Priče

Snežana Ćosić: Na vašaru se kupuju gaće, a na saboru skidaju

MediaSfera

 

 

Piše: Snežana Ćosić

 

 

Priča o vašarima i saborima vas neće ostaviti u šoku. 

Može vas ostaviti bez daha eventualno, činjenica da vašar nije isto što i sabor. Ali idemo despacito.




Leto i početak jeseni u Srbiji su tradicionalno vezani za vašare i sabore. Imamo i ove moderne varijante, Exit, Guča, mada su se oni zaigrali između vašara i sabora. Uostalom,  to je  i red, nova vremena – nova pravila.

 

Ko ga još  zanima da li je Hermes ili Dionis, kada  živimo u vremenima kada je izmedju svega ostalog i ljubav na prodaju.

 

Unatoč svemu, pre neki dan mi neko “objasni`” na fejsbuku da unatoč nije naša reč. Sa  obzirom na to da sam učila srpskohrvatski jezik, u mogućnosti sam da ponekad bolje objasnim neke stvari, kao recimo sada.

 

Držim da je  u životu početna tačka za šta god, nazvati stvari pravim imenom.

 

Vašar je  manifestacija trgovinskog karaktera. Nekada su glavna mesta za kupovinu, prodaju, razmenu, bila vašarišta. Danas u tu svrhu uglavnom služe tržni centri. Mada, i u ovim novim varijantama sabora možete svašta da kupite, kao što i u tržnim centrima možete sresti nekog i potom sa njim završiti… recimo u diskoteci, da ne kažem u kolu.

 

Sabor je pak manifestacija na koju se za razliku od vašara, na koji se dolazilo u ranim jutarnjim satima, išlo tek iza podneva. Sabor je postajao da se ljudi upoznaju, druže, da se mladi koji su se videli o Vidovdanu, zbliže. Da se povede kolo, da se izabere najbolji kolovodja, taj je valjda posle toga moga da bira i devojku.

 

Postoji i ona narodana – Na vašaru se kupuju gaće, a na saboru skidaju.

Sada dolazimo do toga zašto je potrebno stvari nazvati pravim imenom. Jasno je da ne biraš onog sa dobrim konjima i čezom, jer taj ih obično i propije posle vašara, već biraš onog najboljeg u kolu, koji pri tom dobro ispevava pesme.

 

Dolazimo do onog, da l` se daješ ili se prodaješ?

Ako se prodaješ, onda računaj na to da zaista možeš ostati i bez gaća .

Ako se daješ, onda uživaš da ti ih neko svuče ili pocepa.

Kada se daješ ne razmišljaš o tome šta ćeš da dobiješ, ili da li ćeš uopšte da dobiješ nešto za uzvrat. Ako razmišljaš o tome, nisi dao, nego si prodao.

 

Sve lepote ovoga sveta dolaze od davanja!

Prodaja uvek dovede u ćorsokak. Kad se da, shvati se da uvek ima više. Da ljubavi nikad dosta!

Zato vam želim, zaboravite na vašare, vašarišta, krenite saboru u susret.

Despacito samo, pre nego što uplovimo u jesen.

 

 

Priče Snežane Ćosić možete čitati na blogu PRIČAJ MI

 

 


 

Snežana Ćosić

Snežana Ćosić je rođena u Župi, berićetnom kraju voćara, povrtara i dobrog vina. Umesto igre sa svojim vršnjacima, učila je slova, da bi u adolescentskom dobu pisanje postaje njena svakodnevnica. Autorka je romana: “Ne lomi mi lojze, ne kradi mi grojze”,“Stanica Balkan”, zbirke pesama “Ljubi me” i bloga sa milionskim pregledima “Pričaj mi”… Član je Udruženja književnika Srbije. Uskoro iz štampe izlazi i njena prva zbirka kratkih priča.

 

 

 

 

 

 

Dodaj komentar

Click here to post a comment