JAVNO ČITANјE ROMANA O “KRAJU NISMO PRIČALI” Đorđe Miketić

JAVNO ČITANјE ROMANA O “KRAJU NISMO PRIČALI” Đorđe Miketić

MediaSfera

 

 

 

Glumci: Goran Bogdan, Jovana Stojilјković, Tamara Krcunović

Galerija Artget 14.06.2019 u 19:00

 

Javno čitanje predstavlјa veoma popularnu formu javnog izvođenja teksta koja podrazumeva glumačku interpretaciju bez kostima, rekvizite i kretanja na sceni.




Glumci najčešće sede za stolom ili pak stoje fiksirani u mestu i čitaju sa papira tekst publici kojoj se prilikom ovog izvođenja ostavlјa mogućnost nadomaštavanja.

 

„Ti si moja druga polovina. Ili trećina, manje-više“.

 

Da li imamo prava da zahtevamo pravdu u svetu, da su nam puna usta kritike spram mađarskog ili Trampovog zida za migrante, neokolonijalizma Evropske unije ili eksploatacije radnika danas, ukoliko ne prepoznajemo istu takvu hegemoniju u ličnim odnosima, ukoliko pristajemo na nejednakost u partnerskim odnostima ili, jednostavno, živimo po nasleđenim kulturnim kodovima moći i uloga?

 

Ovo su samo neka od pitanja kojima se bavi roman Đorđa Miketića “O kraju nismo pričali”.

 

 

Radnja je smeštena na Korčulu, danas, i prati savremeni tridesetogodišnji par.

 

Želјka, reditelјa marketinških i političkih kampanja, nezadovolјnog ispraznošću svog delovanja, koji pokušava da se iskupi, snimajući svoj prvi dokumentarni film o Praksis-u, jugoslovenskoj marksističkoj školi čije se okuplјanje nakon više od trideset godina održava na Korčuli danas, i Dare, neafirmisane kompozitorka i muzičkog saradnika na radiju u Novom Sadu, naviknutu na život u njegovoj senci, koja iznenada dobija prostor da preispita sebe, svoju lјubav i ulogu u njihovom odnosu.

 

Predviđeni plan radnog letovanja se menja kad Dara sretne prijatelјicu iz detinjstva Stašu, ćerku poznatog jugoslovenskog umetnika i potom se presele kod nje u impozantnu venecijansku vilu na ostrvu. U kući već boravi šaroliko društvo (kvazi) umetnika, dežurnih kritizera i „sveznaiša“ sličnih godina iz jugoslovenskog regiona.

 

Đorđe Miketić

 

Želјko posvećeno odlazi na konferenciju o Praksisu, druži se i intervjuiše stare marksiste koji lamentiraju o levici danas i nekada, o sopstvenom neuspehu da se napravi bolјi svet, a vrlo je kritičan, pa čak i arogantan spram ukućana. Dara sa Stašom obnavlјa prijatelјstvo, sa ukućanima deli želјu za dobrim provodom i bezazlenom zabavom, i, neočekivano, dobija prostor za otkrivanje novih prostora slobode u vezi, pa čak skida i prašinu sa kredenca svoje zaboravlјene umetnosti.

 

Dokumentarni tekstovi Praksisovaca koji podižu problem oportunizma i bahatosti sveta dana o kojem oni govore postaju začuđujuće podudarni sa mikro odnosom Želјka i Dare, te se između dokumentarnog, (“objektivnog”) i igranog (“intimnog”) materijala stvara se začudna komunikacija. Stoga, pitanje koje se provlači kroz ceo rukopis, moglo bi da se artikuliše kao: Da li je danas, intiman prostor, taj u kome je moguća revolucija?

 

Ulaz je slobodan!