Kultura

„Novosti” saznaju: Stranica Miroslavljevog jevanđelja stiže 20. oktobra

MediaSfera

 

 

Jedina stranica Miroslavlјevog jevanđelјa koja nedostaje, kako nezvanično saznajemo, biće vraćena u Srbiju 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda. Ovaj gest, koji će biti upriličen na dan kada su crvenoarmejci i partizani umarširali u našu prestonicu, još jedan je simbol neraskidivih veza ruskog i srpskog naroda, pišu “Večernje novosti”




Najstariji sačuvani ćirilički rukopis na staroslovenskom jeziku i jedan od najvrednijih primera rukopisne građe nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu, a istrgnuti list trenutno je u biblioteci u Sankt Peterburgu. O vraćanju 166. stranice među svoje korice dogovorili su se predsednici Aleksandar Vučić i Vladimir Putin tokom poslednje posete ruskog predsednika. Reč je o stranici koju je ruski monah Porfirije Uspenski isekao i poneo sa sobom tokom boravka na Hilandaru, jer je bio fasciniran izgledom tog rukopisa.

 

– Radujemo se što će posle 173 godine u tuđini biti vraćena 166. stranica. S nestrplјenjem iščekujemo da kompletan dragoceni rukopis bude pod okrilјem Narodnog muzeja. Još nismo obavešteni kada će to biti, ali spremni smo i čekamo – rekla je “Novostima” Lidija Ham, zadužena za odnose s javnošću u Narodnom muzeju u Beogradu.

 

Izgublјeni list na kom je napisano čitanje za praznik Svetog Jovana Krstitelјa, samo je jedanput bio u Srbiji. Tokom proleća 2015. bio je izložen u Vukovom i Dositejevom muzeju. O njegovom povratku razgovarano je još dok je predsednik Srbije bio Tomislav Nikolić, a planirano je bilo da naša zemlјa vrati Rusiji ikonu Bogorodice Vladimirske iz 17. veka, koja se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu. U Srbiju, međutim, tada nije stigao orginalni deo Jevanđelјa, već samo njegova verna kopija, a ni ikona Bogorodice Bladimirske nije otputovala u Rusiju.

 

Inače, istrgnuta stranica Miroslavlјevog jevanđelјa ima zanimlјivu istoriju, koja je počela u zimu 1846, kada za praznik posvećen Svetom Jovanu, Porfirije Uspenski odvaja list iz Miroslavlјevog jevanđelјa posvećen praznovanju ovog sveca i odnosi ga u Rusiju. U javnosti se pojavlјuje pod imenom “petrogradski list”, a da je deo Miroslavlјevog jevanđelјa otkrio je Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke na arheološkoj izložbi u Kijevu 1874. godine, gde ga je i fotografisao. Novaković je, inače, čitavom rukopisu dao ime Miroslavlјevo jevanđelјe.

 

Burna istorija

 

Mirosavljevo  jevanđelјe upisano je u Uneskovu knjigu pamćenja. Vredan dokument srpske kulturne baštine, pisan u 12. veku, preživeo je burna vremena naše države i naroda – skrivan je, prenošen i tako sačuvan. Pratio je kretanje srpske vlade od Kruševca do Niša, Kralјeva i Raške, a potom je 1915. godine stigao do Krfa, pa Beograda, Užica. Jedno vreme je bilo zakopano u oltaru manastira Rača i skrivano od Nemaca. Od 1945. je u Narodnom muzeju.

 

Rerih zauzvrat

 

U znak zahvalnosti za vraćanje stranice koja nedostaje najstarijem srpskom rukopisu na ćirilici, Srbija će Rusiji pokloniti sedam slika čuvenog Nikolaja Reriha. Slike su u Narodni muzej u Beogradu dospele legalnim putem i nisu nikada izlagane. Rerih je značajan i kao mislilac i filozof, smatrali su ga velikim pustolovom, a u Rusiji ima kultni status, poput Ilјe Rjepina. Sledeće godine u Moskvi bi trebalo da bude otvoren muzej koji će poneti ime ovog slikara.

 

Izvor: Večernje novosti




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .