Nostalgija

NOSTALGIJA: Suveniri s letovanja, više od uspomena

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: Pixabay

 

 

Šta nam sve mogu otkriti „drangulij“ uvijene u ukrasni papir, uredno složene na dno kutije i zaboravljene u podrumu ili tavanu?




Pomažući nedavno drugarici koja se spremala da svoj porodični stan isprazni zgog selidbe, otkrile smo da ovaj na prvi pogled nimalo zanimljiv posao može da se pretvori u nostalgično putovanje u prošlost. Naime, kada sam je upitala šta s tri ogromne prašnjave kutije na dnu podruma odgovorila mi je: „To su uspomene na neka davna putovanja. Znaš ona srećna vremena kada se malo, malo negde putovalo preko sindikata naših roditelja. Hajde da vidimo čega tu nema“. Kada smo počele da vadimo jedan po jedan suvenir nisam mogla da se kroz pomalo tužan osmeh ne upitam šta smo sve to kupovali, koliko novca leži zarobljeno u uspomena. O destinacijama gde su nabavljene i da ne govorim.

 

 

Sećate se crnih gondola, s plišanom unutrašnjošću i gondolijerom, koji peva kada se navije. Bila je krajem sedamdesetih i tokom osamdesetih deo sastavni deo dekoracije mnogih domova. U to vreme socijalističke Jugoslavije (koja mi danas deluje kao zemlja Utopija) Vencija, koja nam je oduvek bila jedna od najskupljih turističkih meka, bila je opsedana jugoslovenskim proleterima koji su naročito u vreme osmomartovskih, prvomajskih praznika ili za Dan republike voleli da skoknu do vremešnje lepotice u laguni Jadranskog mora. Pošto bi obavili šoping, bilo je potrebno kupiti i nešto da se stavi na vidno mesto, najčešće na televizor ili u vitrinu, da komšija koji nije imao tu sreću da sebi može da priušti put dalji od rodnog sela „pozeleni od muke“. Plastična gondola je bila idealan izbor. Jeftina, kitnjasta, i uz to simbol Venecije. Doduše oni koji su više cenili kupovinu predmeta za kuću pravili su mudrije investicije u obliku minijaturnih frigura od raznobojnog murano stakla.

 

 

Neki turisti su bili ubeđeni da portiši iz Španije ne mogu nikada biti isti kao oni u Jugoslaviji. Sećam se svoje komšinice Dude koja je s letovanja u Palma de Majorki donela isti. Njena sreća dok ga je pokazivala začuđenim komšinicama, među kojima je bila i moja mama, je neopisiva. Na letovanje vas može podsećati i kašika za cipele s natpisom mesta u kome je kupljena, nekvalitetni preškiri koji se raspadaju več posle prvog pranja s mapom Grčke. Kada smo kod Grčke u kutiji moje prijateljice pronašle smo kandilo u obliku male crkve krajputašice. Kupila ju je na Tasosu, kako reče jer se one mogu videti svuda na ovom ostrvu. O tanjirima s natpisima uspomena odavde, odande i da ne govorim.

 

 

Suveniri jesu podsetnik na mesta koja smo posetili. Na žalost u želji da sačuvamo uspomene skloni smo da kupujemo svašta, samo da je jeftino i lokalno. Sigurno ste bili negde na odmoru i osećali ste se obaveznim da dragim osobama donesete nekakav suvenirčić. Naročito ako ste propustili nečiji rođendan dok ste bili na poslovnom putovanju. A možda ste vi bili „žrtva“ nekog putnika koji vas obasipa sitnicama iz neke druge zemlje? Drago vam je što vas se setio i doneo vam nešto, a s druge strane obično je to nešto što vam samo zauzima prostor i predstavlja problem prilikom brisanja prašine, rekao bi moj suprug svaki put kada bih poželela da kupim još neku figuricu.

 

 

Pored, već pomenute gondole, omiljeni suveniri jugoslovenskih turista bile su kastanjete i zvonce u obliku Don Kihote iz Španije, kristal iz Italije, vodena lulu iz Turske, figurica od murano stakla iz Venecije, maleni drveni magarca iz Dalmacije i Crne Gore, klovn iz Pariza, drveno sloče iz Indije, nekoliko platnenih ukrasnih kecelje što iz Tunisa, što iz Turske i Egipta.  A tu su i makete crkve iz Rima, broda s nekog krstarenja, kućice sa Santorinija, bubanj i maska iz Afrike. Ništa manje nisu bili popularni svećnjaci, papirusi iz Egipta koje nikada nismo okačili na zid, mesingani starogrčki vojnici, magnetima za frižider, pončo i sombrero iz Meksika, kineski štapići, švajcarskim rog, drvene kamile iz Tunisa, privseci za ključeve s motivima koji su karakteristični za tu zemlju, snežene kugle s Arkopoljem, Ajfelovom kuglom..

