Olivera Ristić: Ne moramo paliti knjige ili biblioteke danas, dovoljno je isprazniti um

Olivera Ristić: Ne moramo paliti knjige ili biblioteke danas, dovoljno je isprazniti um

MediaSfera

 

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Foto: privatna arhiva

 

  

Olivera Ristić, analitičar medijskih objava otkriva da mediji uvek prate ambijent u kome funkcionišu, pa tako i naši mediji izgledaju u skladu sa kretanjima i svim pozitivnim i negativnim uticajima u našem društvu. 




Ona je dama sa stavom, zaljubljenik u poeziju i rokenrol. Studirala je na Filološkom fakultetu srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću, upuštajući se u rad u kulturi, marketingu. Autor je zbirke poezije „Snovi i beleške“ , brojnih kratkih priča objavljivanih u književnoj periodici. Autor je bloga Slučajni bloger. Dodatno se bavi i izradom štampanih i elektronskih knjiga u agencijii Truedesigner.

 

Rođena je u Beogradu, odrasla prvih pet godina na Karaburmi većinom sa bakom i dedom, a vikende provodila sa roditeljima, do polaska u školu na Miljakovcu gde su njeni roditelji kupili stan. Detinjstvo joj je obeležio drugačiji Beograd nego što je sad, to je sasvim sigurno. Mirniji, čistiji, manje bučan:

 

Deda je radio u Ruzveltovoj ulici pa smo mu nosile ručak baka i ja, pored je prodavnica sveća u koje sam zadivljeno gledala a onda taj divni miris Đeram pijace… pune cveća, to me je i vratilo na Karaburmu danas ali sve je naravno drugačije.  

 

Mladost je opet bila buka rokenrola koji je sada skrajnut a mesto okupljana Akademija. Potom, čini mi se da sam imala sreće sa profesorima kroz školovanje, bili su posvećeni, zaista su nam davali i više no što je po programu, bili izuzetni pedagozi i u osnovnoj školi i u  XII Beogradskoj gimnaziji. Baš smo se mučili za petice ali i mnogo smejali. Mislim da im mnogo dugujem.

 

Kako izgledaju srpski mediji iz ugla analitičara medijskih objava?

 

-Analiza medijskog sadržaja kojom se ja bavim, sad već oko trinaest godina, podrazumeva određivanje kvaliteta i kvantiteta publiciteta za određene klijente u našim TV, radio, web i štampanim medijima. To su specifične analize u okviru agencija u kojima sam radila i radim, no to vam zaista daje sliku medija uopšte. Moram priznati da su kako vreme prolazi uočljive promene, ponajviše u smanjivanju razlika u načinu, tonalitetu informisanja među medijima.

 

Zasigurno su mediji nekada bili specifičniji, imali snažniji svoj pečat a sada smo došli u situaciju da imamo dosta kopiranja, čak i sa istim  gramatičkim ili pravopisnim greškama. Takođe smanjio se prostor za istraživačko novinarstvo koje je možda i pod raznim pritiscima izmešteno poprilično iz najtiražnijih medija i prinuđeno da kreira sopstvene portale.

 

Imamo zatim,  pravi  „bum“  internet portala, tako da neki zaključak bi bio da je došlo do porasta  broja elektronskih medija ali su takozvani mainstream mediji sve više slični, došlo je do ujednačavanja. Takođe, da ne zaboravimo, društvene mreže i blogovi postaju dodatni, novi, vrlo uticajni mediji. Sama, van posla obraćam pažnju najviše na kolumne i rubrike kulture i društva, no to ne dominira na naslovnicama naših medija.

 

 

Koje su teme najviše zastupljene u našim medijima? Da li je to ono što interesuje čitaoce?

 

-Mediji uvek prate ambijent u kome funkcionišu, tako i naši mediji izgledaju u skladu sa kretanjima i svim pozitivnim i negativnim uticajima u našem društvu.

 

Kod nas, kada su u pitanju štampani mediji već desetak godina dominiraju na naslovnim stranama politika i crna hronika, senzacionalizam. Naravno, postoje još uvek razlike, koliko toliko, gde možete naći i na naslovnoj strani ekonomsku temu i ili eventualno društvena ili socijalna pitanja naših građana, ne bih imenovala sad medije, ali ipak senzacija i dalje ostvaruje najviši profit a mediji su prinuđeni da se bore za svoj opstanak. Afere i plasirane poluistine zarad  „ko zna čega“ ne bih ni komentarisala.

 

Situacija na tržištu je sve gora, novca za finansiranje medija je sve manje, a većina novinara u ovom trenutku živi na egzistencijalnom minimumu. Kako u takvom ambijentu pobediti, ućutkati cenzora u sebi?

  

-Tu bih Vam možda odgovorila na drugi deo prethodnog pitanja, da li teme zastupljene u medijima interesuju čitaoce? Da. Interesuju ih. Postoje uvek oni koje to interesuje. Možemo da se slažemo ili ne sa tim.

 

Istina je i da mediji kreiraju, nameću sadržaje pa se publika polako privikava, a potom i počinje da se zanima za nešto što je i nije pre zanimalo. To je ta manipulacija. No, na svakoj individui je da se preispita koliko će dopustiti sebi da bude podložna sugestiji medijske sile. Tako isto i sami novinari.

 

Sa razvojem interneta može se publici ponuditi sadržaj koji zanima različite ciljne grupe a smatramo, na primer, da nisu dovoljno zastupljene. Znate, značajni su i termini, na primer, posebno na TV stanicama, da se u udarnim terminima plasira objektivno i  ono najvažnije za sve građane. E tu, dolazimo do toga da novinari teško dolaze do posla i pitanja da li mogu da se novinarstvom bave onako kako bi želeli. Uređivačka politika je dosta pod pritiscima, to je očigledno.

 

Lično smatram da jeste itekako ugrožena sloboda različitog mišljenja u medijima i sa nacinalnom a i sa lokalnom frekvencijom.

 

Autocenzura, takođe, postoji. No, postoji, verujem i mnogo veći broj ljudi koji su kvalitetni i koji će pronaći put do svoje ciljne grupe. Možda bi oglašivači mogli da u tome pomognu, oni koji ne zavise od pritisaka i da ulože i pomognu instituciji “slobodno, objektivno novinarstvo”.  Mada osluškujući i njih i oni se polako sa svojim budžetima sve više u svom poslovanju prebacuju na društvene mreže, te nam ostaje da vidimo šta će nam budućnost doneti.

 

 Šta je Vas podstaklo da pokrenete blog  „Slučajni bloger“ i koliko dugo postoji?

 

-Pa, kao i većina stvari radoznalost me je potakla, zato je i ostao naziv slučajni. Videla sam  2011. godine tu platformu, i krenula da čitam književne blogere, priče i poeziju na tim blogovima. Mene je to zainteresovalo jer sam donekle htela da se vratim iz nekih marketinških, medijskih voda, iz hobija svojoj velikoj ljubavi, književnosti. Tu sam imala potpuno jednu osvežavajuću komunikaciju sa ostalim blogerima jer smo vodili posve drugačije dijaloge, kroz komentare,  razgovarali o književnosti, filozofiji, tako da sam ostala u tome jer mi je to odmor za dušu.

 

Da li danas u Srbiji može da se živi od vođenja bloga?

 

-Verujem da pojedini, koji otvore blog sa tom namerom da zarađuju od njega, ako pronađu nišu koja im leži i uz mnogo truda ali i kontakata i rada na terenu, mogu.

 

Najčešće pišete prikaze novih knjiga, predstavljate mlade autore. Da li smo zaboravili da postoji kritika ili je veliki broj intelektualaca danas podlegao autocenzuri?

 

-Da, počela sam da pišem, ne kritiku, ali osvrte na knjige nekih novih pisaca jer su oni bili potpuno, van društvenih mreža nevidljivi, a to mi je nekako bilo nepravedno. Malo sam sad zastala u tome jer imam manje vremena ali mislim da je to ispravan put. Što se kritike tiče, mislim da je malo ko voli i ceni, danas.

 

U mladosti, kada mi je objavljena zbirka pesama, ili  objavljivane priče u mnogo tada obimnijoj i značajnijoj književnoj periodici, svaka sugestija urednika meni je blaga vredna bila, kao i načitanih prijatelja, kao i kolega iz struke. Smatram da tapšanje po ramenu ne znači baš mnogo, za dalji rast bilo kog umetnika. Ipak, na blogu ja uglavnom pišem pohvalno, to je istina, o onome što je na mene ostavilo najsnažniji utisak u nekom delu.

 

 

Šta za Vas znači poezija koju i sami pišete?

 

-Tu mi je izgleda duša.

 

Kojim bojama bi obojili svoj svet poezije?

 

Život je svih boja, baš imam takav stih u jednoj od pesama, pa i poezija.

 

Imaju li danas književnost i poezija ikakvu moć?

 

-Hm, jako teško pitanje. Na generacije 20. veka sigurno da. Međutim, kada pogledam gde su nam mladi pobegli od negativnog sveta koji smo im priuštili, jutjubere na primer, vidim sasvim drugi diskurs njihovog bunta i učim i ja od njih.

 

Nadam se da će i oni svraćati u biblioteke i njihova pokolenja bez obzira što je tehnologija i negativna manipulacija globalno napravila velikom brzinom velike razlike u generacijskim interesovanjima i razumevanjima, shvatanjima vrednosti.

 

Da li će ovakav diskurs moći da dopre do novih generacija, iskreno ne znam… Mnogo se brzo razvijaju stvari. Ne moramo paliti knjige ili biblioteke danas, dovoljno je isprazniti um, ili ga zatrpati pogrešnim vrednostima. Ipak, knjige su preživele mnogo toga. Videćemo.

 

… a mediji? Da li je njihova moć realna ili precenjena?

 

-Bojim se da je potcenjena kada se mogla obuzdati (smeh) i da je sada dominatna moć medija.

 

Sa kojim ambicijama ste upisali studije književnosti ?

  

-Fakultet sam upisala, iskreno, više po nekakvoj inerciji, to mi je išlo kroz školovanje, za prijemni ispit na primer, nisam ni učila, samo sam otišla i položila. Bio mi je u nekim predmetima jako interesantan, dok sam se prema nekim predmetima zaista odnosila kritički. I tada, negde mi je bio plan, da povežem marketing i književnost, pa sam završavala i još dosta kurseva, škola iz te oblasti.  No, kasnije sam poželela da studiram i biologiju, psihologiju…