MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Foto: Aleksandar Jočić
Većina nas je čula za čuveno proročište u Delfima, u središnjoj Grčkoj, ali o proročištvu mrtvih, nekromantiji u hramu Nekromanteion gotovo ništa.
Moje interesovanje za ovaj deo Grčke mitologije sezao je do činjenice da je u staroj Grčkoj postojalo mnoštvo proročišta, ali samo u jednom je budućnost predviđana u kontaktu sa mrtvima. I to je bilo to. Kako se on zove, gde se nalazio i da li su sačuvani ostaci, kao proročišta u Delfina, nisam znala.
Ništa čudno. Od renesanse nekromantija je ozloglašena kao oblik crne magije, pripisujući joj kao glavni cilј prizivanje demona. Odatle je nastao izraz nekromantija, u prevodu crna magija. Uostalom ima u grčkoj mitologiji i lepših priča. Ipak, treba reći da se Nekromanteion prvi put spominje u Homerovoj Odiseji u delu u koji opisuje Odisejev odlazak u Had, na način kako mu je objasnila Kirka, kako bi dobio proročanstvo od mrtvog mudraca Tiresija o tome kako da se vrati na Itaku:
„Ovo je mesto, gospodaru, što tražim od vas da tražite … onda će duše mrtvih i napuštenih izići u mnoštvu.“
Za ostatke podzemne građevine, koje je 1958. godine otkrio arheolog Sotiris Dakaris, pored mesta Mesopotamos, nedaleko od Preveze i Parge, arheolozi veruju da predstavljaju Nekromanteion (Proročište smrti), jedini grčki hram posvećen bogu podzemlja Hadu i njegovoj ženi Persefoni koji je predstavljao vrata u podzemlje. Dakaris je identifikovao ovo nalazište kao Nekromanteion na osnovu njegovog geografskog položaja i sličnosti sa opisima koje je pronašao u spisima Herodota i Homera.
Penjemo se makadamskom stazom do vrha brda sa koga su smrtnici mogli po predanju, da komuniciraju sa dušama svojih najmilijih koji su otišli na onaj svet. Nekromanteion okružuje mali šumarak – uglavnom čempresi koji su simbol mrtvih, koji kao da označavajući mesto susreta živih i mrtvih. Usred drveća, zaštićen lepo isklesanim i ukloplјenim kamenim blokovima od kojih je svetilište napravlјeno, tamni prolazi vode u podzemnu pećinu za koju se verovalo da je ulazak u oblast Hada i Persefone. Još jedan susret sa mitologijom može da počne.
Proročište Efira
Iako je u drevnoj Grčkoj bilo mnogo proročanstava, postoji samo jedno poznato proročanstvo mrtvih. Bio je to ulaz u podzemni svet i mesto gde bi nijanse mrtvih mogle da otkriju budućnost živih.
Usred zelenih planina Epira, nalazi se drevni grad Efira, u kojem se slavi drevni kult boga smrti. Klasični pisci poistovećuju Efiru i njene reke, Aheron i Kokitos, sa Podzemnim svetom. Prema drevnim grčkim verovanjima, dok su tela mrtvih propadala na zemlji, njihove duše bi se oslobodile i putovale u podzemlje kroz pukotine na zemlji. Verovali su da je moguć kontakt sa mrtvima kako bi im otkrili budućnost. To je zahtevalo specijalne žrtve i rituale. Hodočasnici su prolazili kroz tri faze telesnih i duhovnih testova tokom kojih su izolovani u tamnim prostorijama proročišta. Bili su podvrgnuti specijalnoj dijeti kombinovanoj sa halucinogenim materijama. Nakon nekoliko dana rituala i molitvi silazili su u pećinu – kriptu u koju se danas turisti spuštaju strmim metalnim stepenicama. To je mesto susreta živih i mrtvih. Prolaz u drugu dimenziju. Sa one strane vladali su Had i njegova žena Persefona.
Zanimljivo je da je Dakaris otkrio kompleks ispod manastira Sv. Jovana Krstitelja (Agios Ioannis Prodromos) koji i danas dominira ovim prostorom. Na fotografija iz Nekromanteiona primetićete ostatke monumentalne kamene crkve sa krstom. U srednjem veku crkve i manastiri su obično bili osnovani na vrhu ili čak unutar drevnih svetilišta u nastojanju da se isteraju „stari paganski demoni“ sa ovih mesta, objašnjava naš vodič, simpatični velšanin koji načinom na koji govori podseća na Del Boja.
Podzemni lavirinti
Dakaris je otkrio i ogromnu podzemnu prostoriju sa ogromnim hodnikom. Daljnjim iskopavanjima otkriven je dugi hodnik, koji je, izgleda, vodio direktno u složeni lavirint. Bio je to ulaz u podzemni svet i mesto gde bi seni mrtvih mogle da otkriju budućnost živih, verovao je. Pored toga, otkriven je i hodnik dugačak pedeset stopa, gde je Dakaris pronašao ogroman bronzani kotao. Njegovo tumačenje uloge kotla bilo je prilično pojednostavljeno: pretpostavio je da će se proročanstvo bukvalno sakriti u kotlu i pojaviti se kasnije, igrajući ulogu „ukazanja“ pred onima koji su ih posetili. Tokom iskopavanja između 1958-1964 i 1976-1977. pronađeno je dosta keramike, 21 bronzanih ostataka od najmanje sedam katapulta, koje je Dakaris pogrešno identifikovao kao delove dizalice.
Šetamo se nadzemnim ostacima lavirinata Nekromanteiona koji potiču iz 3. ili 4. veka pre nove ere i prostiru se na oko 72 kvadratnih metara u potrazi za što boljim kadrom. Posiveli kameni zidovi i laviriniti ovog drevnog nalazišta deluju zastrašujuće na suncu. Kontrast sa nepreglednim zelenim poljima koji se pružaju okolo je veliki.
“Ovde je bila kuhinja”, pokazuje na ostatke nevelike kamene prostorije nedaleko od ulaza u hram. Ipak, nisu svi ubeđeni da su ove ruševine antički Nekromanteion. Nedavno je grčko-američka studija tornjeva koji ga okružju pokazivala da ruševine predstavljau osnovu utvrđene poljoprivredne farme tipične za Helenistički period, a da su podzemne prostorije služile za skladištenje vode ili žita, a ne mističnu komunikaciju sa mrtvima.
Ipak, bar za sada, mesto ostaje zvanično Nekromanteion, a da biste zakoračili u predvorje podzemnog sveta potrebno je da izdvojite 8 evra.
Sumorno mesto
Lokalitet Nekromanteiona čine glavna zgrada svetilišta, podignuta u ranom helenističkom periodu i aneks kasnog trećeg veka pre nove ere, koji se sastojao od centralnog dvorišta okruženog sobama i skladištima. Objekat je obnovljen i na njemu se nalazi izložba otvorena za posetioce.
Svetište je delovalo u tom obliku neprekidno oko dva veka, ali je spalјeno i prestalo je da funkcioniše posle rimskog osvajanja Makedonije 167. godine pre nove ere. Dvorište svetilišta je ponovo zauzeto u prvom veku, kada su rimski doselјenici stigli u Aheronsku ravnicu.
Spuštamo se u hladnu, plјesnivu kriptu uskim stepeništem. Podzemna prostorija je uklesana u steni sa petnaestak kamenih lukova koji podupiru krov. Oseća se miris vlažne zemlјe. Onako poluosvetljeno i hladno ostavlja utisak sablasnog mesta. Posle fotografisanja izlazim iz sablasne zemlјane komore na svetlost dana i sunca. Nekromanteion me podseća na veličanstveni grobni spomenik, sličan mauzoleju.
Put nastavljamo prema selu Gliki gde nas čeka šetnja po ledenoj vodi reke Aheron.
Dodaj komentar