Spasovdan: Slava srpske prestonice

Spasovdan: Slava srpske prestonice

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević  – Jočić

Fotografije: privatna arhiva

 

Danas Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Vaznesenje gospodnje – u narodnu poznat kao Spasovdan, a Beograđani krsnu slavu svoga grada. Praznik i litija svedoče o dugoj istoriji Beograda, minulim vremenima,  različitim vladarima i ideologijama koje su se menjale na čelu države i gada i tome da  niko nije uspeo da izbriše narodno sećanje na značaj Spasovdana.




Ako vam je pauk sinoć pomerio kola ili ako danas zbog dugačke litije koje će obići krug oko beogradskih „zidina“  kasnite na  sastanak ili na posao nemojte se suviše brinuti. Zastanite na trenutak, razmislite i dozvolite sebi da prvobitna nelagoda pređe u ponos. Beograd je, naime,  za gradsku slavu uzeo Spasovdan u spomen na 1403. godinu kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio prestonicom Srbije.

 

Liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi danas je počelo obeležavanje slave grada Beograda -Vaznesenja gospodnjeg, Spasovdana. Liturgiju, koja je počela oko devet sati, služi vladika Stefan, a prisustvuju joj predstavnici Grada i građani.

 

Dan Hristovog vaznesenja

 

 

Kapela Vaznesenja Gospoda Isusa Htista

 

 

Praznik Vaznesenja Gospodnjeg, ili kako je u narodu uobičajeno, Spasovdan, jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. Vaznesenje spada u pokretne praznike – uvek pada u četvrtak, četrdeset dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova. Toga dana se  Isus Hristos, pred apostolima, blagosiljajući ih, vazneo na nebo i seo sa desne strane Boga Oca.

 

Po hrišćanskom učenju, posle Vaskrsenja, Hristos je boravio na zemlji sa učenicima četrdeset dana.

 

Sam čin Vaznesenja zbio se u Vitaniji, selu na istočnoj padini Maslinske gore, udaljenom dva kilometra od Jerusalima, na putu za Jerihon. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

 

– Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.

 

Nada i vera

 

U istorijskim analima ostalo je zapisano da je  despot Stefan Lazarević na ušću Save i Dunava, podigao velelepni grad. Beograd.  1403. godine dao mu je status prestonice. Mladi despot, ponet uspesima na bojnom polju, oslobođen turskog pritiska (bar za izvesno vreme) odlučio je da  u čast obnove i napretka, “svom” gradu daruje Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan, za krsnu slavu. Time kao da je  želeo simbolično da poruči svojim savremenicima, ali i budućim pokoljenjima, da ne zaborave da obeležavanje stare, zavetne slave predstavlja uzdizanje – vaznesenje Beograda i Srbije iz pepela, ali  i neuništivu nadu i veru u budućnost.

 

Mesto Vaznesenja Gospoda Isusa Hrista

 

Nije samo Lazarev sin verovao u simboliku Spasovdana. Jedini Nemanjić ovenčen krunom cara, Dušan  na Spasovdan 1349. godine u Skoplju je obnarodovao svoj zakonik. Jedan od privih pisanih zakona dopunjen je 1354. godine, takođe, na Spasovdan.

 

Da se ne zaborave ratne žrtve i junačka odbrana u I svetskom ratu, na Spasovdan, 1939. godine, Beograd je odlikovan je najvišim ratnim odlikovanjem – Karađorđevom zvezdom sa mačevima IV stepena.

 

Ustaljena trasa

 

 

Spasovdanska litija

 

Mihailo Jovanović, poglavar Crkve Kneževine Srbije, osmislio je 1863. godine je scenario slavskog obreda koga se i mi danas pridržavamo. Na njegov predlog, upućen knezu Mihailu Obrenoviću, sagrađena je i Vaznesenjska crkva, kao gradska crkva.  U sećanju će ostati Spavodvan 1992. godine kada je iz ove crkve  patrijarh Pavle poveo prvu litiju posle II svetskog rata.

 

Litija ima ustaljenu trasu kretanja beogradskim ulicama, čiji se krug simbolično zatvara u dvorištu Vaznesenske crkve.

 

Svečana povorka kreće ispred Crkve Svetog Vaznesenja, u Ulici admirala Geprata, a proći će ulicama Kneza Miloša, Kralja Milana,Terazijama, Kneza Mihaila, Pariskom, Ulicom kneza Sime Markovića, Pop Lukinom, Brankovom, Kraljice Natalije i Dobrinjskom.

 

Tradicionalno, planirana su dva zaustavljanja i molitve, ispred Terazijske česme i Saborne crkve. Prvo stajanje, za molitve za zdravlјe Beograđana, litija ima kod Terazijske česme (izvor umesto zapisa koji je bio na mestu sadašnje Srpske akademije nauka). Drugo stajanje je kod Saborne crkve, za molitve za poštedu od stradanja, mir i napredak. Treće stajanje, za molitve za pokoj duša svim palim junacima Beograda je u dvorištu Vaznesenske crkve ispred granitnog Krsta. Takođe, interesantno je da grad ima i zaštitnicu, Presvetu Bogorodicu, kojoj je despot Stefan Lazarević posvetio Beograd.

 

Perun i Spas

 

I da u ovoj priči o Spasovdanu ne zaboravimo naše pretke. Još pre primanja hrišćanstva Sloveni su slavili Spasovdan, kao mnogobožački praznik. Praznovan je „glavnog“ četvrtka u godini kada je, kako se verovalo, gromovnik Perun tukao gromovima i gradom useve, a spasavao ih sa klasom žita u ruci  Spas.

 

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”

 

Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju a deca da se kupaju pa to nisu tog dana ni činili. Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine.