MediaSfera
Piše: Snežana Ćosić
Foto: Vasilije Savić
Pomislite na Eskime koji su 365 dana u godini okruženi snegom i ledom. Na Beduine kojima je svaki dan plus 40 stepeni, na sve one ljude u Indokini kad danima padaju kiše…
Ne pitaju se zašto baš sada, zašto baš ovde, smeše se stalno jer znaju, ni sneg, ni mraz, ni sunce, ni kiša… ne možete odvojiti od onoga što želiš.
Mogla bih da vam navodim još primera, mogla bih da imenujem znane i neznane ljude koji su živi i žive SVOJE živote. OVDE i SADA.
Nezadovoljstvo je kao hronična bolest. A nezadovoljstvo već godinama prolazi našim ulicama.
Nemate snage da ga akutizujete.
Vaš misao ne doseže do informacije da je na planeti 7 milijardi ljudi.
7 milijardi ljudi!
Oduzmite ovu šaku nezadovoljnih i pogledajte da i ti svi ljudi ovoga sveta vole, mrze, tašti su, sujetni, plaču, smeju se…
Ne postoji, vaše i naše, oni i mi, lepi i ružni, pametni i glupi… sem u vašim sitnim dušama. A mislite da je imate i da je velika.
Neraskidivo smo povezani.
Ne zavaravajte se da vas tuđa tuga ne dotačinje.
Nemoguće je biti srećan kada svi oko vas plaču.
Kukanju i izgovorima prilazite kao omiljenom sportu. Ništa vam ne odgovara. Ništa ne vidite kako zapravo jeste. Živite u iluziji da je negde bolje, da je neko srećniji. Ne vidite ništa sem sopstvenih programa i sopstvenih odblesaka.
Odrastanje je bolan proces. Deca su ta koja samo kukaju.
Deca nisu slobodna. Čovek je slobodan, i namerno ne koristim prefiks, odrastao.
Ni svesni niste da je sve celo. Pa ste stalno nezadovoljni jer ništa nije onako kako ste zamislili u vašim glavama da treba da da bude.
Na sopstvenu sebičnost nekako i pristanete, tuđu negirate na sve moguće načine.
Naravno da život postoji svuda, isto kao i u vama. A ako mislite da je samo u vama, onda se zapitajte za početak zašto ste stalno nezadovoljni, zašto ste stalno u pobuni?
A ko je nezadovoljan, ili nezadovoljen? Dete u vama. Dete koje nije svesno da treba da odraste i da prihvati stvar onakve kakve jesu i da svaki polazak može biti samo sa te stanice.
Život je i kada je sneg i kiša i plus 40 stepeni. Sve ostalo su izgovori za neživot i nezadovoljstvo.
A stvar je vašeg izbora za šta ćete se opredeliti.
A za šta god da se opredelite, prestanite da kukate i da okrivljujete, vreme, druge ljude, duhove…
Život se živi!
Onakav kakav jeste u datom trenutku.
Priče Snežane Ćosić možete čitati na blogu PRIČAJ MI
Snežana Ćosić
Snežana Ćosić je rođena u Župi, berićetnom kraju voćara, povrtara i dobrog vina. Umesto igre sa svojim vršnjacima, učila je slova, da bi u adolescentskom dobu pisanje postaje njena svakodnevnica. Autorka je romana: “Ne lomi mi lojze, ne kradi mi grojze”,“Stanica Balkan”, zbirke pesama “Ljubi me” i bloga sa milionskim pregledima “Pričaj mi”… Član je Udruženja književnika Srbije. Uskoro iz štampe izlazi i njena prva zbirka kratkih priča.
Dodaj komentar