MediaSfera
Piše: Snežana Ćosić
Foto: Vasilije Savić
Jedino što možemo gledajući druge ljude, to je da vidimo sami sebe, kao u ogledalu.
Do istine je teško stići, postoji preduslov – iskrenost, što ni u kakvom slučaju ne znači i istinitost.
Tek kad se suoči sa sopstvenim mrakom, jasno se vidi tuđi.
Sve do tog momenta je samo gledanje sopstvenog odraza.
Naravno, ono naše je uvek neprijatno, pa ga je stoga teško videti, a još teže je suočiti se sa sopstvenim mrakom.
Kada se čovek i odluči za tako nešto, a i sama odluka teško pada, više ga ne zanima onaj tuđi dosta mu je i njegovog. Kako svog čoveka dovodi u red, stepenicu po stepenicu, sve manja ga ima, a tad prestaju da mu smetaju tudji mrakovi.
Kako sve više i više prolazi sopstvene krugove tako pokušava da u svakom čoveku vidi makar trunku svetlosti.
Godinama unazad nemoguće je započeti dan a da vas sa novinarnica na zapljusnu naslovi šta ko misli o kome. Kao da je ikome stalo da toga, ne može ponekad čovek ni vremensku prognozu da pronadje, a nekmoli iole neku drugu bitnu vest.
Svi su u nekom takmičenju smišljanja pogrdnih reči za drugog čoveka. Malo, malo pa je neko na stubu i tada krenu svi da ga pljuju.
Ne retko to biva i zbog apsolutno nepouzdanih informacija ili pak zbog nekih reči izvučenih iz konteksta, kao da su vremena u kojima se odgovaralo zbog „verbalnog delikta“ zamenjena vremenima u kojima se apsolutno čak i ne osporava.
U vremenima gde TV ekrani nisu više „prozori u svet“ već nadgrobni spomenici, svako se duboko zagledao u svoj ne bi li što više klimao glavom ili aplaudirao kad čuje da je neko izgovorio za nekoga da je: ološ, majmun, dno dna, kuga…
Aplauzi pljušte, ego raste, popularnost raste… samo ne znam kako vam je kad ostane sami sa sobom i da li se uopšte usuđujete na tako drastičan korak.
Poješće vas mrak u koji sami sebe stavljate time što blatite druge, jer ni svesni niste, duboko ste već u blatu, a o tome možete pročitati ovde. Jer se iz blata može doseći samo blato.
Na snazi je takmičenje ko i koliko može više ružnih reči da smisli za drugog čoveka. Na taj način uvek i samo ostajete na nivou mišljenja, bavljenja drugim ljudima i odnosima sa njima, jer čim ste ga okarakterisali, kako god, već ste u odnosu sa njim i već ste u vezi sa njim, premda ne znate ni kakvu kafu pije.
Za početak zapitajte se šta ste sebi uradili time. Za početak, kad vam već toliko zasmeta tudje, neka vam to bude alarm da potražite svoje, duboko u sebi. Usudite se jednog dana da se zaista pogledate u ogledalu.
Savremenici su vam dali finu stranu reč hejteri, valjda da biste se lakše sakrili iza nje. Postoji jedna naša srpska reč za to, i ona će vam reći o čemu se zapravo radi. Požurite da je dobro čujete i osetite unutar sebe.
Tada se dobro zagledajte u druge ljude, oni su vaša ogledala dok ne dođete do svog.
Priče Snežane Ćosić možete čitati na blogu PRIČAJ MI
Knjige Snežane Ćosić možete naručiti OVDE
Snežana Ćosić
Snežana Ćosić je rođena u Župi, berićetnom kraju voćara, povrtara i dobrog vina. Umesto igre sa svojim vršnjacima, učila je slova, da bi u adolescentskom dobu pisanje postaje njena svakodnevnica. Autorka je romana: “Ne lomi mi lojze, ne kradi mi grojze”,“Stanica Balkan”, zbirke pesama “Ljubi me” i bloga sa milionskim pregledima “Pričaj mi”… Član je Udruženja književnika Srbije. Uskoro iz štampe izlazi i njena prva zbirka kratkih priča.
Dodaj komentar