Preporučujemo

„IZGUBLJENA JALIJA ODNELA JE MOJE SRCE“

MediaSfera

 

 

Piše: Gordana Radisavljević Jočić

Foto: Aleksandar Jočić, privatna arhiva

 

 

Na prostoru od Malog Kalemegdana, Stare električne centrale s jedne strane i od Ulice cara Dušana do dunavske obale sa druge strane prostirala se Jalija. Danas ovaj kraj Beograda više niko ne naziva Jalijom.




Ime Jalija, potiče od turske reči što u prevodu znači priobalje ili zemljište pored reke. U 16. veku u ovaj deo Beograda naselili su se Sefardi koji ovde najviše živeli do početka Drugog svetskog rata.

 

Autobiografska knjiga „Moja Jalija”, koju je objavila renomirana izdavačka kuća „Čigoja štampa“ iz Beograda, priredili su i osmislili Mirjana Belić Koročkin Davidović i Radivoje Davidović, sastavljena je od zanimljivih priča čuvenog beogradskog advokata Davida Dače A. Alkalaja koji je živeo na Jaliji. „Kuća sa sedam podruma”, „Purim na Jaliji”, „Jevrejka sa Jalije”, „Dunavom je plovio beli brod”, „Razvejane iluzije” neke su od naziva priča koje nas vode uskim, krivudavim, noću jedva osvetljenim ulicama i podsećaju na život i običaje njenih stanovnika.

 

David Dača A. Alkalaj

 

David Dača A. Alkalaj, posleratni predsednik Jevrejske opštine u Beogradu potiče iz učiteljsko-svešteničke porodice. Kao oficir vojske Kraljevine Jugoslavije preživeo je  logor Osnabrik. Na žalost njegova prva supruga i sin se nikada nisu vratila iz Logora na Sajmištu. Posle rata otišao je u Izrael gde je radio u Jad Vašemu i  „Udruženju Jevreja iz Jugoslavije u Izraelu“ (Hidahdut). U znak priznanja za nesebičan rad, zalaganje i doprinos životu Izraela, gradska vlast Jerusalima 1986. godine odlučila je da jedan skver u blizini Studenstskog sela okružen ulicama Hahagana, Lokhamei i Ester bude nazvan Trgom Davida Dače A. Alkalaja. Dolazeći u Beograd uvek se vraćao na Jaliju da vidi kakve su promene nastale. Jer, kako je sam govorio njegovo srce ostalo je na Jaliji.

 

Izgubljena Jalija

 

„Poseta Dorćolu i Jaliji je za mene ritual. Jalija je moje srce, Dorćol je prilaz Jaliji, kapija Jalije. Ogledah se oko sebe na Dorćolu: nekoliko oblakodera u gomili sitnih starinskih kuća koje se sramežljivo skupiše kraj njihovih skuta. To nije moj Dorćol! Širok i zapušten, bez živosti, kao da je zaboravljen, kao da je u nemilosti, iza božijih leđa, pa nema prava da se nazove bulevarom. Kod „Dardanela” mesto punačke Matilde, čočeka iz Istanbula, čija nas je igra navodila da naručimo još vina, seđaše stari krpač-obućar. Moj pogled se zaustavi na kućici gde je bila „Jevrejska kasina”, u kojoj smo pili kafu moj deda, otac i ja i u kojoj se kroz generacije lomila koplja za opštinske izbore”, piše David Dača A. Alkalaj 1963. godine u priči „Zbogom Jalijo“.

 

Šetnja Jalijom: Radivoje Davidović i Mirjana Belić Koročkin Davidović, Foto: Al. Jočić

 

– Za mene je ovo tužna knjiga. Zato što mi u predgovoru kažemo da je posvećena novoj i srednjoj generaciji čiji su roditelji, dede i babe živele na Jaliji. Radivoje je sa negdašnje Jalije, rođeni Dorćolac, jako je vezan za taj kraj. Tragajući za materijalima za prethodne knjige često je nailazio na ime Davida Dače A. Alkalaja i njegove priče koji je kod nas nepoznat u literaturi. Tako je počeo da skuplja njegove tekstove. Onda sam se ja zainteresovala. Odlučili smo da priredimo priče i objavimo ih integralno, u predgovoru i na kraju knjige stoji zapisano da su svi njegovi tekstovi ostali autentični u sadržaju, stilu i što je najvažnije u tadašnjoj gramatici. On piše o životu svoje porodice, ali to je istovremeno i priča o svim jalijskim porodicama sa Dorćola. To su zapravo tužna sećanja. Gotovo sve je uništeno, kaže Mirjana Belić Koročkin Davidović.

 

Fragmenti prohujalog vremena

 

Danas su u ovom delu Dorćola ostali samo fragmenti prohujalog vremena kada je ovo bio pretežno jevrejski kraj: Jevrejska ulica, zgrada „Oneg Šabat“, dve spomen-ploče i spomenik Nandora Glida „Menora u plameneu” na Dunavskom keju koja podseća na stradanje Jevreja iz vremena Holokausta.

 

Stara sinagoga El kal viježu. Foto: Milana Jovanović

 

– Sa Jalije je krenuo poslednji juriš srpske vojske u odbrani Beograda 1915. godine, nakon čuvenog govora majora Dragutina Gavrilovića, na prostoru Donjeg Dorćola, odnosno donjeg dela ulice Cara Uroša i Mike Alasa, prema nasipu gde se i danas nalazi železnička pruga. Za vreme Prvog svetskog rata Jalija je potpuno razrušena. U krvavoj borbi učestvovali su i Sefardi stanovnici Jalije, koji su se izjašnjavali kao Srbi Mojsijeve vere, objašnjava Radivoje Davidović dok se jedne vrele julske subote šetamo davno nestalom Jalijom.

 

Estira i Šalom Ruso učitelji u jevrejskoj školi mildar

 

U Solunskoj ulici je bila jevrejska škola mildar, preko puta se nalazila Jevrejska opština, rabinat, postojale su dve sinagoge – Stara (El kal viježu) u Mojsijevoj ulici (današnja ulica Dobrice Milutinovića)  i Nova (El kal nuevo). Prilaz do Nove sinagoge vodio je iz Solunske ulice kroz sokak praoca Jakova (Jakovljeva). Danas je to prostor između ulica Mike Alasa, Solunske, Jervrejske i Braće Baruh.

 

Bura na Jaliji

 

– Sva jevrejska deca su morala da idu u jevrejsku i srpsku osnovnu školu. Rabini su bili najčešće i učitelji. Budući da je Jalija bila čisto jevrejski kraj oni su se samo međusobno venčavali. Kada bi se desilo da neka devojka pobegne za srpskog mladića onda je to bila uzbuna o čemu govori pripovetka „Bura na Jaliji“. Jalijski stanovnici su se družili sa Srbima, odlazili su jedni kod drugih…, priča Radivoje.

 

Nadežda Petrović: Jevrejska mala, ulje na platnu, 1908, (Muzej grada Beograda)

 

„Bejah zaprepašćen: nestala je Stara sinagoga „El kal viježu”. Mesto nje dugačka drvena baraka u kojoj je velika stolarska radionica. Nisam bio tužan, nego srdit. To se nije smelo srušiti. To je spomenik ne samo jevrejski, nego jalijski, beogradski. Bio sam srdit na moju opštinu, na beogradsku gradsku opštinu. Čudna ali tvrda i čvrsta kao tvrđava, Stara sinagoga je prkosila vremenu i nevremenu, ratovima i okupacijima i bombardovanjima sa aviona i sa dunavskih monitora i onako elipsastog oblika stajaše gordo i uspravno gledajući s bolom i mržnjom kako nacistički tiranin odvodi njene sinove, ispražnjuje Jevrejsku bolnicu u susedstvu i seje smrt po Jaliji”, piše David Dača A. Alkalaj.

 

Svetislav Strala: Dorćol, akvarel na papiru (Muzej grada Beograda)

 

– U Jevrejskoj mahali (kako se još nazivala Jalija) bilo je naprednijih porodica koje su želele da izađu iz toga miljea i odvajali bukvalno od usta kako bi prikupili novac za pošalju decu u Beč da završe visoke škole, ili da postanu visoki činovnici u državnoj službi. O tome u jednoj priči David Dača A. Alkalaj opisuje odlazak svoj najstarijeg brata na studije medicine u Beč, dodaje Mirjana.

 

Dva puta nestajala

 

Knjiga je bogato ilustrovana originalnim fotografijama, koje svedoče o životu Jalije Fotografije potiču iz zbirke Muzeja grada Beograda i arhiva Jevrejskog istorijskog muzeja. Tu je i nekoliko fotografija Milana Jovanovića. Jalija je bila inspiracija mnogim umetnicima u raznim oblastima umetnosti posebno u slikarstvu o čemu svedoče i dela Nadežde Petrović („Jevrejska mala“) i Paška Vučetića („Ulazak u Jevrejsku malu“) čije reprodukcije krase korice ove knjige.

 

U poseti Jaliji: Mirjana Belić Koročkin Davidović, Radivoje Davidović, Gordana Radisavljević-Jočić, Foto: Al. Jočić

 

– Jalija je dva puta nestala. Prvi put u ratovima, drugi put ekonomski. U Prvom svetskom ratu je do temelja uništena, u Drugom svetskom ratu delimično. Posle rata nikome nije padalo na pamet da je obnovi. Na mestu starih kuća karakterističnih za Jaliju niklo je novo naselje. Preživeli stanovnici ovog dela Beograda nerado su se vraćali u svoj rodni kraj. Na žalost nema nikakvih oznaka da je ovde postojala Jalija čak ni putokaza a sigurno bi to bilo zanimljivo za turiste  koje dolaze u Beograd posebno one iz Izraela, kaže Mirjana.

 

Nandor Glid: Menora u plamenu, Foto: Radivoje Davidović

 

Priređivači

 

Mirjana Belić Koročkin Davidović i Radivoje Davidović novinarsko-publicistički tandem do sada je objavio pet zajedničkih knjiga i po dve samostalne i jedan prevod. Među njima su: Povest o braći Baruh, Bora Baruh, Stevan Filipović – istina o istorijskoj fotografiji, Eugen Verber, glumac, prevodilac, judaista.…, Rajska ptica, Primili smo vaše pismo…, Ta ljubav, Od Daviča do Čelebonovića – ulice beogradskih Jevreja, Jevrejska čitaonica u Beogradu 1929-1941 i Majmonides – sećanje na njega trajaće zauvek.

Žive i rade u Beogradu.

 

 

Knjiga „Moja Jalija” može se kupiti kod priređivača (tel. 063/8781-132) u „Čigoja štampi“, Savezu Jevrejskih opština Srbije (Lomina broj 32) i u beogradskim knjižarama: Dereta, Zepter book, Aleksandar Belić, Prosveta-Geca Kon, Papirna krila (zgrada SANU), Delfi SKC I u elektronskoj knjižari Knjižara com.

 

 

 

Vodovodska 187 L

PTICE NA UZGLAVLJU

Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .