ovo je njegov drugi nastup u Srbiji. U proleće 1996. godine pred 20.000 ljudi održao je  dobrotvorni koncert ispred Skupštine grada. Sada nije došao na festival za koji ranije nije čuo. Naprotiv, na raznim festivalima je čuo o reputaciji niškog festivala.

 

 

Bob Geldof je ove godine, dolaskom u Niš privukao ogromnu pažnju javnosti i na konferenciji za novinare pre koncerta osvrnuo se na jezivu socijalnu i društvenu sliku u svetu i Srbiji.

 

“Dolazim iz Irske, vi ste iz Srbije. Znamo šta je nacionalizam i kada se ta raširena pojava susretne sa globalnim problemima, to postaje vrlo frustrirajuće. Nijedna država bez obzira na veličinu nije sposobna da se bavi globalnim problemima koje svi imamo. Kina ne može sama da reši problem globalnog zagrevanja, to ne može ni Amerika ni Iran. Niko sam, na primer, samostalno ne može da reši problem globalne ekonomije i zato je potrebna saradnja. U dnu svih tih problema je siromaštvo. Među trenutnim političarima, bilo to u Kini, u Srbiji, Americi mogućnost saradnje i kompromisa ne postoji i to je vrlo, vrlo opasno. Ja bih bio zadovoljan kada bi rešili problem siromaštva jer je to izvor svih drugih problema”, ispričao je Geldof u Nišu.

 

 

On je rekao da u sebi ima irske, nemačke i belgijske krvi tako da jasno shvata socijalne i društvene probleme u svetu, a da je njegov način za rešavanje svetskih nedaća – muzika.

 

“Moja muzika je bluz, a ne džez, ali muzika je muzika. Sa Džoni Li Hukerom sam svirao sa 15 godina u jednom pabu u Dablinu. Sada sviram sa neverovatnom grupom muzičara koji su svirali ranije i na Nišvilu tako da znam za ovaj festival. Ne dolazim u nepoznato jer sam i na džez festivalu u Štutgartu. Onaj ko je spojio irsku muziku sa džezom je Van Morison. Mada u mojoj glavi su te dve stvari takoreći nespojive”, rekao je Geldof i objasnio da “kao ne voli džez“, a u stvari ne priznaje “da je to sjajna muzika”.

 

On je ispričao par pikanterija kada ga je Majls Dejvis zvao telefonom da se svađaju oko toga, šta je bolje – da li je to bluz ili džez. Potom kako je glumio u filmu o “Pink Flojdu”, o saradnji sa gitaristom Erik Kleptonom…

 

 

“Svirali smo na Montreal džez festivalu i našao sam sličnosti između hip-hopa i džeza. Kvinsi Džons to dobro izvodi i ima sličnosti između ta dva pravca u vremenskim potpisima”, navela je ova muzička zvezda koja je napravila, kako je rečeno na konferenciji, nejveći koncert u istoriji.

 

Bob Geldof je i na ulicama Niša izazvao iznenađenje nešto starijih građana od koji su mu mnogi u pres centar festivala doneli ploče na potpis.

 

Mala biografija Roberta Frederika Zenona Geldofa

 

Rođen je 5. oktobra 1951. u Irskoj. Radio je i kao muzički novinar, glumio je u filmu „Wall“ Pink Flojda, sarađivao sa brojnim muzičarima, učestvovao na velikom koncertu posvećenom Frediju Merkjuriju… Nosilac je desetina počasnih doktorata na univerzitetima širom sveta, dobitnik priznanja među kojima je i najveće francusko priznanje za umetnost…

 

Njegova autobiografija “Is that it” objavljena posle “Live Aid” projekta, bila je jedno vreme najprodavanija knjiga u Engleskoj, a ušla je u ostrvsku lektiru za srednje škole.  Iz braka sa Polom Jejts imao je tri kćeri i četvrtu, usvojenu, iz Polinog braka sa Majklom Hačinsom. Sa drugom dugogodišnjom partnerkom, francuskom glumicom Žan Marin venčao se 2015. godine.

 

I jedna tužna slika iz bogatog života pevača, kompozitora, muzičara i velikog humanitarca je da se njegova i Polina druga ćerka Pičiz Geldof predozirala heroinom 2014. godine u svojoj 25. godini života. Pičiz je samo dan pred smrt na Instagramu objavila fotografiju sa svojom majkom, Polom Jets, koja je 2000. godine preminula od predoziranja heroinom. Pičiz je bila televizijska voditeljka, manekenka i novinarka. Medijsku karijeru počela je već s 15 godina kad je počela da piše za časopis El, a kasnije je pisala za Telegraf i Gardijan. Imala je i svoju televizijsku emisiju.