Milica Ašćerić, Evro Book: Predstavljanje novih naslova nije lak zadatak, ali nije ni nemoguća misija

Milica Ašćerić, Evro Book: Predstavljanje novih naslova nije lak zadatak, ali nije ni nemoguća misija

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević – Jočić

Foto: privatna arhiva

 

 

O tome kako se promovišu knjige kod nas i u svetu, koliko je dobra reklama važna za prodaju knjige, da li autori na društvenim mrežama promovišu roman, svoje ide ili i svoju ličnost, razgovaramo sa izdavačima, pi-ar menadžerima i autorima.




U amričkim filmovima često gledamo kako se pisci grozničavo trude da završe rukopis koji potom preuzima izdavačka kuća koja uz pomoć veštih marketinških stručknja isti prodaju u milionskom tiražu.  U Srbiji se mnogo knjiga objavljuje (koje autori, ne retko sami finansiraju), piše se još i više, ali profesionalni pisci su i dalje malobrojni. Gotovo sve izdavačke kuće, autori i knjižare imaju svoje Fejsbuk i Instagram stranice a tu su i mnogobrojne književne grupe u kojima se razmenjuju utisci o pročitanim knjigama, i u kojima sami autori dele objave vezane za svoj rad. Pri tom, važi pravilo što atraktivnija slika veća je verovatnoća da će potencijalni čitaoci spaziti novi naslov. Na ovom malenom tržištu, bez obzira na to na šta se izdavač obavezao, autori doprinese promociji koliko god mogu i znaju jer, knjigu je pisao da bi se čitala, a ne da skuplja prašinu.

 

Milica Ašćerić, pi-ar i marketing menadžer izdavačke kuće Evro Book otvoreno i duhovito objašnjava zašto predstavljanje novih naslova nije lak zadatak, ali nije ni nemoguća misija.

 

Kako promovisati nova izdanja u medijima? Sa kojim sve problemima se suočava pi-ar koji treba da promoviše nova izdanja?

 

M.A.: Kao diplomirani menadžer masovnih medija, od 2004. godine sam prisutna u medijima, ne samo u ulozi PRa, već i kao novinar, urednik, marketing i advertajzing menadžer. Tako da sam do sada uspela da steknem realniju sliku kako u stvari masovni mediji u Srbiji funkcionišu. Radeći sada kao PR u Evrobuku, u jednoj od najvećih izdavačkih kuća u našoj zemlji, zaista uživam u ovom poslu i ovakav profesionalni angažman doživljavam kao izazov ali i veliku nagradu za sav moj dugogodišnji rad i trud.

 

Veliko je zadovoljstvo promovisati nova izdanja naročito kada znate da iza njih stoji vrhunski tim autora, ilusratora, urednika i drugih ljudi koji su zaduženi za kvalitet finalnog proizvoda. Tako da s puno ljubavi govorim o novim knjigama i trudim se da svoju energiju i impresije na najbolji mogući način prenesem urednicima, novinarima domaćih medijskih kuća i uglavnom u tome uspevam.

 

Sreća je što i oni već prepoznaju izdanja koja zavređuju pažnju domaće javnosti. Jedini problem koji se javlja je finansijske prirode, jer smo mi malo tržište, a neke kampanje zahtevaju drugačiji vid promocije koji podrazumeva obimnija ulaganja, ali za sada uspevamo i to da ispratimo u skladu sa ciljevima i mogućnostima. Kao i druge kolege iz sveta izdavaštva za promociju koristim sve raspoložive kanale komunikacija da dođem do ciljne grupe i animiram nove čitaoce. Statistika govori da su Evrobukovi čitaoci iz godine u godinu sve brojniji i veoma smo zahvalni na poverenju koje nam ukazuju.

 

Kako zainteresovati čitaoce za nova izdanja u uslovima hiperprodukcije?

 

M.A.: Nije lak zadatak, ali moram da kažem da nije ni nemoguća misija. Naši čitaoci koji prate dešavanja u svetu izdavaštva, izuzetno su informisani i sve revnosno proprate. Iz iskustva vidim da se zaista raduju novim naslovima, s nestrpljenjem iščekuju najavljene knjige i to nam daje snagu da istrajemo u svojoj misiji da pravimo najbolje knjige – najbolje prijatelje.

 

Koliko je važna saradnja profesionalnog pi-ara izdavačke kuće i autora? Da li su autori spremni da slušaju savete profesionalaca?

 

M.A.: Sada mogu da govorim samo iz ličnog iskustva, jer imam predivnu saradnju sa domaćim autorima čije knjige izdaje Evrobuk. Svako od njih je priča za sebe, ali spremni su da podrže svaku inicijativu sa naše strane, jer znaju da mogu da se oslone na nas kad god im je pomoć potrebna. To je uzajamna saradnja na obostrano zadovoljstvo i svako u ovom lancu mora da bude jaka karika, da svi budemo zadovoljni i kao timski igrači mnogo smo veći, snažniji i jači.

 

Da li su mediji otvoreni za predstavljanje domaćih pisaca, naročito novih autora?

 

M.A.: To uglavnom zavisi od vlasnika i urednika medijskih kuća, i koliko su oni vični da prepoznaju dobru priču i kvalitet. Sve što je novo – široj javnosti je nepoznato i mi smo ti koji od nečega ili nekoga pravimo brend. Moram da kažem da su pojedini novinari i urednici presrećni kada im se obratim sa zanimljivom idejom kako da ispromovišemo određenu knjigu ili autora i zaista su voljni da javnosti prvi predstave nova lica, nove mlade, talentovane i inovativne pisce ali i nove knjige, dok malobrojni pojedinci još uvek veruju da im novine, emisiju, web stranice,… prodaju samo zvučna imena ali i ta imena, kao i sve u životu prolaze i kao što obično biva na scenu kad tad stupaju neki novi klinci. Polako se stvari menjaju i sve vremenom dolazi na svoje mesto.

 

Sve više autora pribegava i samoreklami na društvenim mrežama.  Kako Vi gledate na to?

 

M.A.: Digitalni razvoj i snažna ekspanzija društvenih mreža je neminovnost. Danas je nemoguće zamisliti život bez računara i interneta. Ne možemo izbeći viralnu stvarnost koja se odvija paralelno sa realnim životom. Danas je najnormalnije da autori sami promovišu svoje romane putem dostupnih digitalnih kanala komunikacije, tzv. viralni marketing, i to nije slučaj samo u Srbiji, tako rade i svuda u svetu. Korišćenje android aplikacija je toliko pojednostavljeno da vam ne treba predznanje a mi brzo učimo i lako prihvatamo sve što je inovativno a ne košta. Preko Instagrama, na primer, dolazimo do mladih čitalaca koji su naša budućnost. Ukoliko mi kao izdavačka kuća ne prihvatimo novi način promocije i ne odgovorimo brzo na izazove konkurencija će uvek biti korak ispred nas. Trudimo se da znanjem i raspoloživim resursima pratimo trendove i za sada u tome uspevamo. Autorima ne stojimo na putu kad sami sebe promovišu, jer sve to utiče na povećanje prodaje. Dobra prodaja knjiga nama omogućava da imamo zavidnu produkciju, tako se otvaraju nove radne pozicije a mi volimo da zapošljavamo mlade ljude koji su uvek dobrodošli sa novim idejama.

 

Da li autor tako promoviše roman, svoje ideje koje plasira kroz roman ili i svoju ličnost?

 

M.A.: Ovo je više pitanje za autora, ali izneću svoje viđenje… Autor ne može da pobegne od sebe, pa makar to bilo u tragovima, ali neka neraskidiva veza uvek postoji.

 

Gde su granice dobrog ukusa? Da li je nekada velika samoreklama i kontraproduktivna?

 

M.A.: Svaka reklama je reklama! Nekada je ona produktivna, a nekada nije. Cilj reklame uvek je isti da zadržimo stare i pridobijemo nove čitaoce, skrenemo pažnju javnosti na ono što radimo i krajnji rezultat se vidi kroz povećanje prihoda. Ostaviti utisak na recipijenta jedna je od široko primenjivih marketinških tehnika. Najpogubnije je kad su čitaoci ravnodušni prema onome što čitaju. Takva reklama nije dobra reklama.

 

Kako se to radi u svetu?

 

M.A. : Kako gde. U bogatim državama lako je biti slavan, bogat i veliki izdavač koji zarađuje milione. Mnoge knjige se ekranizuju, prave se veliki događaji za svako iole ozbiljnije književno delo, promocije su medijski propraćene na najvišem mogućem nivou… Finansije i tržište diktiraju mnogo toga.