MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Foto: Pixabay
Molim one gadljive, s visokim pritiskom, ili one koji lako planu, da ne čitaju današnju kolumnu!
Pre četiri dana vraćala sam se predveče kući oko pola šest. Mračak još nije počao da pada, a i kiša je izostala, iako su je dramatično najavljivali.
Ruku punih kesa zastala sam ispred spoljnjeg stepeništa, razmišljajući kako da ih prepakujem da bih izvadila ključ.
Primetim da ispred mene nešto kaplje, onako baš toči, ali samo na jednom mestu. Iznad je samo krov zgrade, pa nema ni oluka, ni saksija, ni terasa… Zatečena tom glavolomkom podignem pogled rešena da otklonim dilemu odmah na licu mesta.
Ugledam nešto i ne verujem.
Uzmem sekundu-dve da se priberem, odlučim šta da radim i povratim se iz šoka.
Moj komšija koji živi dva sprata iznad mene otvorio je prožorče u hodniku koje je iznad stepeništa i urinirao usred bela dana napolje vrcajući obilno na sve strane.
Umalo meni na glavu. Da ne bi ključa, sasvim izvesno!
Tu ciknem kao guja ljuta i prekinem mu užitak. Zapretim mu tako strašno da ne bih ovde ponavljala te reči. Realno, mislim da to ne bih ni umela!
Tresla sam se od besa, nemoći, zgroženosti, ljutnje!
Ej, bre, šta čovek da uradi da bi izbegao takvu vrstu bahatosti, javašluka, gluposti, bezobrazluka, nekulture, prostakluka?!
Tog dana bilo mi je žao što nisam muško! U par koraka bih ispreskakala sve te stepenice, stigla bih do dragog mi komšije i tako ga izdevetala, da ne bih ni trepnula! Pa, nek bude šta bude.
I kao žensko sam se jedva obuzdala da se ne popnem i ne opaučim ga! Zaustavila me je samo pomisao u kakvom stanju mogu da ga zateknem i šta ti možeš da raspraviš sa pijanim čovekom?!
Žao mi je bilo i što mi se plače, a ne mogu da se isplačem kao čovek!
Danima sam od tada puna jeda i čemera.
Nisam ja zgrožena nad brukom nekog ko ne vlada ni sobom ni svojim postupcima. Ima mnogo jada na ovoj kugli zemaljskoj!
Osećam se jadno što primitivci, pijanci, svakojaki negativci mogu da pi…u po nama kada hoće, koliko često i gde god hoće, i to ne figurativno i metaforično, nego stvarno, a da smo mi apsolutno nemoćni da to sprečimo!
Ima li nekog načina da se to učinimoI? Čisto sumnjam!…
I ironija je što se posle tog događaja i ove kolumne ja stidim, kao da sam i sama počinila nešto nedolično. Kako je tek to strašno!
Bože, šta oni loši običnim ljudima mogu da urade!!!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/
Lijiljana Šarac
Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor četiri hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.
Dodaj komentar