Lepota & Moda

MODNI VREMEPLOV: Letnje bele haljine sa čipkom, uvek intrigantne

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

 

 

 

Simbol otmenosti, elegancije, ali i izazovnosti, čipka je oduvek krasila žensku odeću. Nekada prisutna samo u budoarima, balskim dvoranama i na nežnim ukrasima, čipka je poslednjih godina izašla je na ulice i započela novi život kao nezaobilazni detalj ne samo na večernjim haljinama i venčanicama.




I dok neke žene mogu zamisliti čipku samo na donjem rublju, druge bi se rado obavile u čipku od glave do pete. Naročito trendseterke, koje pokazuju savremeno viđenje i  drskost čipke, ne toliko različite od otmenosti dvora Luja XIV ili plesnih dvorana ludih tridesetih, koji se nisu mogli zamisliti bez nje.

 

 

Ovim šupljikavim, prozračnim ručnim radom, Egipćani ukrašavali svoju odeću, a svedočanstva o tome ostavili su nam na islustracijama nađenim u piramidama. Tajnu njene izrade preneli su kasnije i drugim narodima – Jevrejima, Grcima, Rimljanima, od kojih je mnogo vekova kasnije preuzimaju i prvi hrišćani. Smatrajući je velikom dragocenošću, hrišćani je izrađuju od srebrnih i zlatnih niti.

 

 

Za izradu čipke koristi se pamuk, svila, lan ili vuna, a izrađuje se pletenjem, kukičanjem, vezivanjem, šivanjem ili tkanjem. Iako se materijali koji podsećaju na čipku mogu naći još u staroegipatskim grobnicama početak čipkarstva, odnosno izrade čipki se tradicionalno smešta u 15. vek, odnosno Flandriju i Italiju. Otada su se počele širiti po Evropi kao deo odeće visoke klase, odnosno luksuzni predmet. Renesansansna čipka zadržava stroge geometrijske oblike i motive, dok je u baroku karakteriše potpuna sloboda oblika.

 

Umetnost ručnog rada

 

Prvobitno čipka se javlja samo kao završetak tkanine, čime se sprečavalo osipanje potke, da bi se tek pred kraj 15. veka javila kao samostalna tvorevina, nezavisna od podloge. Motivi čipke menjali su se u zavisnosti od mode. U Španiji i Italiji u 17. veku bila je bogata i teška, sa uzdignutim spoljašnjim ivicama i ukrašenim “prečkicama” koje su služile za spajanje motiva. Istovremeno u Francuskoj ona je tanka poput paučine, a mrežica, odnosno rukom rađena mrežasta podloga, zamenjuje prečkice kojima su se do tada spajali različiti motivi.

 

 

Nosio ju je otmen svet kao rub na okovratniku i rukavima. Postoje brojne vrste čipke i različite metode kojima se ona proizvodi. Ručni izrada bila je jedini način stvaranja i negovanja te “rupičaste” tkanine, sve do pronalaska mašinske proizvodnje. Međutim, i do danas je ostala dragocenija i skupocenija čipka ručne izrade. Mesto gde se proizvodila, način i postupak izrade određuju i njena nazive – “alansonska” po Alansonu u Francuskoj, “napuljska”, “florentinska” po Firnenci, “sen gal” je naziv imitacije venecijanske čipke, “aloja” čipka koja se pravi od niti aloje, “poen d gaz” rad iglom po tilu kao osnovi, “kroše” formiranje ornamenta vođenjem jedne niti. Ono što bi se trenutno moglo nazvati kao modni hit u svetu čipke je starinski stil čipke, koja izgleda da ju je izradila vaša baka, vlastitim koncem i iglom ili nekim drugim predmetom za pletenje čipke.

 

Foto: Aleksandar Jočić

 

Veštinu izrade čipke prenosile su žene i devojke s kolena na koleno. Čipku i beli vez bilo je moguće poručiti kod žena kojima je njihova izrada bilo zanimanje, i koje su dolazile u kuću gde se dogovaralo i poručivalo. Najviše se to odnosilo na posteljno rublje i donji veš, koji su bili sastavni deo svake devojačke spreme. Paralelno su osnivane i radionice za izradu čipki svih vrsta od kojih su mnoge po lepoti i veštini izrade dosezale nivo i kvalitet umetničkih dela. S pronalaskom mašina za izradu čipki, u drugoj polovini 19. veka, zašta zasluge pripadaju Britancima, ručno čipkarstvo počinje da popada. Ipak, rukotvorena ili izrađena mašinskim putem čipka se, nema sumnje, izborila za svoje mesto u svetu lepog, raskošnog i romatničnog. Svojim nežnim, rupičastim motivima odeći daje notu topline i nostalgije.

 

Nova “čipkana” renesansa

 

Čipka je trend sama za sebe. Bez nje teško je zamisliti svečanu i večernju gardrobu, visoku modu, scenski kostim, venčanicu. Čipka, u spoju sa muslinom, svilom, taftom ili nezavisna, može da istakne fluidnost, tajanstvenost, nedokučivost, i podvuče tajanstvenost osobe koja je nosi. Naravno, sve sa ukusom.

 

 

Modernistički pristup čipki označio je i kraj vladavine minimalizma u modi. Ona praznu površinu čini zanimljivom, ali obilici ostaju jasni sa komotnom haljinom na kojoj se najviše insitira.Novoj renesansi čipke podogovala je popularnost etno stila, s jedne strane i povratka glamura, s druge strane. I jedan i drugi stil ne mogu se zamisliti bez njenog veličanstva – čipke. I kako je to duhovito primetio jedan poznati kostimograf odnos prema toj kraljici svih tkanina, u stvari treba da je mnogo pažljiviji, delikatniji nego prema svakoj drugoj tkanini.

 

 

Lepa je kada se nosi sama za sebe, ali i u kombinaciji sa drugim materijalima ništa ne gubi. Zamka koju treba izbeći je prenatrpanost, jer kao što ni sa čim ne treba preterivati, ne treba ni sa njom. Kod čipke važi pravilo “više je manje”. Najbolje rešenje je jedan čipkasti detalj, ili komad odeće.

 

 

Modni kreatori već nekoliko godina nastoje da je ožive i u svojim komercijalnim kolekcijama i da je sa modnih pista prenesu na ulice. Za dnevne varijante, najbolje je da se odlučite za neutralne nijanse poput bele, bež i sive.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .