MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Foto: privatna arhiva
Svaki pisac živi od pisanja, osim u zemlji Srbiji.
Pisanje se kod nas svodi na nivo kukičanja, veza, kuvanja džemova… Više liči na neku ručnu radinost, nego na zanimanje.
Masovno štampanje knjiga napravilo je platformu da se sa pisanjem i piscima pravi sprdnja. Bez učinjenog napora da se žito odvoji od kukolja, sa uništenom kritikom i kritičarima, svi se trpaju u isti koš i etiketiraju kao zgubidani i naprasni nabeđenici koji hoće da rade ono što mogu i treba da čine samo odabrani.
A tek ti odabrani privlače moju pažnju! Oni su elita. Intelektualci. Glasovi razuma. Etaloni kulturnih vrednosti.
Zar stvarno vlada mišljenje da patimo od kolektivne amnezije, pa da ne možemo da se setimo ko su prijatelji (iz javnog ili političkog života) tih nagrađivanih i po leđima tapšanih, i u razne žirije, upravne odbore i fotelje stavljanih, umetnika? Ili ko su im roditelji, kumovi, partijski ili drugi lobiji?!
Jer ako si entuzijasta, pa radiš i svoju priču guraš sam, ili si lud, ili si glup. Jer to tako ne biva! Kao i za sve, valja imati leđa.
Inače?
Inače ćeš se zlopatiti, namučiti, iscediti, deprimirati, a da nećeš stići tamo kud si naumio.
Ima li nade?
Ima jer onaj ko piše ima više iluzija nego prepreka na putu!
Pročitala sam negde da u jednoj od skandinavskih zemalja otkupe ceo prvi tiraž novoizašle knjige i rasporede je u sve biblioteke u zemlji.
Svaki komentar je suvišan, zar ne?!
Kada su jednog našeg sjajnog pisca pitali može li se u Srbiji živeti od pisanja, on je odgovorio – može, ali ne svaki dan!
Ona nekolicina, koja se na prste jedne ruke može izbrojiti, živi od toga jer se izborila za istaknutu poziciju i jer je shvatila kako sistem u izdavaštvu funkcioniše.
Oni ostali se bave primarnim poslom, a pisanje im i dalje ostaje kao šah, dekupaž, štrikanje – laka razbibriga!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/
Lijiljana Šarac
Dodaj komentar