Duhovnost

IVANJDAN: Dan kada se bere lekovito bilje

MediaSfera

 

Svetom Jovanu Krstitelju u pravoslavnoj crkvi posvećeno je čak devet praznika tokom godine. Pored Sabora sv. Jovana i Usekovanja, posebno svečano se slavi dan posvećen rođenju ovog proroka i preteče Hristovog. Ivanjdan ili Ivandan, je nepokretan praznik i slavi se 7. jula, u vreme Petrovskog posta.




Sveti Jovan Krstitelj se smatra poslednjim od proroka koji su najavljivali dolazak spasitelja, a ujedno on je i jedini koji ga je video. Sveti Jovan je poznat kao Jovan Preteča, jer je došao pre Hrista, Krstitelj zato što je, pored drugih, krstio i Hrista.

 

Kada sunce zastane

 

Toga dana pletu se venci od ivanjskog cveća, koji se stavljaju na domove i tu ostaju cele godine, a nose se i na grobove najbližih. Na taj način verni narod želi da pokaže da je priroda, u razvoju, došla do zenita. U vence ivanjskog cveća stavlja se i beli luk da kuću čuva od groma. Devojke, kroz taj venac, gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono. U narodu se veruje da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se, od straha, “u zoru sunce zaigra, a na svom putu tri puta zastane”. Sveti Jovan je zaštitnik kumstva i pobratimstva, jer je kumovao Isusu Hristu krsteći ga u reci Jordan. U našem narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume “po Bogu i svetome Jovanu” pošto se Jovan Kristitelj smatra uzorom karakternosti i poštenja.

 

Brojne su crkve i manastiri koji slave ovaj dan, kao Jovanje u Ovčaru, Stjenik, Mesić, Gomirje. Slave ga i pojedine srpske porodice kao krsnu slavu. Danas se u nekim krajevima održavaju litije i zavetine. Počinje se i sa branjem lekovitog bilja, pa neki današnji praznik zovu sv. Jovan biljober. Od svih ostalih proroka Sveti Jovan se razlikuje po tome što je imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Priča se da je arhirej svake godine na Ivanjdan iznosio pred narod svetiteljevu ruku. Ponekad se ta ruka javljala raširena označavajući rodnu i obilnu godinu, a ponekad i zgrčena najavljujući loš rod i glad.

 

Svetiteljeva desnica na Cetinju

 

U kapeli Svetog Jovana Krstitelja u Cetinjskom manastiru čuva se ruka sv. Jovana Krstitelja. Tri velike svetinje: čestica Časnoga Krsta, čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Filerimosa i desnica Sv. Jovana Krstitelja su prešle dug put do Cetinja. Čuvane su na dvoru Romanovih u Petrogradu odakle su povremeno iznošene sve do revolucije 1918, kada ih je iz Rusije iznela Marija Fjodorovna, majka cara Nikolaja II. Pred smrt predala ih je ruskom Mitropolitu Antoniju Hrapovickom. Nakon što je u izbeglištvu, u Sremskim Karlovcima, osnovao Rusku zagraničnu crkvu, mitropolit Antonije je predao ove relikvije kralju Aleksandru I Karađorđeviću, čija je sestra bila udata za nećaka cara Nikolaja II i jedva izbegla pokolj carske porodice.

 

Svetinje su bile pohranjene prvo u crkvici Starog dvora na Dedinju, potom u manastiru Ostrog. Agenti OZNA zaplenili su ih i pohranili u arhive tajne policije, da bi 1978. godine čestica Časnog Krsta i desnica sv. Jovana bile predate Mitropoliji crnogorsko-primorskoj Srpske pravoslavne crkve. U njenoj riznici čuvane su do 1993. kada su iznesene na svetlo dana. Čestice Časnog krsta danas se čuvaju u kapeli sv. Jovana pri Cetinjskom manastiru, a ikonu Bogorodice Filermose je zadržala država i ona se nalazi u muzeju na Cetinju.

 

Desnica Jovana Krstitelja je potpuno očuvana, čak je i koža, mada potamnela, suva i netaknuta. Nedostaju samo dva prsta, mali i domali. Za ruku se vezuju mnoga čudesa, a najpoznatije se desilo kad je, prema legendi, spasla narod Antioha (danas Turske) od zmaja, koji se ugušio kad mu je jedan čovek stavio prst desne ruke svetog Jovana Krstitelja u usta.

 

Sveti Jovan Krstitelj

 

Rođen je pola godine pre Isusa Hrista (24. jun/ 7. jul, Ivanjdan). Svoje detinjstvo i ranu mladost Sv. Jovan je proveo u pobožnom domu svojih starih roditelja. Budući svesni velikog zadatka, koji je predstojao njihovom detetu, da bude preteča Mesijin, oni su dali zavet Bogu: da će im sin celog života živeti asketski. Tako je Sv. Jovan živeo u judejskoj pustinji, gde je postio hraneći se isključivo medom od divljih pčela i biljkama. Oblačio se u kamilje krzno. Kad je odrastao, počeo je da propoveda dolazak Spasitelja, zbog čega je nazvan Pretečom. Pozivao je ljude da se pokaju, jer se približilo carstvo nebesko, a pokajnike bi krstio u reci Jordan. Sveti Jovan Preteča završio je svoj ovozemaljski život tako što mu je, na zahtev carice Irodijade, odsečena glava.

 

Na ikonama, sveti Jovan je predstavljen kako krštava Isusa u Jordanu, ili kako stoji i desnom rukom pokazuje nebo dok u levoj drži dugi štap s krstom na vrhu, preko koga stoji traka sa rečima “Pokajte se jer se bliži carstvo nebesko”.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .