Preporučujemo

Nishville: Promocija knjige “Cvjećarnica u kući cveća”

MediaSfera

 

 

Na Nishville jazz festivalu, u subotu 10. avgusta u 20.45 časova, na platou ispred Meteorološke stanice u Tvrđavi biće održana promocija knjige Cvjećarnica u kući cveća koja govori o našem mentalitetu gledano kroz prizmu stripa Alan Ford.




Autor knjige, Lazar Džamić, pozabavio se stripom Alan Ford i pitanjem zašto je ta karikaturalna saga o grupi TNT tajnih agenata i Broju 1 postala tako popularna u Jugoslaviji, i nigde više. Taj fenomen maestralno je objašnjen u knjizi Cvjećarnica u kući cveća o kojoj će na promociji u Nišu govoriti Lazar Džamić, Dejan Stojiljković i Branislav Miltojević.

 

U zajedničkom projektu izdavačkih kuća Jesenski i Turk i Heliks, pred čitaocima je nesvakidašnja studija, prva knjiga takve vrste na našim prostorima, o kultnom stripu Alan Ford i kulturološkom značenju njegove popularnosti u bivšoj SFRJ.

 

U petom, dopunjenom izdanju Cvjećarnice u kući cveća, pored novog predgovora Lazara Džamića, očekuje vas ekskluzivni intervju sa Slobodanom Šijanom o vezama između Maratonaca i Alana Forda. Specijalno poglavlje posvećeno je zabranjenoj epizodi sa Titom, objavljenoj u ljubljanskoj Mladini.



Neizostavno štivo generacija koje su odrastale sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Alan Ford je sa svojim junacima i farsičnim zapletima umeo da nasmeje do suza, ali je zahvaljujući originalnom i prepoznatljivom likovnom izražaju i dijalozima uvek bio mnogo više od običnog stripa.

 

Lazar Džamić je u Cvjećarnici u kući cveća pokušao da odgovori na nekoliko važnih pitanja: zbog čega je Alan Ford ogromnu popularnost, osim u Italiji, zemlji svog nastanka, zabeležio još jedino u SFRJ i nigde više u svetu? Ne manje značajno pitanje tiče se prevoda: zašto istinski poznavaoci i ljubitelji Alana Forda u Srbiji priznaju samo briljantni hrvatski prevod Nenada Brixyja?

 

Lazar Džamić je majstorski ukazao na duboke i prepletene veze ovog stripa i života u bivšoj domovini, ali i podsetio da Alan Ford i dalje živi, jer uprkos tome što ovaj deo sveta proizvodi više istorije nego što može da podnese, naravi i način razmišljanja na Balkanu postojano odolevaju zubu vremena, a matrica zbivanja proteže se i na naredne generacije. To je knjiga koja će čak i onima koji nikada nisu čitali Alana Forda pružiti uvid u fenomen jednog doba, jedne zemlje, nedovršene prošlosti. To je i priča u kojoj će svako od nas pronaći i deo sebe…

 

Lazar Džamić

 

 Novinarstvo, marketing, bubnjevi, čitanje, pisanje i genetska nespremnost za učešće u velikim grupnim dešavanjima. Bivši (a sebe smatra i sadašnjim) profesionalni novinar na radiju i u štampi. Konsultant za marketing i autor brojnih profesionalnih članaka o digitalnoj i analognoj komunikaciji, kao i sedam knjiga na razne teme. Poslednjih sedamnaest i po godina proveo u Londonu, sa karijerom stratega u nekoliko oglasnih agencija i, u zadnje dve i po, u Guglovomkreativnom timu ZOO.  Sada ponovo živi u Beogradu. Predavač na katedri za digitalni marketing Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Autor Cvjećarnice u kući cveća, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa Alan Ford i hit knjige Čaj od šljiva (5 izdanja), zbirke eseja o komparativnim aspektima života u Londonu i na Balkanu. Poslednja knjiga: Advertising pAge, zbirka kolumni iz Naše Borbe i raznih drugih tekstova o komunikacijskoj fenomenologiji društvenog života u Srbiji tokom vladavine Slobodana Miloševića.

 

JazzBook’session

 

JazzBook’session scena namenjena knjizi i književnicima. Scena je smeštena na platou ispred Meteorološke stanice u Tvrđavi. Ideja programa je da se na ovoj festivalskoj bini stavi u fokus važnost književnog izdavaštva i pisane reči. Atraktivnom postavkom sa izložbom knjiga i serijom razgovora sa književnicima, čije izlaganje prati džez sešn svirka renomiranih gostiju muzičkog festivala osnovan je lako još jedan posećen i veoma zapažen kutak u Niškoj Tvrđavi. U četiri festivalska dana u programu učestvuju renomirane izdavačke kuće kao i etablirana književna imena iz Srbije i inostranstva.

 




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .