Vruće teme

Rekonstrukcija Trga Nikole Paća: sklanja se čuvena fontana

MediaSfera

 

Fotografije: Aleksandar Jočić

 

Kako je najavljeno, rekonstrukcija Trga Nikole Pašića trebalo bi da počne i završi se 2020. godine, a uz to se obnavlja i Bezistan, kao i prostor oko Doma Narodne skupštine.




Konkurs za uređenje Trga Nikole Pašića sproveden je 2015. godine u okviru Konkursa za uređenje tri centralna gradska trga. Prvu nagradu dobio je autorski tim Zoran Dmitrović-Zorica Savičića, a po slikama samog plana, Trg Nikole Pašića ostaće bez fontane koja krasi taj deo grada od 1959. godine. Predsednik žirija bio je bivši gradski arhitekta i urbanista Milutin Folić.

 

Foto: Promo

 

Trg Nikole Pašića zamišljen je kao velika, slobodna površina sa dosta zelenila, a u planu usvojenom pre tri – četiri godine nije planirana fontala. Postoji ideja da se voda zadrži u nekom obliku, ali postoji mogućnost da čuvena fontana na toj lokaciji više ne postoji.

 

„Prostor će biti nivelisan, osvežen novim sadnicama, a biće urađeno kompletno popločavanje. Fontana, koja od 1959. godine krasi ovaj prostor biće drugačija. Imamo konkursno rešenje od pre četiri godine, a autori su isti, kao i oni koji su radili Trg republike. Po prvobitnom rešenju nije planirana fontana. Međutim, ja insistiram da se zadrži voda u nekom obliku. Jer, ipak, postoji duga tradicija te fontane. I ona ima svoj značaj. Radićemo neke korekcije projekata i fontana će biti u drugačijoj formi. I u građevinskom smislu, kao i smislu efekta koji će se postizati vodom“, objasnio je za B92 Marko Stojčić, gradski urbanista.

 

Ostaje pitanje na koji način gradski urbanista Marko Stojčić planira da izmeni ovaj projekat.

 

 

Bezistan će takođe biti uređen kada se bude radilo na Trgu Nikole Pašića, kao i park kod Doma Narodne skupštine, a planirana je i izgradnja javne podzemne garaće na uglu Kosovske i Vlajkovićeve ulice.

 

Fontana na Trgu Nikole Pašića

 

Jedna od najvećih fontana u Srbiji sagrađena je 1959. godine i delo je arhitekte Hranislav Stojanovića. Deo fontane su dve česme s pijaćom vodom.  Posle izgradnje monumentalne zgrade Doma sindikata 1955. godine, postavilo se pitanje oblikovanja velikog i praznog platoa ispred zgrade. Ceo taj prostor je decenijama bio u planovima, zamislima i ambicijama gradskih urbanista. U međuvremenu, na tom se prostoru dvadesetak godina prostirao veliki parking sa crvenim kamenim pločama.

 

U julu 1959. novina „Borba“ je pisala:

 

„Za koji mesec, sistem mlazeva u 45 metara dugačkom basenu sa raznobojnim svetlosnim efektima davaće u večernjim satima veoma prijatan izgled.

 

Basen će biti dubok 90 cm, a širok 5.5 metara.

 

Prema zamisli Hranislava Stojanovića, dno basena biće u kaskadama, tako da će se voda prelivati iz jedne u drugu. Najveći mlazevi dostizaće i do 15 metara. Plato oko basena će se popločati, spoljni deo će se obložiti mermerom, a dno kamenom oblogom zelene boje.“

 

Naravno od celog spektakla nije bilo ništa.

 

 

Fontana je bila suva uglavnom preko godine, tek za vreme državnih praznika radilo je nekoliko mlazeva. Tek je 1986. temeljnom rekonstukcijom trga vizuelno dominantna postala ova današnja fontana, a glavni nacrt radila je Olga Milićević Nikolić.

 

Trg Marksa i Engelsa

 

 

U prvoj polovini 19. veka ovaj deo Carigradskog druma postepeno se pretvarao u ulicu koja se prvo zvala Sokače kod “Zlatnog topa” (po istoimenoj kafani u blizini), a zatim Markova ulica. Posle Prvog svetskog rata, na mestu današnje fontane bio je smešten i sud za Srez beogradski, poznatiji kao seljački sud, gde je za vreme nemačke okupacije bio zloglasni zatvor Gestapoa. Između dva rata izgrađene su zgrade Narodne skupštine (1936), Agrarne banke, zatim zgrada lista “Vreme” (kasnije “Borba”, pa “Novosti”), bioskop “Beograd”…

 

Formiranje Trga Marksa i Engelsa počelo je polovinom pedesetih, a Generalni urbanistički plan Beograda samo je utvrdio mesto nove palate Centralnog odbora sindikata na početku tadašnjeg Bulevara Crvene armije. Da bi se trg otvorio prema Bulevaru, srušena je i solidna zgrada Okružnog suda, u čijoj pozadini je tokom rata bio zatvor Gestapoa. Našto dalje, ideološka poruka o neodeljenosti – jednakosti vlasti i naroda, u osnovi nimalo tačna, dovela je i do uklanjanja ograde ispred Narodne skupštine, Starog i Novog dvora.

 

To je bilo doba kada su u zgradu Privilegovane agrarne banke (Istorijski muzej Srbije) useljeni CK i partijska redakcija „Komunista“, kada je „Borba“ odmenila nacionalizovano „Vreme“ i kada je njena višespratnica nadvišena petokrakom. Jednoobraznost trga potvrđena je fasadom Doma sindikata koja je prekrivena belovodskim peščarom, po uzoru na predratnu zgradu Agrarne banke. Autor trga arhitekta Hranislav Stojanović predviđao je da se spomenik Marksu i Engelsu ogleda u vodi fontane, i da tako udvostruči impresiju, ali on nikada nije izveden.

 

Trg Nikole Pašića

 

Nezadovoljstvo degradacijom jedinog „socijalističkog“ trga u Beogradu izrazilo se rano, a zanimljivo je da je polovinom sedamdesetih godina predloge u anketi kako rešiti taj problem iznelo devet pozvanih arhitekata. Svi pozvani arhitekti su se zalagali za pešački trg, i izmeštanje parkinga, neki su ukazivali na njegovu dotadašlju „lažnu patetiku“, poput Uroša Martinovića, a pojedini su se usredsređivali na saobraćaj i metro stanicu. Sa druge strane, neki eksperti, poput Milice Šterić, još su doživljavali ovo mesto kao „žarište marksizma“, dok je Bogdan Bogdanović bio najslobodniji, tvrdeći da trga ovde nikada nije ni bilo.

 

 

U međuvremenu su na ovom trgu posađeni platani, na inicijativu legendarnog novinara Đoke Vještice, dok je Olga Milićević Nikolić preoblikovala i oplemenila parter. Trg je na taj način postao bliži građanima i svakodnevnoj upotrebi. Spomenik Nikoli Pašiću podignut je 1998.godine i visok je  4. 2 metara izliven u bronzi. Trg na kome se nalazi spomenik Nikoli Pašiću dobio je isto po njemu ali godinu dana ranije 1997.godine.

 

Spomenik Nikoli Pašiću rad je beogradskog vajara Zorana Ivanovića i rekonstruisan je 2015.godine jer su ploče sa postolja spomenika počele da opadaju.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .