Kultura

Preminuo akademik Nikola Hajdin

MediaSfera

 

 

Član Srpske akademije nauka i umetnosti, Nikola Hajdin, preminuo je u Beogradu, potvrđeno je RTS-u u SANU. Hajdin je bio na čelu SANU od 2003. do 2015. godine.

 

Rođen je 4. aprila 1923. u Vrbovskom, Hrvatska. Diplomirao je i doktorirao na Građevinskom fakultetu u Beogradu gde je bio redovni profesor od 1966. godine. Bio je jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti projektovanja mostova i lučnih brana. Njegovi mostovi sa kosim zategama predstavljaju svetsko dostignuće u izgradnji mostova.

 

Bio je profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu. Na istom fakultetu položio je doktorat tehničkih nauka 1956. godine. Za naučnog saradnika Građevinskog fakulteta izabran je 1958, za docenta 1960. godine, za vanrednog profesora 1961. godine, a za redovnog profesora 1966. godine. Pored toga bio je gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu (1971 – 1973) i gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije.

 

U toku profesionalne karijere akademik Hajdin je obavljao čitav niz naučnih i stručnih funkcija u različitim domaćim i stranim društvima. Bio je predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera.

 

Njegovi mostovi sa kosim zategama predstavljaju svetsko dostignuće u izgradnji mostova. Jedan od najpoznatijih je most na reci Visli u gradu Plocku u Poljskoj. Projektovao je i lučne brane širom sveta. Autor je više stotina naučnih radova. Veoma je cenjen kao autor čitavog niza čeličnih i betonskih konstrukcija.

 

Iz velikog opusa tih ostvarenja izdvajaju se Železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa Lj. Jevtovićem, 1979), drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981); lučna brana “Glažnje” u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.

 

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.

 

Predsednik SANU u tri mandata i član nekoliko akademija 

 

 

Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.

 

Nikola Hajdin je bio inostrani član nekoliko akademija – Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta. Godine 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.

 

Akademik Hajdin je dao izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, i na radove iz Teorije tankozidnih nosača.  Naučni opus Nikole Hajdina obuhvata preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima) citiranih preko 300 puta u inostranstvu i više stotina puta u zemlji.

 

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, među kojima su: Oktobarska nagrada Beograda (1959); Oktobarska nagrada Novog Sada (1981); Nagrada AVNOJ-a (1987); Prva nagrada za projekat mosta preko reke Visle u Plocku, Poljska (1996); Orden rada sa zlatnim vencem (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem (1987) i Plaketa Svetog Đorđa grada Kragujevca (2011), saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti.

 

“Most Slobode” u Novom Sadu, Foto: Wikipedia

 

 

Rekonstrukcija “Mosta slobode“ tačno u milimetar

 

Nikola Hajdin sačinio je projekat rekonstrukcije “Mosta slobode” u Novom Sadu srušenog u NATO bombardovanju. Hajdin, koji je kao retko koji graditelj dva puta gradio isti most, rekao je da se u obnovi ni milimetar nije odstupilo od prvobitnog projekta i da je most potpuno isti kao i pre bombardovanja. “Most slobode” dug je 1.382 metra. Građen je po Hajdinovom sistemu kosih zatega sa dva pilona, visine 60 metara.

 

Kostić: Hajdin je spajao obale

 

Nikola Hajdin vajao je srpsku akademiju nauka i umetnosti pet decenija. Njegovim odlaskom srušen je jedan zid, rekao je povodom Hajdinovog odlaska predsednik SANU, Vladimir Kostić.

 

“S druge strane, radi se o čoveku za koga je jedan drugi veliki akademik izgovorio jednu rečenicu koja, čini mi se, najtačnije definiše njegovu poziciju: ʹAko sam na nekoga ljubomoran u ovoj Akademiji, onda je to Nikola Hajdin, jer je on spajao obaleʹ”, istakao je Kostić.

 

 

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .