Magazin

Amazonska prašuma: Nestaje poslednja divljina na svetu

MediaSfera

 

 

Razmere krčenja šuma u Amazonu su toliko velike da se sada smatra da se uništava površina veća od tri fudbalska terena po minutu. To znači da bismo uskoro mogli da dođemo do tačke nakon koje se Amazon više ne bi mogao da se oporavi, piše „Gardijan“.




Oštar porast seče šuma, koji se dogodio u maju i junu ove godine, potvrđuje da je predsednik Žair Bolsonaro dao zeleno svetlo ilegalnom eksploatisanju zemljišta, seči i spaljivanju okoline.

 

Prema informacijama satelitskog sistema Deter B, koji je počeo s radom 2015. godine, u julu je posečeno 1.345 kilometra kvadratna brazilske amazonske prašume, što je za trećinu više nego što je bilo posečeno u junu, prenosi „Indeks“.

 

 

Mada je do kraja ovog meseca ostalo još samo dva dana, pretpostavlja se da su razmere uništavanja Amazona toliki da će ovo biti prvi mesec u poslednjih nekoliko godina da je Brazil izgubio područje prašume veličine šireg područja Londona, prenosi Sputnik.

 

Stalno smanjenje prašumskog područja preti i globalnoj stabilizaciji klime. Naime, ako se nastavi ovim tempom, prašume bi mogle da se pretvore u savanu, pri čemu će se smanjiti sposobnost apsorpcije ugljenika, što bi moglo da da ubrza globalno zagrevanje.

 

 

U prvih sedam meseci svoje vlasti, Bolsonaro je dao snažnu podršku poljoprivrednim i rudarskim kompanijama i pritom umanjio nadležnost vladinih agencija odgovornih za zaštitu šuma i okoline.

 

Tako je Agenciju za zaštitu okoline stavio pod nadzor Ministarstva poljoprivrede, na čijem je čelu vođa poljoprivrednog lobija.

 

Predsednik i drugi ministri u više navrata su kritikovali Agenciju za nadzor šuma zbog izricanja novčanih kazni nezakonitim drvosečama, a vlada je preduzela korake kako bi oslabila zaštitu šumskih rezervata i autohtonih područja.

 

Pluća planete

 

Za amazonske prašume se kaže da predstavljaju „pluća planete“. A kako i ne bi kada se radi o najvećoj prestaloj prašumi na Zemlji. Pet i po hiljada kvadratnih kilometara neprobojne šume koja se prostire na teritoriji čak devet zemalja Južne Amerike igra ključnu ulogu u regulisanju klime na Zemlji.

 

 

U Amazoniji živi  jedna trećina svih biljnih i životinjskih vrsta na svetu. Ovde je svoj dom našlo preko dva i po miliona različitih životinjskih vrsta,kao i nekoliko desetina hiljada biljaka i drveća. Na jednom hektaru raste i do 2.250 biljnih vrsta. I dok u prašumi nalazimo oko 3.000 sorti voća u spoljašnjem svetu zna se za samo 200. Svoj dom je na jednom parčetu prašume u Peruu našlo više vrsta ptica nego u Americi, a broj vrsta riba u Amazonu veći je nego u celom Atlantskom okeanu.

 

Svet koji nestaje

 

Iskorištavanje prašume započeli su španski osvajači, nastavili su portugalski trgovci, da bi se na kraju u tom poslu oprobali i brazilski zemljoposednici. Nestanak prašuma znači i nestanak biljaka i životinja koje u njoj žive. I da ne zaboravimo najpoznatiji i najugroženiji životinjsi stanovnici amazonskih prašuma su anakonda, zvanično najveća zmija na svetu i krvoločne ribe zvane pirane, a od biljaka stabla mahagonija plene svojom lepotom.

 

 

Pre dolaska evropskih osvajača ovde je živelo više od dva miliona domorodačkih Indijanaca. Sada ih je ostalo manje od 200 000. Većina živi poput nomada. Kratko ostaju na jednom mestu gde love, sakupljaju jestive biljke i gaje kukuruz i pasulj. Kada im ponestane hrane sele se na drugo mesto. Njihov jednostavan svet zauvek se promenio kada su do njih stigli ljudi.

 

 

Te drevne urbane zajednice potiču iz vremena pre nego što su Evropljani kročili na tlo Amazonije u 15. veku. Još tada su, plemena koja su živela u okolini Gornjeg Šingua na zapadu Brazila, na primer, pravili brane da bi namamili ribu u ribnjake, baš kao i mi danas. Slično srednjovekovnim gradovima bili su opkoljeni visokim zidovima, čiji su tragovi i danas vidljivi. Svako naselje je imalo identičan put, koji se uvek pružao u pravcu severoistok-jugozapad. Iako su svi ti tragovi jedva vidljivi, mogu da ti ih nepogrešvio pokažu pripadnici plemena Kuikuro, za koje se veruje da su direktni potomci naroda koji je tu živeo pre mnogo vekova.

 

Izvor: B92, MediaSfera




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .