Novi roman Dragana Velikića – „Adresa“: Priča o Beogradu, glavnom tragičaru savremene istorije

Novi roman Dragana Velikića – „Adresa“: Priča o Beogradu, glavnom tragičaru savremene istorije

MediaSfera

 

Piše: Ljuba Đorđević

Foto: Laguna, promo

 

 

 

Na srednjoevropskoj mapi Velikićeve književne geografije Beograd se često pojavljivao, ali je u romanu „Adresa“ prestonica Srbije glavni tragičar ove savremene povesti. U svesti glavnog junaka Vladana Todorovića, dokumentariste u Muzeju pošte, javljaju se slike grada koji je prolazio kroz raznolike faze razaranja, od turskih vremena do danas.




Na promocija novog romana dvostrukog dobitnika Ninove nagrade su, koji je objavila Laguna, osim autora, govorili i književni kritičar Milan Vlajčić, teoretičar umetnosti Miško Šuvaković i književnik Gojko Tešić.

 

Književni kritičar Milan Vlajčić istakao je da se o Beogradu nije mnogo pisalo. „Čak ni najznačajniji srpski pisci nisu posvetili previše reči današnjoj prestonici.“ Kao primer naveo je Miloša Crnjanskog, Ivu Andrića i Mešu Selimovića, u čijim knjigama Beograd nije bio tema.

 

„Tema glavnog grada se uglavnom nalazila u delima pisaca koji su došljaci“, zaključio je Vlajčić i dodao da je „u prethodnim romanima Dragana Velikića, Beograd bio prolazna etapa njegovih likova, ali ovoga puta pratimo junaka koji je ’ukotvljen’ u Beogradu i to kao jedan veliki gubitnik, a svi smo mi pomalo gubitnici.

 

Negde pri kraju knjige Velikić otkriva zašto je krenuo u beogradski roman. Razlog je zaboravljeni pisac Boško Tokin. Zahvaljujući književniku Gojku Tešiću i Ivani Miljak, Velikić je otkrio delo Boška Tokina koji je izuzetno važan za njegov roman.

 

Autor knjige je istakao da se Beograd pojavljuje u njegovim knjigama, ali da je želeo da napiše roman u kojem je Beograd glavni lik.

 

„Iščitao sam mnogo literature i u jednom trenutku je postojala opasnost da napišem bedeker. Onda sam sve sklonio i posle nekog vremena došao do tačke kada više nisam znao da li sam neašto preuzeo ili izmislio ili je to kombinacija, jer onda dolazi do stvaranja literarnog.“

 

Miško Šuvaković je istakao da mu je pre svega bilo uzbudljivo da čita Velikićev roman.

 

„Odnos fikcije i realnog u romanu je fundamentalan, i usmerava pažnju. Još jedan momenat je važan, a to je upravo političnost ovog romana. Na neki način susreo sam se sa nekoliko političkih glasova, gospođe Gite, glavnog junaka, naratora, grada, i svi oni nas uvode u jednu političku priču, konflikt svakodnevnice, bivanja u ovom gradu, pokušaja da se opstane i permanentne želje da se iz njega što pre pobegne, ali zapravo u njemu ostajemo“, rekao je Šuvaković.

 

Gojko Tešić je ocenio da je Velikićev roman zapravo “govor melanholije, sete, o uništenim, poništenim, izgubljenim adresama, adresama koje se nasilno premeštaju na druga mesta”, istakavši da je “ovo trenutno jedan od najživljih i najdinamičnijih romana u ovom trenutku naše književnosti”, te da je istovremeno i “u stilskoj i jezičkoj ravni jedan od najčistijih i najpreciznijih.“