Vruće teme

Grubo igranje sa istorijom: Kada veliki župan Stefan Nemanja postne despot, greške se same nižu

MediaSfera

 

 

 

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić predstavio je danas u Starom dvoru projekat „Slava Beogradu, Slava Srbiji”, koji se organizuje povodom gradske slave Spasovdana i praznika Vidovdana, a u okviru kojeg će građani u narednih mesec dana imati priliku da na 127 bilborda vide slike posvećene važnim događajima u našoj istoriji. 




Vesić je istakao da je cilј akcije da se proslava gradske slave i značajnih datuma za prestonicu podigne na viši nivo, te da se stariji građani podsete, a da mlađi nauče nešto iz srpske srednjovekovne istorije.

 

Međutim, bilbord postavljen u blizini zgrade Tanjuga privukao je naročitu pažnju – onaj na kome je veliki župan Stefan Nemanja nazvan despotom.

 

“Ovakvu materijalnu grešku ne bi načinili ni učenici VI razreda osnovne škole koji u tom uzrastu počinju da izučavaju nacionalnu istoriju srednjeg veka, ali je to očito pošlo za rukom naručiocima i autorima ovog bilborda.

 

 

Podsetimo se, stoga, da je Stefan Nemanja (1166-1196.) imao titulu velikog župana i da Beograd nije bio u sastavu njegove oblasti, kao i da je prvi srpski vladar koji je imao titulu despota bio Stefan Visoki (1389-1402-1427.). Dakle, to što su srpski srednjovekovi vladari mahom imali ime Stefan ne daje nam za pravo da se poigravamo sa slavnim osnivačem dinastije Nemanjić”, piše istoričar Dejan Ristić na svoj FB profilu.

 

U izjavi za Telegraf on objašnjava da ovde nije posredi samo jedna omaška, već da je plakat netačan po više osnova.

 

– Pre svega, velikog župana Stefana Nemanju i desporta Stefana Lazarevića deli 200 godina. Pripadali su različitim dinastijama i epohama. U pitanju su i dve različite titule: despot je vizantijska titula koju je knez Stefan dobio 1402. godine i koju niko pre njega od naših velikaša nije imao. Sa druge strane, Stefan Nemanja je bio vizantijski vazal, on nije bio vladar – kaže istoričar Dejan Ristić.

 

S tim u vezi, i sama ilustracija je loše odabrana.

 

– Na ilustraciji veliki župan je prikazan u vizantijskom carskom ornatu, a bio je vizantijski vazal. Nije nosio, niti je imao pravo da nosi krunski nakit, jer nije bio vladar samostalne države, već vazalni gospodar. To što ga mi doživljavamo kao vladara, to je naša percepcija, ali formalno, on je bio vazal drugog cara. Prvi Nemanjić koji je ikada krunisan bio je njegov sin. Na bilbordu se, rekao bih, nalazi neka prekopirana romantičarska ilustracija iz naše literature, a bilo bi dovoljno iskopirati neki od Nemanjinih freskoportreta, na primer iz Studenice ili Mileševe, koji su rađeni neposredno po njegovoj smrti – dodaje Ristić.

 

Stefan Nemanja, takođe, nikada nije ni za svog, ni za života svojih najbližih potomaka bio prikazan sa krunom na glavi, već isključivo kao monah.

 

 

– Uz to, Stefan Nemanja nema nikakve dodirne tačke sa Beogradom. Beograd nije bio deo njegove oblasti, niti je on ikada kročio nogom u našu sadašnju prestonicu. Staviti ga u kontekst Beograda je bespredmetno. Tek je kralj Dragutin, njegov praunuk, dobio Beograd nakratko, u vidu miraza, kada se oženio ugarskom princezom – ističe Dejan Ristić.

 

Po njemu, kada se pobrkaju dinastije, epohe i titule, ne možemo govoriti o lapsusu, već samo o našem kolektivnom temeljnom neznanju.

 

Stefan Nemanja je rodonačelnik srpske države, jedan od očeva nacije, ne smemo mu ovako olako pristupati. Prikazati ga ovako je zaista uvredljivo za sve nas. Jednako besmisleno bi bilo da smo, na primer, Svetog Savu prikazali kao turskog bega iz 17. veka, ili da Francuzi Luja XIV predstave kao cara u ruskoj vladarskoj odeći – ističe on i ponavlja da je u ovakvim situacijama bilo veoma bitno konsultovati struku.

 

 

Kako Telegraf  piše u gradskoj upravi kažu da će “plakat na kome se potkrala štamparska greška biće uskoro zamenjen”.

 

Nažalost, tu greškama ili bolje reći neznanju nije kraj. Gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, najavio je da će oko 205 hilјada korisnika koji primaju račune preko „Infostana” dobiće tokom ovog meseca razglednicu sa slikom „Krunisanje Stefana Prvovenčanog” povodom slave Beograda. Veliki župan Stefan Prvovenčani krunisan je 1217. godine u manastiru Žiča. O tome Dejan Ristić na svom FB nalogu piše:

“Nedavno nastalo delo slikara Nebojše Đuranovića pod nazivom ,,Krunisanje Stefana Prvovenčanog” u Žiči prikazuje ,,događaj” koji se nikada nije ni odigrao. Pre svega, želim da naglasim da ne govorim o umetničkoj vrednosti samog dela budući da za to nisam kompetentan, već ukazujem na činjenično-istorijske propuste. Naime, na tom delu je prikazan navodni trenutak kada u manastiru Žiča arhiepiskop Sveti Sava I Srpski kruniše svoga brata za kralјa iako je poznato da je Stefan krunisan za kralјa 1217. godine od strane papskih legata, i to u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu. Drugim rečima, Stefan je krunisan za kralјa dve godine pre nego što je Sveti Sava I Srpski i postao arhiepiskop. Dakle, vredi se još jednom podsetiti i toga da je veliki župan Stefan bio krunisan za kralјa u bogomolјi u blizini Rasa, a ne u Žiči ili, pak, u Beogradu koji su tada držali Ugari. Stoga je malko nejasno zašto će baš Beograđanima, i to povodom tzv. gradske slave, biti delјena reprodukcija dela koja opisuje događaj koji se čak nije ni desio.”

 

 

Fejsbuk grupa “Srpska nacionalna svet” ukazuje na još jedan bilbord sa natpisom “Slava Beogradu – Slava Srbiji”, ispod scene turnirskog okršaja, piše: “Stefan Lazarević osvaja turnir u Ugarskoj”.

 

Međutim, dovolјno je samo vratiti se Konstantinu Filozofu, despotovom životopiscu, i pročitati šta on kaže:

 

“Dolažahu najsvetliji njihovi i najhrabriji da služe despotu, kao pred kralјem; i na saboru svih knezova jedan od vitezova blagočastivoga [Stefana] obori najsilnije i uze venac pobede.”

 

Dakle, nije despot Stefan osvojio turnir, već ga je osvojio jedan od njegovih vitezova. Da stvar bude gora, informacije na bilbordu su date i na engleskom jeziku.

 

Slučajnost, nepažnja, nemar ili neznanje?

 

Slike za bilborde je Gradu usptupi slikar Nebojša Đuranović, a kompanija za bilborde je sama štampala i besplatno ih postavila. Slikar Nebojša Đuranović je izrazio da mu je čast što je dobio priliku da svoje slike sa srednjovekovonom istorijom, čijom tematikom se bavi već nekoliko godina, predstavi beogradskoj publici na ovaj način.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .