MediaSfera
II deo: U potrazi za ljubavlju (metamorfoza)
Foto: Marija Ćalić, Biljana Latinović, Aleksandar Jočić
Ares nikada ne gubi hrabrost, pomisli Eros. Zato se nikad ne služi smicalicama i lažima, zato nikad ne gubi dostojanstvo, čak ni kad je uhvaćen u zamku. Ali, šta je to sa mnom, trže se odjednom. Zašto sad razmišljam o svom ocu, o kome nikad nisam…
Ponovo se okrete ka polici sa svetiljkama, ona je putokaz. Svuda oko kolibe već je bila mrkla noć, ali u kolibi nije bilo mračno, jer je tminu izgonila jasna svetlost sa lampe na gornjoj polici, u koju je bilo urezano slovo A.
Agape. Ljubav prema bogu – jedina koja je jača od tame, jedina pred kojom sve prepreke nestaju. Odjednom mu je sve postalo jasno. Okrenuo se ka Demetri: – Sad razumem! Psiha je uspela da učini nemoguće jer je sve činila iz ljubavi prema bogu! Zato ste joj svi pomagali, čak i sam Zevs. Dok sam ja bio zarobljen ljubavnim otrovom moje strele, koji peče i vezuje, ona je mene zavolela ljubavlju koja oslobađa i ostvaruje čuda. Zato što je ona u meni videla boga, a ja u njoj vidim smrtnicu. Psiha ne može postati besmrtna, dok za mene ne postane boginja, zar ne? – dodade.
Pa ne čekajući Demetrin odgovor, sede pored Psihe, milujući njen bledi obraz. – Ona i jeste boginja. Nikada pre nisam video i razmišljao ovako. Psiha čini da vidim što ranije nisam i kao da sve stvari dobijaju novi smisao.
Foto: Aleksandar Jočić
Najednom, kao da mu je neki zrak one lampe obasjao vijuge koje su do tada spavale u tami, Eros uzviknu, skočivši na noge: – Afrodita! Pa ona je u stvari mene držala usnulog da ne bih zabrljao, a ne zato da bi njoj otežala!
Demetra se smeškala. Napirlitana i mušičava Afrodita joj nije bila najdraža prijateljica, ali da – naravno da je lepotica, na svoj način, sve činila zarad sreće svog sina. Doduše, prvo je morala da se uveri da je on dobro izabrao. – I sad vidiš, Psiha jeste jedna od nas – potvrdila je. – Zato, dokaži da više nisi dečak već muškarac zreo za ženidbu i dovedi svoju izabranicu iz maglovitog Morfeusovog sveta, pa da pravimo svadbu. Uskoro če mi se pridružiti i Persefona; obećavam ti svadbeno cveće, zvončiće i mirise kakve Olimp ne pamti. I hor slavuja. Hajde sad!
Eros je grozničavo razmišljao. Pan je na svoj komplikovan način želeo da mu objasni pravi smisao Psihinog i njegovog iskušavanja. Dobro, to je sad shvatio. Ali nije mu objasnio kako da stigne do Morfeusovog carstva do koga ni bogovi ne znaju put, a još manje kako da Psihinu svest izbavi odatle. I bogovi spavaju kad ih umor savlada, niko ne može da se odupre Morfeusovoj magiji. I zašto je sad odjednom razmišljao o svom ocu, koji mu nikad nije dolazio u pamet? Muževan tip, mora se priznati, ali da mu ne bi Hermesa da ga izbavi od Eloda… Hermesa? Pa da, setio se odjednom. Šta je sa mnom, izgleda da me još drži droga onih Afroditinih trava!
– Dovitljivi Hermes je jedini čiju svest niko ne može da pokori, čak ni Morfeus – reče Demetri, krenuvši ka vratima. – On će mi pomoći. Ti zapali još lovora i čuvaj je, – dobaci pogledavši usnulu Psihu. – Brzo se vraćam – dodade, stupajući u noć.
Foto: Biljana Latinović
I vratio se, brže nego što je očekivao. Jer, čak i smrtnice mogu da obavljaju više stvari istovremeno, a kamoli Afrodita, koja je već obavestila Hermesa o svemu, čak mu i ostavila tepsiju napunjenu vodom Jezera Znanja, da bi mogao da pohrli Erosu u pomoć kad ga ovaj pozove. Hermes voli da obitava na čudnim mestima; da silazi među smrtnike, mota se po trgovima i pijacama prerušen u čoveka, ili se zavlači u pećine. Erosova potraga za njim mogla bi da potraje skoro kao Psihina iskušenja, a to stvarno ne bi imalo nikakvog smisla. Zato se Afrodita potrudila da sve pripremi i Hermes je, čim se Erosov lik u vodi Jezera Znanja uputio ka njemu, pohrlio dečku u susret, poletevši brzinom uma.
Eros nije stigao ni da zatvori vrata za sobom, kad je mrak presekla jarka svetlost Hermesovog štapa. Preduzimljivi mladi sin Zevsa i Maje nikad ne gubi vreme i ne upušta se u beskorisne razgovore. Pokazavši prstom Erosu da ga sledi, kročio je u kolibu.
Naravno da Eros nije imao pojma kako je Hermes spremno čekao njegov poziv, ali nije se iznenadio. Kao prvo, bogovi se nikad ne iznenađuju, jer znaju da moguće i nemoguće ne postoje; kao drugo, već je shvatio da je u ovo Psihino i njegovo iskušavanje, izgleda, upleten ceo Olimp; i kao treće, znao je da njegova majka ne sedi besposlena, već da će povlačiti konce dok se cela priča ne završi (a bogami, verovatno i posle) i bio je siguran da je Hermesa upravo ona i poslala.
Dvojica mladića, obojica lepi i plavokosi, jedan sa krilima na leđima, drugi na sandalama, seli su kraj usnule Psihe.
Foto: Aleksandar Jočić
– U Morfeusovom carstvu uvek ima mnoštvo duša, a predeo je obavijen gustim i obojenim maglama, u kojima sve izgleda drukčije nego na javi – počeo je Hermes da daje Erosu upute za putovanje. – Zato ja možda ne bih prepoznao Psihu, ali ti hoćeš, jer je voliš, a i ona tebe. I zato moraš da ideš ti lično – reče, pružajući mu svoj štap. – Moje sandale i šlem ti nisu potrebni jer imaš svoja krila. O putu ne brini, već pusti da te moj štap, kerikejon, vodi. On zna put do svih mesta na Zemlji i među zvezdama, ali sluša tvoju komandu. Ne skreći misao, ne razmišljaj ni o čemu, neka ti je na umu samo Morfeusovo carstvo, a kerikejon neka bira put. Kad nađeš i čvrsto zgrabiš Psihinu dušu, pomisli na ovo mesto. Stići ćete brzinom uma i ona će se probuditi.
Eros je čvrsto uhvatio štap. Nije imao šta da pita; pete su ga golicale, nestrpljive da se odlepe od zemlje, a krila raširila. – Vodi me na mesto na kome smo se sretali svake noći, u snovima – rekao je i izleteo kroz vrata koja je Demetra već otvorila, prosekavši tamno nebo brže od zvezde padalice.
Nastaviće se
Dodaj komentar