Zoran Petrović: “Kakav si čovek bio za života, takav ćeš vampir biti za neživota”

Zoran Petrović: “Kakav si čovek bio za života, takav ćeš vampir biti za neživota”

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: Feđa Paprić

 

 

Prvi roman Zorana Petrovića „Bulevar greha“  je urbana ljubavna drama sa elementima trilera, i kako sam autor kaže, bila je na neki način auto-psihoterapija, jer je “velikim delom autobiografska i opisuje jedan emotivno težak period od dve-tri godine kada sam bio zaljubljen u zauzetu devojku”. Ipak, to međutim nije omiljeni žanr čitanja. Najradije čita klasike, a onda i razne oblike fantastike, trilere.




Već u sledećem romanu okrenuo se drugom žanru i poveo čitaoce u čarobni svet foklorne fantastike. Njegov serijal romana “Praznik zveri” čita se u dahu. “Likovima razotkriva dušu, njihove slabosti, priča njihove lične priče toliko spontano a umešno da vam se otvaraju u svoj svojoj realističnoj, duhovitoj ili pak emotivnoj slici, a opet sve to obavijeno je misterijom “Čudne šume” na Avali i “Žeteocima”, piše Olja Ristić.

 

Po obrazovanju ste psiholog. Bavili ste ste se različitim oblastima: psihologija ličnosti, kriminalni profajling i serijski počinioci teških krivičnih dela. Šta Vas je potaklo da se upustite u svet književnosti?

 

-Iako su kategorije koje ste naveli perfektni izvori danas popularnih tema, na staze književnosti navelo me je nešto sasvim različito od toga. U pitanju je takođe popularna tema, ali ne samo u našem vremenu, već tema o kojoj se priča i piše otkako je sveta i veka. To je ljubav.

 

Počeo sam sa ljubavnim pesmama, a nastavio sa ljubavnim trilerom, da bih kasnije prešao u multižanrovsku fantastiku. Svojim velikim ljubavima – kriminologiji i psihološkom profajlingu – i dalje sam dužan jedan roman, koji će se baviti isključivo njima.

 

Da li Vam je profesionalno iskustvo pomoglo prilikom pisanja romana?

 

-Svakako da jeste. Kad god bih se u pisanju doticao krimogenih struktura ili obrazaca ljudskog ponašanja, partnerskih odnosa ili razotkrivanja skrivene motivacije, sve je to, da bi bilo autentično, moralo imati bar deo naučne podloge. Kada se, međutim, ti uslovi ispune, dolazi ona etapa pisanja kada je životno iskustvo, verujem, važnije od profesionalnog.

 

Kako psiholog, a kako pisac vidi svet u kome živimo?

 

-S obzirom na to da je „Bulevar greha“ velikim delom satkan od autobiografskog sadržaja, neko bi sada, sa punim pravom, mogao reći: „Baš je, vala, odličan poznavalac mozga i srca kad je dozvolio sebi sve ono o čemu je u romanu pisao!“ I na to ne bih imao repliku, sem one stare narodne: „U obućara su poderani đonovi.“ Savetovanje, i to ne tek koje, već kvalitetno savetovanje drugih po pitanju partnerskih odnosa, često nije posebno zahtevan ni težak proces. Kada, međutim, iste obrasce pokušate da primenite na sebi, to obično ispadne daleko složenije. Razlog za to je jednostavan – zaljubljenost je droga. Ljubav dolazi kasnije kao produkt uspešno rehabilitovanog zavisnika…

 

„Bulevar greha“ je roman koji se dopada ljudima koji imaju srce i emocije. Da li su to u današnje vreme potcenjene kategorije?

 

-Ako bismo rekli da se lepota nalazi u oku posmatrača, onda bismo za ove kategorije mogli reći da se nalaze u duši. Kada je književnost u pitanju, uvek će biti onih koji će, iz različitih razloga, na njih gledati podozrivo i sa distance, pripisujući im manju vrednost. Ali kada se sretnu sa takvim delima, čak i skeptični čitaoci umeju da ih prihvate i dožive na pravi način, pod uslovom da je pisac izbegao zamke za početnike. To je, međutim, veoma teško, jer kada pišete o ljubavi, književno pero ispisuje vam slova po tankim granicama između ljubavi i klišea, između čistih emocija i patetike, a te granice nisu uvek vidljive.

 

Kažete da ste ovaj roman pisali pre svega za sebe i da ste taj trend usvojili?

 

-Proces sazrevanja ideje za roman Bulevar greha trajao je skoro pet godina. S vremena na vreme, neke sam scene osmišljavao da budu prihvatljivije i zanimljivije publici. U nekom trenutku shvatio sam da bi to bilo lažiranje priče i nefer odnos prema čitaocima, ali bih tako, pre svega, učinio i nepravdu sebi samom. Događaji iz Bulevara morali su na papir u izvornom, iskrenom obliku, gotovo kao neka vrsta psihoterapije, te sam tako i učinio. Iskrenost u iznošenju emocija odličan je recept za uspostavljanje snažne veze sa ljudima koji vas čitaju.

 

Vaš sledeći roman „Praznik zveri“, čitaoce vodi u svet vampira, vitezova, misterije. Scenografija idealna za neku video igricu?

 

-Odrastao sam uz kompjuterske igre, te ne iznenađuje to što se sličan koncept delom preneo i u moje pisanje. Ipak, saga „Praznik zveri“ je toliko kompleksna i prožeta raznovrsnim podžanrovima da bi bila nemoguća misija adekvatno je predstaviti publici kroz video-igru. Film ili serija bi već bili idealan izbor.

 

Prvi roman iz ovog ciklusa „Žeteoci“ dešava se u Beogradu ovih dana. Ko su savremeni vampiri, kako ih prepoznati i boriti se protiv njih?

 

-U sagi „Praznik zveri“ vampiri nisu nužno loši. Jedna moja izreka koja govori upravo o tom fenomenu, glasi – kakav si čovek bio za života, takav ćeš vampir biti za neživota. Dalje, lajtmotiv mojih kazivanja, ne samo u ovim fantazijskim romanima, već uopšte, zasniva se na premisi da ljude ne smemo deliti po veri, poreklu, nacionalnosti i boji kože, već samo po tome kakvi su oni zapravo ljudi – dobri ili… manje dobri.

 

Kako objašnjavate veliku popularnost vamprirologija i folklorne fantastika sa daškom istorije?

 

-Odgovor na ovo pitanje zahteva opširnost, ali potrudiću se da budem što koncizniji. Nevezano isključivo za naše podneblje i folklor, već sa osvrtom i na davni gotski roman, vampir je natprirodno biće koje, pored ostalih, odlikuju tri aspekta – besmrtnost (ovo može biti i nepromenljivost tela ili večita mladost), moć koju imaju nad okolinom i snažna seksualna komponenta. Sve navedeno možemo posmatrati kao nešto veoma privlačno za čoveka.

 

“Praznik zveri” je književna trilogija raskošne epske i folklorne fantastike sa nešto prave, a mnogo više alternativne istorije. Roman je prožet predanjima koja ste u velikoj meri sami izmaštali.

 

 Trenutno pišem četvrti deo sage “Praznik zveri”, tako da ona izlazi iz okvira popularnih trilogija. Uvek mi je bilo čudno i neprirodno da neka dela fantastike imaju predodređen broj delova i da priča koju autor želi da nam prenese na taj način bude zarobljena u takvoj formi. Saga koju pišem koncipirana je po sistemu, kako ja to volim da kažem, open world fantasy, pa je stoga moguće da ima veliki broj delova. Za sada sam napravio postavku i osmislio priču za četvrti, peti i šesti deo, kao i neke okvire za sedmu i osmu knjigu. Suština je u tome da je u svakoj knjizi priča uobličena i završena, te čitaovu nije ništa uskraćeno, odnosno nije podvrgnut čekanju nastavaka. Gotovo svaki od delova može i moći će da se čita zasebno, s tim što je ipak najpoželjnije da se knjige čitaju redom.

 

Kada pišem pokušavam da koristim što manje uobičajenih motiva i načina pripovedanja, a kada to nije moguće, trudim se da poznate književne i mitološke strukture začinim sopstvenim svetonazorima i izmaštavanjima. Tako sam odsanjao bića i natprirodne moći koja, u obliku u kome se pojavljuju u sagi “Praznik zveri”, nisu zabeležena. Neka od njih su Besnulja, Roviri, vile Bestidnice, Tajnožder i, sada već opšte poznat i institucija za sebe, patolog policije Milutin Rafailović – Ilke, koji je po muškoj naslednoj liniji Mrtvozbornik.

 

Koliko Vam je u pisanju “Praznika zveri” pomoglo istraživanje o serijskim ubicama koje ste svojevremno radili?

 

-Izuzetno mi je pomoglo, ali prvenstveno za prvi deo sage, „Žeteoci“, jer sam jedino tu imao prilike da u nekoliko navrata koristim neke tehnike kriminološke istrage, profajlinga i stručnu terminologiju pionira Odseka za analizu ponašanja iz FBI, Džona Daglasa i Roberta Reslera.

 

Recite nam nešto o reklamnim spotovima koje ste radili za svoje knjige uz zvaničnu dozvolu bendova Duran Duran, Blutengel, Pitchfork Project, Nox Arcana za korišćenje muzičke podloge.

 

-Pre dvadesetak i više godina, bavio sam se muzikom i stekao izvesna poznanstva, ali mi je iz tog perioda, a u vezi sa današnjim radom, najznačajnije to što sam naučio kako da komuniciram sa kolegama, umetnicima. Pored toga, lepa reč i iskrenost otvaraju mnoga vrata. Tako, ne samo da mi je data dozvola za korišćenje nekih njihovih pesama lokalno i globalno, već sam sa članovima grupe Nox Arcana ostao u bliskom kontaktu. Njihov kompozitor, multitalentovani umetnik, koji je ujedno i slikar, pisac i urednik, uređivao mi je neke delove engleskog prevoda trećeg dela sage Praznik zveri – Nezvani gost, čiji se plasman očekuje na inostranoj književnoj sceni. Svoj urednički doprinos ovom romanu, u nekoliko navrata dao je i britanski autor, scenarista i glumac, K.K.Hamfriz, autor romana Vlad, Poslednja ispovest. Nakon toga, gospodin Hamfriz se ponudio da napiše i reklamni blurb za korice.

 

Kada već govorimo o ljudima koji su učestvovali u produkciji, posebno trećeg dela sage, čast mi je i zadovoljstvo reći da sam na tom romanu radio sa našim najprevođenijim piscem, profesorom Zoranom Živkovićem, sa kojim trenutno sarađujem i na četvrtom delu.

 

Pored pisanja važno mesto u Vašoj biografiji zauzimaju kompjuterske igrice, advertajzing, kompjuterski dizajn, animacije i TV reklame.

 

-Reklamne kampanje, dizajn i animacija jesu profesionalna prošlost iz koje sam, kao i iz vremena bavljenja muzikom, “pokupio” dragocena znanja. Danas ih koristim u vidu promotivnih projekata za svoje romane, ali i za dela kolega čiji rad poštujem i pratim. Što se tiče kompjuterskih igara, nije tajna da sam njihov veliki zagovornik. Uz odgovarajuće doziranje i kontrolisane uslove, video-igre mogu pozitivno uticati na razvoj refleksa, percepcije, pamćenja, unapređenje znanja stranih jezika i, naravno, ono najvažnije – razvoj beskrajne mašte.

 

 

Zoranov rad možete pratiti i na:

FACEBOOK

INSTAGRAM


Zoran Petrović je rođen u Beogradu 1968. Godine. Oprobao se kao vokalni solista, aktivno se bavio muzikom, a devedesetih godina završava Višu Politehničku Akademiju. bavi se advertajzingom, kompjuterskom animacijom, online gaming-om kojim se kao hobijem bavi i danas. Master diplomu iz psihologije, na temu “Iskustvo u emotivnim vezama kao prediktor ljubavnih stilova” dobija 2012. Na književnoj sceni se pojavljuje 2009. sa zbirkom ljubavne poezije “Ženi koju volim”. Drugu zbirku, pod naslovom “Hvala što postojiš”, objavljuje 2010. godine. Njegov prvi roman, “Bulevar greha”, izašao je iz štampe 2016. godine, a 2017. izlazi njegov drugi roman “Praznik Zveri – Žeteoci” koji predstavlja prvi iz istoimene sage. Druga knjiga sage, “Praznik zveri – Grehovi alijanse”, izašla je u junu 2017, a 2018. treći nastavak “Praznik zveri – Nezvani gost”