Vruće teme

Istoričari Dejan Ristić i Aleksandar Uzelac: ilustracije bez trunke istoričnosti

MediaSfera

 

 

Plakat na bilbordu u blizini Obilićevog venca, na kojem je Stefan Nemanja „unaprdeđen“ u despota, ekspresno je promenjen nakon što su Beograđani ukazali na grešku koja se potkrala.




Podsetimo, na slici je stajao natpis „despot Stefan Nemanja“, a sada samo „Stefan Nemanja“.Nije poznato ko je pomešao velikog župana Stefana Nemanju i despota Stefana Lazarevića, ali je greška brže-bolje ispravljena.

 

Istoričari Dejan Ristić i Aleksandar Uzelac odvojili su malo vremena i pažnje i na svojim Fb profilima proanalizirali pitanje tačnosti istorijskih činjenica u vizuelnim i tekstualnim sadržajima projekta ,,Slava Beogradu! Slava Srbiji!” koje su gradske vlasti upriličile povodom današnje gradske slave – Spasovdana.

 

S obzirom na brojne prethodne reakcije, želja im je, pišu, da ovu priču pojasne i zaokruže.

 

-Kako ne bismo ukazivali na svaki pojedinačni propust, a ima ih i previše, opredelili smo se da skrenemo pažnju na one tipske koji se ogledaju u potpuno neistoričnim portretima, problematičnom odabiru ličnosti, uključujući one koje nisu postojale i „događaja“ koji se nisu odigrali.

 

Upravo smo zbog toga naglasili noseću ilustraciju celog projekta, naslovljenu „Krunisanje Stefana Prvovenčanog“, na kojoj je prikazan jedan (ali ne i jedini takav), nepostojeći događaj – Savino krunisanje Stefana u Žiči, piše Dejan Ristić.

 

On podseća da je istorijska nauka, na osnovu izvora, u vezi toga davno rekla svoj sud: Prvovenčani je krunisan u crkvi Svetih Petra i Pavla pokraj Rasa i krunisanje je izvršio papski legat poslat iz Rima, dok je Sava, po svemu sudeći, nakon što je izabran za prvog srpskog arhiepiskopa i po podizanju manastira Žiče, izvršio samo čin bratovljevog miropomazanja. Reč je, doduše o činu koji je za srednjovekovne savremenike imao ne manji značaj od krunisanja, ali to ne umanjuje neistoričnost kompozicije.

 

“Na istoj ilustraciji vidimo pogrešno i proizvoljno prikazanu opremu srpskih ratnika onoga vremena, utemeljenu ne na srednjovekovnim predstavama, već, pre se čini, na popularnim filmovima i video igricama, zatim gestove poput isukanih mačeva u crkvi, što je za ono vreme prilike nezamislivo, kao i Vukana Nemanjića na bratovljevom krunisanju, iako je on preminuo deceniju pre ovog događaja.

 

Dalje nabrajanje materijalnih grešaka na ovoj, ali i na gotovo svakoj od stotinak ilustracija osvanulih na bilbordima daleko bi nas odvelo.

 

Čudi i tematski odabir ilustracija koje nemaju vidljive veze sa sloganom ,,Slava Beogradu! Slava Srbiji!”, poput strahovite srpske pogibije u bici na Marici ili ratovanja despota Stefana u službi sultana Bajazita. Još više je u ovom kontekstu zbunjujući slogan ,,Slava Beogradu!” s obzirom na to da se gotovo nijedna ilustracija iz ovog opusa ne dotiče prestonice i njene burne istorije.

 

 

Pojedine ilustracije – reč je, naime, o portretima Nemanjićkih vladara – nisu samo neverodostojne, već su i problematičnog autorstva.  Iako potpisane kao autorsko delo umetnika koji ih je ustupio gradu, publika je ostala uskraćena za podatak da su one, uz dodavanje kolora i sa neznatnim izmenama, prekopirane iz knjižice ,,Naši vladari”, objavljene 1927. godine i preštampavane kasnije u više navrata pod izmenjenim nazivom ,,Svi srpski vladari”.

 

Za nju je tekst napisao prof. Stanoje Stanojević, dok su izvorni crteži delo nepoznatog autora koji, možda zbog brojnih grešaka na njima, nije ni potpisan. Međutim, u ovoj knjižici, objavljenoj pre gotovo jednog veka, ilustracije srednjovekovnih vladara nemaju poučni, već samo kozmetički karakter. Uz to, one su nastale u vreme kada je bilo teško doći do mnogih portreta Nemanjića, što danas nije slučaj.

 

 

Pri tome, začuđujuće je da je autor iz ovog dela preuzeo neistorične portrete (Stefan Nemanja, Stefan Prvovenčani, Milutin…), dok je one istorijski vernije i zaista nastale prema srednjovekovnim freskama (poput cara Dušana) izostavio. Umesto prikazivanja bogatog nasleđa srednjovekovne Srbije i Beograda – starih gravira prestonice, velelepnih zadužbina ili blistavih primera srpskog freskoslikarstva, teško osvojivih tvrđava ili ličnih predmeta srednjovekovnih vladara i vlastele, publika je, i pored dobrih namera gradskih vlasti, dobila jednu uobrazilju, inspirisanu istorijom, ali bez utemeljenja u njoj.

 

O umetničkim dometima ilustracija može se diskutovati, što sledeći staru dobru misao da se ,,o ukusima ne raspravlja” nećemo da činimo. Međutim, s obzirom na to da su ilustracije na beogradskim bilbordima predstavljene ne kao fikcija, već kao istorija, naša profesionalna obaveza kao istoričara jeste da istaknemo da ovaj opus, često praćen nejasnim ili neadekvatnim tekstovima, ne služi tome da znatiželjnik iz njih nešto nauči o srpskoj prošlosti, a što je objavljeno kao njegov osnovni cilj”, objašnjava Dejan Ristić.

 

Aleksandara Uzelac piše da “nažosti,  ono što je mnogo bizarnije od pomenutog propusta u ovoj šaradi – ilustracije bez trunke istoričnosti – izgleda da će ostati bez nekog naročitog odjeka.

 

“Pogledao sam samo pojedine od pomenutih 100+ ilustracija i da ne ulazim u njihove umetničke domete, čini se da bukvalno svaka od njih odiše neistoričnošću i amaterizmom, pa idemo redom, po modelu slučajnog odabira:

 

“Stefan Lazarević osvaja turnir u Ugarskoj” – Iako postoji podatak o tome da je jedan od srpskih vitezova odneo pobedu na viteškom turniru, Stefan Lazarević ne samo da nije osvojio turnir, nego na njemu nije ni učestvovao, niti bi to priličilo jednom vladaru.

 

 

“Boško Jugović”mitska ličnost, o oklopu da ne govorim…

 

“Bitka kod Velbužda”srpski vitezovi prikazani kao zapadnjačka teška konjica sa topfhelmovima i zastavama zapadnjačkih viteških redova, uz to inspirisani ne srednjovekovnim ilustracijama, već Mount & Blade, ili nekom drugom žanrovski sličnom igricom.

 

 

“Despot Stefan Nemanja” – ne treba dalјi komentar…

 

“Krunisanje Stefana Prvovenčanog” – po ko zna koji put istorijski netačan motiv Savinog krunisanja brata u Žiči (koja uzgred nije ni bila izgrađena u vreme kada ga je Sava navodno krunisao). Prvovenčani je krunisan u Crkvi P. i P. kod Rasa 1217. (ili početkom 1218.) od strane naročitog legata poslatog iz Rima za tu priliku i to je odavno dokazano, koliko god to nekome ne bilo po volјi.

 

“Stefan Milutin Nemanjić”kud nestade “Uroš” – ime “Svetog kralјa” po kome su ga znali savremenici širom Evrope. O potpuno proizvolјnom portretu, ni nalik njegovom stvarnom liku, bez reči…

 

 

“Car Dušan u Skoplјu 1348. – po sistemu, hajde da uzmemo rendom godinu, i pri tome prikažemo Dušana kao tinejdžera ili omladinca, iako je tada imao punih 40 (ukoliko je to uopšte Dušan na slici). S obzirom na fratra, mogao je umetnik slobodno i nekog hodžu da stavi…

 

 

“Vladislav i Vukan” – možda su se njih dvojica nekada i sreli, ali Vladislav nije imao ni 10 godina kada je Vukan preminuo. O neistoričnim likovima na portretima (srećom, znamo kako su obojica izgledali), a što je uostalom odlika celog autorovog opusa, svaki dalјi komentar je suvišan…

 

Ne razumem zašto, ako je već postojala želјa da se uradi ovakva kampanja, nisu iskorišćeni prepoznatlјivi likovni motivi – freske iz manastira, stare gravire Beograda ili umetnički mnogo kvalitetnije (a svakako i istoričnije) slike poznatih slikara. Možda je odgovor u tome to je umetnik “svoja remek-dela” koja doduše nemaju veze sa Beogradom (niti sa istorijom, kad smo već kod toga) besplatno ustupio gradu. Ipak, moj dobronameran savet bi mu bio da se mane srednjovekovnih tema”, piše istoričar Aleksandra Uzelac.

 

Ko je Nebojša Đuranović

 

Rođen je 1968 u Beogradu, gde je završio Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u klasi profesora Rastka Ćirića. Usavršavao se u Francuskoj. Član je slikarsko-grafičke sekcije ULUPUDS i ima status samostalnog umetnika. NJegove slike nalaze se u privatnim i muzejskim kolekcijama širom sveta. Izlagao više puta samostalno i učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada. Živi i radi u Beogradu. Bavi se i muzikom, sarađivao je sa mnogim beogradskim sastavima, uključujući i Generaciju pet. Prošle godine objavio je album Igra boja.

 

Za knjigu Srpski vitezovi u doba Nemanjića, u izdanju IK Evro Book, na 63. Beogradskom sajmu knjiga dobio nagradu Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) za klasičnu ilustraciju.




Kategorije