Duhovnost

Danas je Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija

MediaSfera

 

 

 

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas veliki praznik – Svetu velikomučenicu Marinu, u narodu poznatu kao Ognjena Marija. U nekim pravoslavnim crkvama 30. jula (17. jun) praznik svete velikomučenice Marine –  Ognjena Marija, slavi se kao Margarita Antiohijska, koja je postradala zbog vere u Hrista.




Ovaj praznik nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ali je veoma poštovan, posebno među ženama. Zbog toga se na današnji dan ne praktikuju nikakvi poslovi, bilo da su u pitanju ručni radovi ili rad u polju.

 

U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da se on ne bi od sreće i slavlja zaboravio i gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena. Zato se danas ništa ne radi, ni u kući, ni u polju, u narodu je poznata zabrana “ni konac u iglu udenuti”. Ako se ovo ne ispoštuje, veruje se da će se tako svetiteljka uvrediti, pa će poslati vatru i gromove. Postoji poslovica koja kaže: “Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!”

 

Snaga mučenika

 

Sveti Vladika Nikolaj u svom „Ohridskom prologu“ o svetoj mučenici Marini zapisao je 1928. godine:

 

„Rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožačkih. Tek u 12. svojoj godini ču Marina za Gospoda Isusa Hrista, kako se vaploti od Prečiste Deve, kako čudesa mnoga sotvori, krsnu smrt primi i slavno vaskrse. Njeno mlado srce raspali se ljubavlju prema Gospodu, i ona se zavetovaše nikad se ne udavati, i još željaše svom dušom postradati za Hrista i krstiti se u krvi mučeništva. Njen otac omrznu je zbog vere njene i ne smatraše je ćerkom. Namesnik carski, Olimvrije, saznavši od Marine da je ona hrišćanka, poželi od nje najpre da mu bude žena. A kada Marina to odbi, on joj naredi da se pokloni idolima, na šta sv. Marina odgovori: Neću se pokloniti ni prineti žrtve bezdihanim i mrtvim idolima, koji niti sami sebe poznaju, niti pak znaju, da li ih mi čestvujemo ili beščestvujemo; ne dam njima one časti koja pripada samo Tvorcu mojemu.

 

Tada je Olimvrije stavi na ljute muke, pa je svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu. U tamnici Marina se moljaše Bogu i posle molitve javi joj se najpre đavo u vidu strašne zmije koja obzinu glavu njenu. No, kad se ona prekrsti, zmija se raspuče i iščeze. Tada je oblista svetlost nebesna i njoj se učini da iščezoše zidovi tamnice, zajedno sa krovom, i krst se javi, blistav i visok, a na vrhu krsta bela golubica, od koje dođe glas: Raduj se, Marina, razumna golubice Hristova, kćeri Siona višnjega, jer prispe dan tvoga veselja…I Marina bi isceljena silom Božjom od svih rana i bolova. Bezumni sudija mučaše je drugi dan u ognju i u vodi, ali Marina sve pretrpi kao u tuđem telu.

 

Najzad je osudi na posečenje mačem. Pred samu smrt javi joj se Gospod Isus s anđelima. Posečena beše u vreme cara Dioklecijana, no dušom i silom osta u životu na nebesima i na zemlji. Stradanja ove velikomučenice obeležena su i stihovima koje episkop Nikolaj takođe navodi:

 

Budi blizu mene, snago mučenika,
Da podnesem muke bez straha i krika…

 

 Kažnjava ognjem

 

Sa generacije na generaciju se prenose priče o vatri ili gromovima koji su na ovaj praznik spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na Ognjenu Mariju. U nekim krajevima se veruje da se ono što se desi na Ognjenu Mariju ne sme prekinuti, pa tako ako plane vatra, ne sme se ugasiti.

 

Prema narodnom verovanju, sveta Marina pali i kažnjava ognjem, pa otuda je otuda dobila ime Ognjena Marija. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine “gori nebo i zemlja”, ne rade nikakvi poslovi.U našem narodnom predanju sačuvani su primeri o vatri ili gromovima koji su u vrele praznične dane spalili žito, seno i domove ljudi koji su se ogrešili radeći na njen praznik.

 

Pored toga, narodno predanje pamti mnoge nesrećne slučajeve koji su se dogodili na današnji dan, kada su se plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju treba izbegavati kupanje u “velikim vodama”. I pored letnje žege, osveženje u bazenima, rekama i drugim većim vodama treba ostaviti za sutrašnji dan.

 

Narodno verovanje kaže da Ognjena Marija pali i kažnjava ognjem i da je grmljavina na ovaj sveti dan loš znak. To može da znači da je pred nama teška i sušna godina, a stariji tvrde da su ovakve situacije ukazivala na bolest i siromaštvo.

 

Svetiteljka se i u istočnom i u zapadnom slikarstvu predstavlja sa krstom i palmom, simbolom mučeništva u rukama, sa zmajem pod nogama i često sa kućama u plamenu u njenoj pozadini. Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu.

 

Mošti svetiteljke

 

Jedna ruka sv. Marine nalazi se u manastiru Vatopedu na Svetoj Gori. U Albaniji pak, na planini Langa više Ohridskog jezera, nalazi se manastir sv. Marine sa jednim delom njenih čudotvornih moštiju. Mnogobrojna čudesa događala su se i događaju u ovom manastiru, kojih su svedoci ne samo hrišćani nego i muslimani. Toliko poštovanja imaju Turci prema ovoj svetinji, da nikad nisu hteli darnuti ni u svetinju, niti u imovinu ovog manastira. Jedno vreme Turčin je bio tutor ovog manastira, piše Sveti vladika Nikolaj Velimirović u svom “Ohridskom prologu”.

 

Na današnji dan

 

Na današnji dan Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca donela je 1921. godine Zakon o zaštiti države (Obznana) kojim je Komunistička partija Jugoslavije kao prevratnička organizacija stavljena van zakona, njeni poslanici lišeni mandata, a propaganda komunizma proglašena zločinom.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .