MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Foto: privatna arhiva
Čini se da je napisati knjigu najteži deo posla, a zapravo je to samo vrh ledenog brega.
Ako preskočimo muke u vezi sa njenim objavljivanjem i sreću što je do toga došlo, koja je ravna dobitku sedmice na lotou, sve što sledi podjednako je teško.
Izdavač što je veći, to je uticajniji, pa je isplivavanje na površinu novog autora brže. No, produkcija je velika, naslovi se nižu, te je nemoguće jednom piscu poklanjati pažnju na duže. Nešto mora da uradi i sam.
S prvom knjigom on pojma nema šta bi to moglo biti.
Zato luta, udara glavom u zidove kao da u nepoznatoj kući pokušava da nađe izlaz po mraku…
Vreme prolazi, zbunjenost raste…
Knjigu su već pokupovali prijatelji, kolege, rodbina. Tu se stalo.
Valja iskoračiti iz začaranog kruga. Kao spas javljaju se promocije i književne večeri.
Biblioteke imaju tradiciju, prostor, publiku. Valja samo napraviti još taj važan korak i s njima stupi u kontakt i zakazati druženje u terminu koji svima odgovara.
Publike nema mnogo, posebno dok se za vaše ime ne pročuje. No, uporni pobeđuju. Vreme i kvalitetne knjige rade za vas.
Priča se širi, a sa njom i publika.
S vremenom apetiti rastu. Uz finu priču radi smo da unesemo i malo zabave.
U program se uvrštava muzički trenutak, iskusan interpretator koji će čitati odlomke, promoter koji će o knjizi zanimljivo govoriti…
Postavlja se pitanje: da li je sve to nužno?
Nije nužno, ali je potrebno!
Ako neko odvoji svoje dragoceno vreme da bi ispoštovao vas i vaš rad valja mu uzvrati dobrom energijom, zanimljivom pričom, ponekim iznenađenjem.
Važno je da se priča širi.
Tako se po ko zna koji put potvrđuje tvrdnja da knjige spajaju
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/
Lijiljana Šarac
Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor četiri hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.
Dodaj komentar