MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Foto: Aleksandar Jočić
U plavetnilu Jonskog mora, nedaleko od južne obale Krfa i nadomak Parge smestila su se dva malena ostrva Paksos i Antipaksos ili kako ih Grci zovu Paksi i Antipaksi. Najmanja od svih naseljenih Jonskih ostrva pruža turistima nesvakidašnju sliku mirnog, neužurbanog i tradicionalnog grčkog načina života.
I zaista vreme ovde kao da je stalo. Antipaksos i Paksos su mesta na kojima ćete pronaći sve što je potrebno za savršeni beg u egzotiku u sred Mediterana: nestvarno plave plaže, ušuškane autentične taverne sa ukusnim tradicionalnim grčkim jelima, koja imaju poseban ukus zato što se za njihovo spremanje koriste začini koji rastu samo na ovom ostrvu, predivne suvenire u nekoj od mnogobrojnih radnjica…
Na Paksosu, čija je površina svega 20 kvadratnih kilometara, stalnu adresu ima oko 2.500, dok na Antipaksosu, površine od tek pet kvadratnih kilometara, u turističkoj sezoni broj stanovnika ne prelazi 150 duša.Masovni turizam još nije stigao na Paksos, ovde nema velikih lanaca hotela. Nema puno mesta da se odsedne, pa je obavezna rezervacija unapred. I pored toga turizam je glavni izvor prihoda. Zanimljivo je da je Paksos kao deo evropske mreže „Kulturno selo Evrope” domaćin godišnjeg festivala klasične muzike koji okuplja najbolje evropske mlade izvođače. Koncerti se, krajem avgusta i početkom septembra, održavaju, u sada napuštenoj školi, u selu Longosu.
Prema legendi, Paksos je stvorio Posejdon, odvojivši udarcem trozubca deo Krfa kako bi stvorio sebi malo rajsko ostrvo koje bi delio sa Amfitritom. Iako je verovatno naseljeno još od vremena praistorije, tradicionalno se veruje da su Feničani bili prvi koji su naselili ostrvo. Smatra se da naziv potiče iz Paksa, što na grčkom znači trapezni.
Na Paksosu nema aerodroma pa se do ostrva se može stići brzim hidrogliserima i trajektima iz luke Igumenica (1,5 sat), hidrogliserima sa Krfa (1 sat) i iz Barija i Brindizija (4 sata). Iz Parge i Sivote, svakodnevno se krstari do ovih prelepih rajskih ostrva za nekih pedesetak minuta.
Antipaksos je malo i izuzetno slikovito ostrvo koje se nalazi tri kilometara južno od Paksosa. Pored velikih brodova koji se u okviru „Paksos i Antipaksos“ ture ne zadržavaju duže od dvadesetak minuta na ovim plažama, mnogi turisti unamljuju čamce u Gajosu i prelaze malu razdaljinu između dva ostrva da bi uživali na pesku mekom kao svila i u smaragdnoj boji mora.
Dve glavne plaže na ostrvu, Vrika i Vutumi, nalaze se na severnom delu. Rastinje oko plaža je oskudno, pretežno žbunje na kamenjaru, a jedini znaci civilizacije na ostrvu su dva kafića koja se nalaze na svakoj plaži. Postoji i mala luka koja opslužuje vlasnike vinograda na ostrvu. Plavetnilo mora je toliko intenzivno pa ne čudi da je Antipaksos jedno od omiljenih destinacija za ronioce, ali i jedriličarima koji ne propuštaju priliku da osete čari ovog ostrva. Antipaksos je poznat i po vinu, koje se uzgaja kolenima unazad.
Ako dolazite na Antipaksos na izlet koji se organizuju turističkim brodovima, imajte u vidu da se brod usidri nekih desetak metara od obale i kapetan odredi pauzu od 30 – 45 minuta i imate slobodno vreme za kupanje. Nezaboravan je osćak kada otplivate do plaže i osetite pod stopalima vreli, beli pesak a svuda okolo vidite samo tirkiznu boju mora.
Plovidba se nastavlja ka Plavoj pećin na zapadnoj obali Paksosa i glavnom gradu ostrva Paksos – Gajosu. Gajos, šarmantno selo na istočnoj obali okruženo lukom u obliku polumeseca, najveće je i najživlje mesto na ostrvu. Sa broda ćete prvo primeti raznobojne fasade taverni i vila, i cveće na sve strane. Ružičasto, narandžasto, plavo i belo – dominantne su boje u Gajosu. Kao i u Pargi ulice su i u Gajosu uske i kaldrmisane.
Sa glavnog trga polazi isprepletani niz uličica u kojima možete naći zanimljive radnje, restorane i taverne. Turistima su za kupovinu posebno zanimljiva kvalitetna grnčarija i nakit. Gajos ima vrlo živopisnu luku na čijem se ulazu nalaze ostrvca Panagia i Agios Nikolaos, na kojima se nalaze tri crkvice i venecijanska tvrđava s početka XV veka. U samom gradu se nalaze dve crkve – Svetog Preobraženja u centru Gajosa i Svete Trojice, koja je zatvorena.
Na samom kraju šetališta nalazi se spomenik Pyropolitis, koji je jedno od obeležja Gajosa. Od simpatičnog konobara u taverni u kojoj ručamo saznajemo da Paksos ima svog lokalnog heroja iz vremena borbe za nezavisnost. To je 23-godišnji kapetan Georgios Anemoyiannis. Zarobljen je 1821. u pokušaju da zapali turske brodove usidrene u gradskoj luci i obešen kao primer svima koji se usude da rpuže otpor Otomanskoj imperiji. Bronzana statua vajara Nikole Pavlopulosa, pored koje se vijori grčka zastava, podignuta je 1966. godine.
Dok je istočna obala Paksosa prilično ravna, zapadna je izuzetno strma, sa vertikalnim liticama, pećinama i morskim lukovima. Jedna od značajnih pećina nalazi se ispod naselja Vasilatika u kojoj je podmornica Papanikolis bila skrivena tokom Drugog svetskog rata.
Na Paksosu ima oko 30 plaža, uglavnom šljunkovitih. Plaže na Paksosu su netaknute prirode. Vodeni sportovi, gužve na plaži, dosadni trgovci ne postoje. More oko Paksosa je izuzetno čisto i toplo, divne tirkizne boje. Tri autentična ribarska mesta na Paksosu su Gajos, Laka i Logos. Naseljena sela su još Magazia, Bogdanatika, Ozis. U Gajosu plaža je na kraju grada. Mala šljunkovita plaža se zove Giana. Laka ima Kaoni i Harami plaže. Jedina plaža koja je sa ležaljkama, kafićem i suncobranom je Monodendri. Tu je i Tripitos, ogroman prirodni morski kameni luk poznat još i kao Kamara može se videti brodom kada se dolazi do Paksosa ali takođe možete ga posetiti i pešice.
Zapadna obala Paksosa obiluje morskim pećinama, neke su toliko velike da brodovi mogu lako ući u njih Do ovih morskih pećina može se doći samo uz more organizovanim krstarenjima ili iznajmljenim brodom. Lokalna legenda kaže da se u njima krije gusarsko blago. Naime, nedaleko od Paksosa nalazi se Parga, koja je dugo bila na meti srednjevekovnih pirata, koji su u povratku sa svojih pljačkaških pohoda utočište pronalazili u skrivenim pećinama Paksosa. Ostrvljani rado pokazuju zainteresovanima njihove čari, organizacijom mini ekspedicija za istraživanje pećina kojima se jedino može prići brodom.
Dodaj komentar