MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Foto: privatna arhiva, Aleksandar Jočić
Na početku svakog raspusta sa svojom bivšom mentorkom, koja mi je odavno prerasla u prijatelja, odem na poludnevno druženje.
Smislile smo pravilo da jednom ona predlaže mesto koje ćemo posetiti, a jednom ja. Tako zalazimo u delove grada i kafiće koji onoj drugoj uglavnom nisu dobro poznati. Uživamo u otkrivanju novih ambijenata i isprobavanju novih specijaliteta.
Ovog puta smo posetile mesto koje je obema ispred nosa, gledamo ga na tuđim fotografijama i divimo mu se, a nijedna nije uložila minum truda da se tuda prošeta.
Našle smo se u dogovoreno vreme i otišle do promenade naselja koje se gradi po projektu koji je dobio ime: Beograd na vodi.
,,Jedni ga hvale, drugi žale…“ – što bi rekao Balašević, ali to je tema za neki novi tekst.
Pažnju nam je privukao divan mural devojčice koja duva maslačak. Doneo nam je osmeh na lica i neverovatno dobru energiju.
Neminovno je bilo fotografisanje.
Nemoguće je ostati imun na lepotu i dobru energiju!
Jedan naš ritual doveo me je do vrlo ozbiljne teme i promišljanja o njoj.
Kada i gde su se pojavili murali? Šta uopšte znači reč mural? Po čemu se razlikuju od grafita?
Pa, idemo redom!
Murali su najstariji oblik slikarstva. Javili su se u vreme paleolita na zidinama pećina. Najpoznatije sačuvane su zidne slike u pećinama Lasko u Francuskoj i i Altamira u Španiji.
Potom se javlja u religijske svrhe u Starom Egiptu. Pa kao fresko slikarstvo na zidovima vila i kuća u Grčkoj i Rimu. Najbolji ostaci nalaze se u Pomeji i Herkulanumu.
Vizantijska umetnost se u najvećoj meri zasniva na slici kao dekoraciji. Zidovi hramova ukrašavani su likovima svetaca na svežem malteru.
Reč mural potiče od latinske reči murus – što znači zid, ili muralis – u značenju zidni.
Zapravo su to velike, monumentalne kompozicije urađene na zidu ili tavanici, odnosno nekoj zidnoj površini. On uspešno i umešno povezuje elemente slike i arhitekture. To su zidne slike.
Mural ima narativnu, dekorativnu i memorijalnu funkciju.
Nekada je bio simbol bogatstva, a danas je izraz umetničke veštine i volje da unese umetnički sjaj na zidnu površinu koju inače ne bismo primetili. On nosi univerzalnu poruku, koju grafit nema. Grafit čine znakovi, potpisi, izreke, i izraz je mišljenja pojedinca o nekoj temi.
Ne mislim da svako i svuda treba da mala i slika, ali toliko ima površina koje su bezbojne, sive, prazne i koje vape da ispričaju priču nekog veštog umetnika.
Zato urbanisti treba da budu fleksibilni i opredele šta može da bude oslikano i tako stvore prilike za nove atrakcije u gradu!
Prva sam spremna da ih obiđem sa koleginicom u nekoj od narednih šetnji!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/
Lijiljana Šarac
Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor četiri hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.
Dodaj komentar