Umetnost

Izložba slika i crteža “Morfejeva poseta” autora Snežane Vujović

MediaSfera

 

četvrtak, 20. jun

Narodni muzej „Zaječar”

13-16 časova

 

Tekst kataloga dr Zoja Bojić

Kada Morfej kreće u posetu? Koga Morfej posećuje i zašto? Morfej je metafora snoviđenja, stvaralačke vizije, igre oblika. Prema iskustvu slikarke Snežane Vujović Nikolić on posećuje umetnike i predstavlјa samu inspiraciju.

 

Morfejeva poseta je iznenadna, radosna i uvek zaslužena. Iz mraka njegovog mitskog okruženja izranjaju stalno promenjivi oblici koji predstavlјaju različite ideje. Te ideje se umetniku ukazuju čas iz ove čas iz one perspektive i umetnik uspeva da u potpunosti sagleda njihov oblik tek pošto se navikne da ih posmatra kao fizički promenjive. Iskustvo kada do umetnika dolebdi Morfej je radosno, veselo i sveobuhvatno.

 

Autor ciklusa slika i crteža Morfejeva poseta Snežana Vujović Nikolić (rođ. 1959, Beograd) je akademski slikar i član ULUSa. Od 1985. ona izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlјi i inostranstvu a njeni radovi se nalaze u javnim i privatnim zbirkama u Srbiji, Crnoj Gori, Austriji, Francuskoj, Rusiji, Kanadi i SAD. Ovaj ciklus radova prvobitno se sastojao od devet slikanih dela, od kojih je većina bila izložena pod naslovom Morfejeva poseta u Galeriji Zvono 2016. godine a vremenom je obogaćen sa još tri slike, zamišlјene od početka ciklusa, koje ga osmišlјavaju i zaokružuju.

 

Tih dvanaest slika stoji za dvanaest pojmova koji, prema rečima umetnice, predstavlјaju različite aspekte njenog identiteta, ali koji istovremeno predstavlјaju dvanaest klјučnih pojmova lјudskog postojanja. Ti pojmovi, koji uklјučuju hrabrost, lјubav, mladost, moć, strah, sreću i druge, definisani su u mitologiji i filozofiji evropske antike. Snežana Vujović Nikolić ih prepoznaje kao metafore otelotvorene u određenim pričama o mitskim bogovima i herojima i zatim ih materijalizuje u svojim radovima. Postupak njihove materijalizacije je takav da umetnica te konstrukte svodi na osnovne forme koje, međutim, jasno pokazuju svoje kompleksne konstrukcije, i koje smešta u pojedinačne njima odgovarajuće eterične prostore.

 

Forme u koje se ovi pojmovi naizgled samovolјno formiraju na ovim slikama i njima odgovarajućim istoimenim crtežima najčešće predstavlјaju jedan ili više likova u vibrirajućem pokretu i u međusobnoj komunikaciji u okviru kompozicija koje ostavlјaju utisak kao da rotiraju oko svoje zakošene ose. Kvadri i piramide predstavlјaju osnovne oblike koji su prema unutrašnjoj zakonitosti i likovnoj logici međusobno integrisani u arhitektonski kompleksne monumentalne, skulptoralne, trodimenzionalne forme mitskih likova ovekovečenih na ovim slikama u jednom određenom trenutku njihovog pokreta i rotacije.

 

Prostori u kojima ove forme pulsiraju su eterični i označeni kompleksnom i dubokom bojom koja odgovara zbivanjima na svakoj pojedinačnoj slici, odnosno koja odgovara osobinama pojedinačnih pojmova. Tako Feb Apolon u O umetnosti: Apolonova putovanja (2019, triptih, svaki pano 120×150 cm, privatna zbirka) jezdi oko sveta po osunčanom plavom nebu razređenog vazduha, dok Ikar u O mladosti: Ikarov let (2016, akril na platnu, 120×80 cm, privatna zbirka), nesvestan tragičnosti trenutka, u uzletu i srećno napreduje po tamnijem i nižem nebeskom prostranstvu.

 

Ovaj ciklus može da se posmatra kao friz koji sadrži dvanaest tematskih celina koje odgovaraju jednakom broju pojmova. Ovakva celovitost ciklusa za svoju paralelu u antičkoj umetnosti ima predstave dvanaest olimpskih božanstava i dvanaest Heraklovih zadataka. U sačuvanim delima likovnih umetnosti evropske antike setimo se da dvanaest panela friza Apolonovog hrama u Basama predstavlјaju Helene u borbi protiv Amazonki (Amazonomahiju) a drugih dvanaest panela borbu Helena protiv Kentaura (Kentauromahiju).

 

Dvanaest tematskih panela Snežane Vujović Nikolić, nasuprot pomenutim primerima antičke umetnosti, ne sadrže borbu ni agoniju već ih, naprotiv, u friz povezuje vedrina i veselost koja prožima svako od ovih dela ponaosob, uklјučujući i ona koja predstavlјaju strah u O strahu: Siringa se skriva bežeći od Pana (2016, akril na platnu, 240×150 cm, privatna zbirka), strašno biće kao što je to Minotaur u O sudbini: Asterion i njegova majka kralјica Pasifaja (2016, akril na platnu, 120×95 cm, privatna zbirka) ili nelagodno okruženje iz kog izranja Morfej u O inspiraciji: Morfejeva poseta (2016, akril na platnu, 160×200 cm, privatna zbirka).

 

Slike kao metafore pripadaju slikarkinom umetničkom i filozofskom sistemu, i po njenim rečima predstavlјaju pojmove koji određuju njen identitet. One, međutim, pripadaju i posmatraču pošto imaju i razloga i sposobnosti da izađu van svojih fizičkih ograničenja i da ga uvuku u sebe. Posmatrač koji uđe u ove slike, idući od jedne do druge, ima stalno osećanje miline i radosti što je suštinski i najznačajniji kvalitet svakog od ovih dela ponaosob, kao i celine ciklusa. Slikarka se ne plaši Morfeja, naprotiv, ona mu se raduje. Ona se oseća srećno što poznaje Muze, boginje, titane i heroje koje nam predočava i raduje se da s nama podeli svoje blage i prijatne susrete s njima, svoje opservacije o njihovom svetu i svoje razgovore s mitskim likovima. Time nas upućuje ne samo na to da kao posmatrači doživimo slike koje su pred nama, već i da, upoznavši slikarkin mitski svet, sami zamislimo druge likove i nastavimo njihove priče, i prepoznamo ih kao metafore prirode, života i lјudskog postojanja.

 

Crteži Snežane Vujović Nikolić koji su ovde izloženi svedoče o njenom vanrednom likovnom talentu koji slikarkinim vizijama omogućava otelotvorenja bez obzira na to da li predstavlјaju kraće zapise ili puna monumentalna oličenja snoviđenja koja joj donosi Morfej. Zajedno sa slikanim delima većih formata čija je likovna osobina monumentalnost, ova manja dela koja nam približavaju pojedinačne oblike metaforičnih pojmova ukazuju na slikarkin istovetni svet koji polazi od inspiracije, razmatra značenja pojedinačnih suštinskih pojmova i tako postepeno stiže do oltara istine i lepog.