REČ BEZ ZIDA: Kad pitanja “procure”

REČ BEZ ZIDA: Kad pitanja “procure”

MediaSfera

 

 

Piše: Ljiljana Šarac

 

 

Plašila sam se, počinjući da pišem kolumne, da ću udariti u zid kada je izbor tema u pitanju. Mislila sam da ću potrošiti brzo resurse i zapasti u stvaralačku krizu. Međutim, toliko je kriza oko mene, da mi je, zapravo, teško da izaberem na koju ću se tokom nedelje osvrnuti!




O, kako je samo dugo sedam dana! I sadržajno!

 

Pokušavala sam da se sa najnovijom brukom, ispalom, smejurijom, ne bavim. Da je zaobiđem. ,,Iskuliram” – kako bi rekli moji đaci.

 

Međutim, upravo se o njima radi. Četiri godine sam ovoj generaciji maturanata u osnovnoj školi ponavljala da ne treba zabadati glavu u pesak, da se sa problemima i situacijom koja nas uznemiruje, treba suočiti, izboriti, da bismo je prevazišli, prerasli i odložili na stranu i tako je precrtali iz pamćenja…

 

No, odlučila sam da se incidentom u vezi sa testovima prijemnog ispita iz matematike bavim iz sasvim suprothih razloga. Kao pedagog, ali i roditelj deteta koje se samo pre šest godina našlo u istovetnoj situaciji, svedok sam da je tom prilikom vuk pojeo magarca. Sve je bilo smuti pa prospi. Popili smo neku tako naivnu priču o službenici i testu u njenom brushalteru, da me je i sada sramota!

 

Ko će ovog puta biti žrtvovani piun?

 

Možda majka nekog usplahirenog maturanta koja se već javlja u naznakama kao glineni golub u kog valja gađati?

A mi ćemo opet coktati i u neverici odmahivati glavama, škrgutati zubima, i odahnuti što se prestup nije desio u našoj školi, jedva čekajući da sve bacimo preko ramena i pohrlimo u nove radne pobede.

 

Da opet pregledamo testove čiji ključ skoro po pravilu biva ispravljan, da se svađamo da li treba da zaokružimo ili precrtamo odgovor, da radimo subotom bez dnevnica, da se spremamo da i sledeću generaciju đaka plašimo, prozivamo, uvežbavamo kao da ih spemamo za poletanje na Mars. Da držimo roditeljske satanke, nosimo klupe u sale za fizičko, nadgledamo da slučajno neko nešto ne prepiše, dok ceo jedan mehanizam nije u stanju da bezbedno i bez bruke distribuira testove!!!

 

Koliko brige, stresa, toška, zastrašivanja, frke, drila, rada, da bi se sve pretvorilo u farsu?!

 

Kako pogledati ovim i svim budućim osmacima u oči?

 

Dokle da samo nastavnici osećaju teret, odgovornost i stid za ono što rade?

 

Drugi će se i nadalje više brinuti kako da od svega i svih operu ruke i spasu šta se spasti da…

 

Ljiljanu Šarac možete pratiti na:

https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/

https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/

 


 

Lijiljana Šarac

Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor četiri hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.