BEČ: Vino iz samostana i voda sa Alpa

BEČ: Vino iz samostana i voda sa Alpa

MediaSfera

 

 

Tekst: Ljubomir Ljuba Đorđević

Foto: Denis Šarčević

 

 

 

U Beču ćete prepoznati „ostatke“ nekada moćne carevine, oličene u Šenbrunu i velelepnim palatama Belvedere i Švatcenberg…




To je grad lepršavih valcera, stvaralaštva Mozarta, Betovena, Hajdna, Štrausa… koji odiše „šmekom“ dobre stare srednje Evrope… On pleni raskošem, ne ostavlja posetiocu ni jedan neispunjen trenutak… Predahnite,  posle šopinga u prelepim kafeterijama i obavezno se zasladite saher tortom u istoimenom hotelu. Tamo su, zaista nenadmašne! Baš kao i Mocart kugle

 

Ovde bih mogao da živim… pomislim svaki put prilikom dolasku u Beč. Uvek se oduševim „carskim gradom“. Beč me je osvojio svojom elegancijom i otmenošću, lepim ulicama, parkovima, istorijskim zdanjima i zamkovima, fasadama okrečenim veselim bojama, poput kolača iz njihovih nadaleko čuvenih poslastičarnica… Mocart kuglama, Saher tortom... otmenim restoranima, kafićima… finom gospodom na ulicama…

 

 

Sve mi tamo deluje, kao „deja vu“… nekako, poznato, viđeno, doživljeno… Možda će nekome delovati čudno, ali pronalazim sličnosti sa Beogradaom. To je jedan od retkih gradova koji nije izgubio „dušu“. Ne znam. Možda preterujem… Ili me utisak vara… Opet, za nostalgičere, dovoljno je blizu srpske prestonice – jedan sat leta avionom i tu ste… U jedno sam potpuno siguran – u Beču sam kao kod kuće.

 

Ovaj grad može da se pohvali širokom ponudom umetnosti i kulturnih sadržaja, mnogim istorijskim znamenitostima, a posetioci ga doživljavaju gostoljubivim, šarmantnim, simpatičnim i kultivisanim. Beč je zaista grad za uživanje.

 

Kako naplatiti nostalgiju?

 

Neko će možda zlurado primetiti da je Beč metropola koja profitira uglavnom od austrougarske nostalgije… Međutim, kada se pogleda „malo dublje“ i skine veo istorije, videće se, savremen i moderan grad sa inovativnom kulturnom, umetničkom, dizajnerskom scenom i gomilom lokala, kafića i restorana za sladokusce…, grad koji jedini na svetu poseduje sopstvenu proizvodnju vina, koja dolaze sa obližnjih vinograda sa periferije grada!

 

 

Nije zato nimalo čudno što Beč pohode milioni turista. Statistika beleži da je na godišnjem nivou, broj noćenja stranih turista – deset miliona! Posebno je u tom smislu bila plodonosna „Mocartova godina“ – 2006, kao i 2008. kada je u Beču održano Evropsko prvenstvo u fudbalu.

 

Oluja „oduvala“ Barbaru Strejsend

 

Baš kao što su nekada Beč pohodile slavne ličnosti, tako su u vreme mog boravka u „carskom gradu“ gostovala Barbara Strejsend. U jednom šopu kupio sam njen CD. Uz pomoć silnih veza nabavio sam karte. Ali, avaj! Koncert ove muzičke dive na terasi dvorca Belvedere je otkazan zbog ogromne oluje koja je to popodne zahvatila Beč i okolinu!?

 

 

Ništa nije naslućivalo nevreme. Dan je bio lep, sunčan. Tek što sam se tog kasnog popodneva vratio u hotel, spustio stvari u nameri da malo predahnem i spremim se za koncert, začuo sam neku ogromnu buku, tutnjavu i galamu napolju. Pogledao sam kroz prozor i video da olujni vetar nosi sve pred sobom. Vitlao je uvis novine, kišobrane, saksije, stolnjake iz bašti restorana, nekoliko suncobrana je proletelo pored moje terase na trećem spratu!

 

Naglo se smračilo, udarali su snažni gromovi i munje! Padalo je stoletno drveće na parkirane automobile!? Užas! Prizor kao iz apokaliptičnih filmova! Gotovo sve TV stanice su prekinule program i izveštavale o ovoj kataklizmi… Naravno, u takvim okolnostima nije bilo govora o koncertu. Iako sam pomalo bio razočaran, rekoh sebi:“OK Barbara, srešćemo se na nekom drugom mestu“. Za utehu pustio sam njen CD i imao „koncert“ samo za sebe!

 

 

U nekom turističkom bedekeru sam pročitao da je Beč podeljen na 26 „bicirka“ odnosno, kvartova. U 19. kvartu svoju vilu ima bivši predsednik Tomas Klestil. Tu je nekada živeo Betoven… U 13. kvartu u Ulici Milchgasse 1, je stanovao Mocart. Na toj adresi imao je dva stana. Tabla ispred ulaza zgrade posetioce obaveštava da je tu živeo znameniti muzički stvaralac. Inače, čuli smo priče da Mocart nije bio tako siromašan kako se obično misli. Naprotiv, kažu da je bio dobrostojećeg staleža i da je čak umeo da uživa u životu i životnim radostima.

 

Njeno veličanstvo – priroda

 

U Beču me fascinira zelenilo i uopšte način na koji se Bečlije odnose prema prirodi – sa poštovanjem. Više od polovine Beča zauzimaju zelene površine. Jedna četvrtina čuvene bečke šume nalazi se u samom gradu. To su sa ukusom uređeni prostori, sa spomenicima znamenitim ličnostima Austrije, vodoskocima, urednim travnjacima šišanim „na kratko“, poput vojnika… Bečlije vole prirodu, dovoljno im je da izađu u obližnji park. Tamo nonšalantno leže na travi, sunčaju se, čitaju, šetaju dečicu, grickaju kolače…

 

 

Beč je izrazito zdrava sredina za život. Ne čudi stoga podatak da se taj grad visoko kotira na međunarodnim listama najboljih mesta za život. Ove godine je proglašen za grad najbolji za život u celom svetu. U prilog tome ide i činjenicu da stanovnici Austrijske prestonice piju vodu sa Alpa!

 

U Beču možete odsesti u raznim hoteluima. Elita, ona svetska odseda u „Imperijalu“, najluksuznijem od svih. Bez obzira na to što prenoćošte košta 4.700 evra, mesto se rezerviše mesecima unapred. Tako se prepričava „zgoda“ da je 2006. američki predsednik Džord Buš ostao bez mesta jer je, tzv. „predsednički apartman“ pre njega rezervisao Mik Džeger! Ali, zato je tu boravio Vladimir Putin. Rezervisao čovek apartman na vreme!

 

 

Nedaleko od hotela „Imperijal“ nalazi se Jevrejski muzej. Kada već govorim o ovome, ne mogu a da ne saopštim i jedan tužan podatak: u Beču je u Drugom svetskom ratu ubijeno 68.000 Jevreja!?

 

Obeležje beča je čuvena katedrala Svetog Stefana. Podaci kažu da je izgradnja počela 1147.godine, a da je završena je tokom 1164.godine. Pod imenom Sv.Stefana poznata je od 1220.godine. „Štefi“, kako Bečlije nazivaju ovu katedralu, renovirana je u gotičkom stilu između 1304-1433.godine.  Dugačka je 107 a siroka 70 metara. U severoistočnom delu nalazi se grob princa Eugena Savojskog. Zvono katedrale teži više od 21 tonu, pretrpelo je požar za vreme Drugog svetskog rata. Tada je popravljeno i danas se još koristi za obeležavanje specijlanih prilika, kao što je zvonjenje za docek Nove godine.

 

 

Hawelka caffe

 

Šetajući gradom nabasao sam na čuveni „Hawelka caffe“. Staro patinirano zdanje sa udobnim somotskim sofama u kojima danas sedi bečka gospoda, pijucka kafu i čita novine. Baš kao što su tu svojevremeno sedeli Hitler, Staljin, Tito… koji su bili redovni gosti…

 

Jedno prijatno popodne skoknuo sam do zamka Klosterneuburg, koji se nalazi na 16 kilometara od Beča. Sagradio ga je Leopold III 1133. godine. U njemu je sada samostan sa 46 sveštenika. Tu se spravljaju odlična vina od grožđa koje dolazi sa vinograda koja pripadaju samostanu.

 

 

Sutradan sam pogledao izložbu u Muzeju grada Beča, gde je bilo izloženo 110 dela slavnih likovnih umetnika: Matisa, Kandinskog, Modiljianija, Gogena, Bonara, Renoara. Kustos muzeja Robert Hamerštal bio nam je vodič. Inače, profesor Hamerštal potiče iz naših krajeva. Rođen je u Vršcu…

 

Koliko je Beč lep sa zemlje, možda je još lepši iz vazduha… Zato se popnite u neki od mnogobrojnih restorana „na krovu“. Videćete čarobna potkrovlja u staklu sa božanstvenim baštama… Dakle, zelenila – ima posvuda u parkovima, na ulicama i na krovovima…

 

 

Tamo, preko reke, izvan Ringturma, u novom delu grada uočava se – Gasometar, zdanje od četiri zgrade sagrađeno početkom 19. veka koje je služilo za skladištenje gasa, sada je pretvoreno u luksuzni stambeno-poslovni centar sa futuristički dizajniranim radnjama, pasarelama, „ulicama-hodnicima“… i stanovima sa trouglastim sobama… Izgrađen je od cigala a temelji su mu duboki čak četiri metra. Svaka zgrada je tolika da bi u nju komotno mogao da se smesti točak na „Prateru“.

 

Posetu Beču obavezno zasladite Saher tortom, Mocart kuglama i – jednim valcerom…