Izložba mati Efimije “Svetlosti tiha”: Jaganjci svete Melangel

Izložba mati Efimije “Svetlosti tiha”: Jaganjci svete Melangel

MediaSfera

 

Tekst i fotografije: FB Mati Efimija

 

 

U Kulturnom centru Srbije (KIC) u Parizu, 29.juna otvorena je izložba radova mati Efimije pod nazivom “Svetlosti tihanastali tokom proleća u manastiru u Uchonu. Radovi su nastali spontano kad je mati Efimija poželela da uradi nešto “za svoju dušu”. Plan je da radovi budu i deo samostalne izložbe ikona u septembru u Beogradu.




Ovog puta prezentovane su ikone na kojima su likovi svetaca izrađeni suvim pastelom na papiru ili platnu. Sama tehnika otvara mnoge mogućnosti i ikona ostaje ono što treba da bude, uz poštovanje svih pravila ikonopisa, ali i daje slobodu i svežinu koje dodaje akademski slikar.

 

Episkop Maksim zapodnoamerički otvorio je izložbu “Svetlosti tiha”

 

Radove mati Efimije, koji nisu ikone, često prate teme kao što su prikazivanja životinja i cveća. Ovaj put, na izloži, namera autora je bila da se proslavi Bog i sva Božija tvorevina. Na ovoj izložbi, uz svete ljude, pojavljuju se i životinje koje im je Bog slao za utehu i sa životinjama kao pratiocima su prikazani na svetim ikonama. Sveti Gerasim Jordanski sa lavom, Serafim iz Sarova sa medvedom, sveta Melangeli iz Velsa sa zečevima itd. Ovi radovi treba da predstavljaju podsticaj pravoslavnim vernicima da se zainteresuju za žitija mnogih svetih koji nisu dovoljno poznati u našoj crkvi. U nastavku sledi priča o svetoj Melangeli.

 

Mati Efimija

 

Ovo je tekst velškog istoričara Tomasa Penanta iz 18.veka :

 

“Bila je princeza, ćerka irskog kralja, koji je odlučio da je uda za plemića sa svog dvora. Princeza se već bila zaklela na celibat, te je pobegla sa očevog dvora i iz njegovog kraljevstva, u oblast Powys koja se nalazi u centralnom Velsu i sakrila se u šumi gde je živela 15 godina sasvim sama i nije videla ni jedno ljudsko lice. Brohvel Jisitrog ( Brochwel Yscythrog), princ te velške oblasti Powys, jednoga dana lovio je tim krajevima sve dok nije zabasao u najgušći šumski čestar i bio zaprepašćen kad je ugledao devojku ogromne lepote, predanu dubokoj molitvi, i ispod njene haljine skrivenog zeca koga je jurio, kako smelo gleda u njegove lovačke pse koji su ga progonili, ali koji su se sada povukli na pristojnu daljinu odakle su bespomoćno lajali na njega i nisu sledili uporne naredbe svog gospodara da se ustreme na zeca i uhvate svoj plen. Čak i kada je lovac uzeo lovački rog i pokušao da dune u njega, usne su mu se zaglavile u pisku roga. Tada je princ Brohvel saslušao princezu, i poklonio Bogu i njoj to parče zemlje i proglasio ga svetim i utočištem za svakog ko na njega stupi. Poželeo joj je da na tom mestu ona stvori manastir. Ona je to i uspela i upokojila se kao igumanija dugo poživevši. Sahranjena je u obližnjoj crkvi koju su zvali Penant (Pennant) , koja je kasnije, po njoj prozvana i Melangel. Upokojila se 27 maja 590. godine. Njena večna postelja isklesana je pukotini jedne stene, a grob joj je smešten u maloj kapeli, ili ispovedaonici koja se naslanjala na crkvu. Ta se prostorijica i danas naziva Cell-y-bed ili grobna kelija . Njeni ostaci su nestali”.

 

Kada je crkva restaurirana šezdesetih godna godina prošlog veka, mošti svete Melangel pronađene su u podu crkve . Od tada hodočasnici iz celog sveta dolaze da zatraže njenu pomoć, u današnje vreme preko 10.000 hodočasnika posećuje njen grob.

 

Rođenje Hristovo

 

Malo poznata izvan Velike Britanije i Velsa, skrivena u Velškim Bervin planinama i gustoj šumi, ova crkva i njene mošti su najstarija sačuvana hrišćanska Svetinja u Severnoj Evropi, mesto hodočašća punih 1.200 godina .  O njoj nema pisanih spomenika, ali velško narodno predanje je veoma jako i u narodu živi ta priča o irskoj princezi koja je došla u Vels da proširi Hrišćanstvo u Velškom narodu . Odanost Velšana svojoj princezi Melangel jaka je i danas. Svake godine veliki broj Hrišćana dolazi a se pokloni njenim moštima, i govore o čudima koja su se dešavala.

 

Nakon susreta sa princom, Sveta Melangel je proživela još 37 godina, i u njenoj okolini, bilo je puno zečeva koje je narod prozvao “jaganjci svete Melangel”.