MediaSfera
Na današnji dan (28. jul) 1914. godine, Austrougarska je objavila rat Srbiji, mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda u Sarajevu.
Ministar inostranih poslova Austrougarske grof Bertold uputio je vladi Kraljevine Srbije, 28. jula 1914. godine, otvoreni telegram u kome se kaže: „Austro-Ugarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom“.
Kraljevskom Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu
eventualno Kragujevcu
Beč, 28. jul 1914. godine
(telegrafskim putem)
Budući da vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 10/23. jula 1914. godine koju je uručio austrougarski poslanik u Beogradu, Carska i Kraljevska Vlada je prinuđena da se sama pobrine za očuvanje svojih prava i interesa i da, u tom cilju, pribegne oružanoj sili.*
Prema tome, Austro-Ugarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom.
Ministar inostranih poslova Austro-Ugarske Grof Bertold
* U originalnom dokumentu objave rata Srbiji, koji se čuva u Državnom arhivu Austrije, nalazila se i (polu)rečenica koja je precrtana plavom olovkom i nije poslata u Beograd. Rečenica glasi:
„, a naročito s obzirom na to da su srpske trupe već napale jedan odred Carske i Kraljevske vojske u blizini Kovina.“
Originalni dokument austrougarske objave rata Srbiji
Unesko je 2015. na predlog Arhiva Srbije doneo odluku o upisu Telegrama objave rata Austrougarske Srbiji u Međunarodni registar „Sećanje sveta“.
Telegram je upućen iz Beča 28. jula 1914. u 11 sati i 10 minuta, a primio ga 15/28. jula 1914. u 12 sati i 30 minuta predsednik Kraljevske vlade Srbije, Nikola Pašića, koji je tri dana ranije zajedno sa ministrima, državnom kasom, arhivom, umetničkim zbrikama i drugim dragocenostima evakuisan u Niš iz Beograda.
Niš je od 25. jula 1914. do 16. oktobra 1915. godine, nakon odluke regenta Aleksandra Karađorđevića od 25. jula 1914. godine, da se Vlada Kralјevine Srbije, kao i Dvor i Narodna skupština izmestite iz Beograd u Niš.
Zgrada u Nišu u kojoj je 194/1915. bio kabinet Nikole Pašića, Foto: Wikipedia
Prema anegdoti, Pašić je telegram primio u hotelu po imenu „Evropa“ (mada se po drugoj verziji, to desilo u hotelu „Orijent“). Budući da nije stigao diplomatskom poštom i da baron Grizinger, nemački poslanik koji je nakon prekida diplomatskih odnosa Srbije i Austrougarske čuvao i interese Austrougarske, nije o telegramu ništa znao, Pašić je odmah zatražio proveru autentičnosti telegrama kod rumunske strane.
Pisan je na francuskom jeziku. Original telegrama čuva se u Arhivu Srbije.
Telegram kojim je objavljen rat Srbiji označio je i početak Prvog svetskog rata.
Julska kriza
Ovim telegramom okončana je takozvana „julska kriza“, jedna od nasloženijih epizoda evropske diplomatske istorije i svakako, najdramatičniji mesec u istoriji Srbije. Kriza je počela nakon što je Gavrilo Princip sa drugim zaverenicima 28. juna 1914. izvršio atentat u Sarajevu na austrijskog princa prestolonaslednika Franca Ferdinanda, što je za Austro-Ugarsku bio povod da konačno razreši višegodišnji sukob sa malom kraljevinom na svom obodu.
Dana 23. jula 1914. godine, Austrougarska je uputila ultimatum Srbiji da sprovede istragu povodom atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna u Sarajevu, zahtevajući da u istrazi učestvuju i austrougarski policajci. Srbija odbila zahtev smatrajući da je to zadiranje u suverenitet države. Dokument je opisan kao najteži ultimatum ikada upućen jednoj državi od strane druge od strane britanskog ministra inostranih poslova ser Edvarda Greja. Smatralo se da se njegovi zahtevi ne mogu ispuniti i da je ultimatum samo način za stvaranje povoda za rat. Kada je Austrougarska odbila srpsko uslovno prihvatanje zahteva i objavila rat, to je pokrenulo niz događaja koji će svet uvesti u Prvi svetski rat. Austrougarska tražila je od Srbije sledeće:
- Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijatelјstvo prema Austrougarskoj.
- Da momentalno raspusti organizaciju Narodna odbrana, i da isto postupi i sa drugim organizacijama koje učestvuju u propagandi protiv Austrougarske.
- Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi ili služi za podsticanje propagande protiv Austrougarske.
- Da iz vojske i administracije uopšte ukloni sve oficire koji su krivi za propagandu protiv Austrougarske, a imena tih oficira dostavila bi vlast Austrougarske.
- Da prihvati učešće austrougarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austrougarske na teritoriji Srbije.
- Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austrougarskih organa.
- Da momentalno uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je preliminarno sprovela Austrougarska.
- Da efikasnim merama spreči nelegalni prenos oružja i eksploziva preko granice.
- Da uputi Austrougarskoj objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika u Srbiji i inostranstvu, koji su izrazili neprijatelјstvo prema Austrougarskoj.
- Da bez odlaganja obavesti Austrougarsku o ispunjavanju ovih obaveza.
Srpska vlada je uslovno prihvatila sve zahteve ultimatuma, sem tačke broj 5 koja je zahtevala mešanje austrougarskih organa u sudski postupak, jer bi to predstavlјalo kršenje ustava i suvereniteta Srbije. Dalјi tok događaja doveo je do Prvog svetskog rata.
Početak Velikog rata
Nakon što je Austrougarska monarhija objavila rat Srbiji, u narednih nekoliko dana, uzajamno povezane vojnim savezima u dva bloka, sve velike sile će sukcesivno rat objaviti jedna drugoj – Rusija, Nemačka, Austrio-Ugarska, Francuska i Velika Britanija. Danas se u Kongresnoj biblioteci u SAD čuvaju pisma kojim su tokom leta 1914. rat objavili Bugarska, Turska, Rumunija, Kina, Haiti, Honduras, Liberija, Panama, Nikaragva, Siam i na desetine drugih država.
Izvor: RTS, MediaSfera
Dodaj komentar