 

 

Predmeti koji bi trebalo da nas podsećaju na lepo provedene trenutke u toj zemlji vrlo brzo nam postanu smetnja i počinjemo da se pitamo šta ćemo sa svim tim sitnicama koje ničemu ne služe a samo skupljaju prašinu i bespotrebno zauzimaju prostor u našem domu. Na Rodosu ima jako malo kišnih dana, pa kao suvenir turisti kupuju kišobrane, jer postoji verovanje da će se svako ko kupi kišobran sigurno vratiti na Rodos. Ne verujem da je ikada ove kišobrane prošetao gradom.

 

 

Suveniri jeste da predstavljaju simbol zemlje u kojoj boravimo, ali ima nostalgičara i zaljubljenika u putovanja, kupuju dekorativne stvari za svoj dom. Iz svake zemlje donose nešto što će njihov dom učiniti egzotičnim i lepšim, nešto što karakteriše tu zemlju, tako da će isto vreme sačuvati i sećanje na lepe trenutke. Dekorativni jastuci od satena, maštovite krpene lute, ručno rađene krpe s čipkom imaju upotrebnu, ali i setimentalnu vrednost. Niko ne može reći da niste doneli suvenir. I da u jednoj od zabotavljenih kutija moje prijateljice našle smo i drvene krletke iz Tunisa koje smo u trenutku nostalgije odmah ispunile ikebanom. Ko zna kada ćemo opet u zemlju Hanibala i hrabrih Kartaginjana, pomislila sam.

 

 

 

 

Jedna od omiljenih dečjih zabava na moru jeste traženje i skupljanje zanimljivih školjki i školjkica, pužića, lepih kamenčića. Mada moj muž dokazuje da je to može da bude odlična zabava i za odrasle. On i sin su obožavali da skupljaju školjke i morske zvezde koje su kasnije poklanjali bakama i dekama. Od skupljanja ovakvih suvenira imate višestruku korist. Prva je veoma lepo provedeno vreme na plaži u društvu dece. Takođe, pronađene školjke, pužiće i kamenčiće možete da upotrebite u ukrasne svrhe. Devojčice najčešće obožavaju takvu vrstu zabave: pravljenje ogrlica i narukvica od školjki. Te simpatične stvarčice mogu da ukrase i neki pano ili tablu za poruke na frižideru. Manje kamenje možete zalepiti među školjke, a ono malo veće, preteško da biste bile sigurne u pouzdanost lepka, možete staviti u praznu teglicu koju ćete do pola (ili koliko je potrebno) napuniti vodom. Takva teglica je veoma lep ukras. Ipak, povremeno promenite vodu, kad počne da postaje žućkasta.

 

 

Ipak ovo naše vreme, vreme tehnologije donelo je i neke nove i neobične suvenire. Internet.

 

 

Zahvaljujući Fejsbuku, ceo svet može da vidi gde ste bili i šta ste sve radili. Pre nego što su se pojavili Fejsbuk i Tviter, mogli smo da upoznamo zanimljive ljude na plaži, na izletu ili, među lokalnim stanovništvom, da se ludo provedemo sa njima, a potom da im damo pogrešan broj telefona i da se vratimo starom životu. To je sada skoro nemoguće. Danas je dovoljno da neko zna vaše ime i… Pre nego što napustite aerodrom  njihovo nasmejano lice pojavljuje se na vašoj „Friends requested“ listi. Još uvek sentimentalno raspoloženi, sa toplinom sunca koju osećate na koži, prihvatate ove nove „prijatelje“. Počeće da vas zasipaju nezanimljivim komentarima, obaveštenjima o najnovijim, uglavnom banalnim događajima iz njihovog života i da, što je verovatno najgore, „kače“ vaše fotografije koje vas prikazuju u različitim blamirajućim situacijama.




Vodovodska 187 L

PTICE NA UZGLAVLJU

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Festivala nauke

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .