MedaSfera
II deo: U potrazi za ljubavlju (metamorfoza)
Foto: Marija Ćalić, Biljana Latinović, Aleksandar Jočić
– Telesna lepota – uzdahnu Demetra, uplićući ružičaste rese šala u zlatne Psihine uvojke. – Onome ko je nema, čini se dragocena; onaj ko je ima, zna da je prolazna kao rosa na suncu, a ipak je se ne bi odrekao ni po cenu života. Nema broja onima koji su zbog nje umrli; niko, nikada nije zahvaljujući vitkom struku ili rumenim usnama oživeo.
Psihino lice bilo je spokojno. Bledo, jer su joj se damari utišali, ali spokojno – skoro srećno. Erosov pogled, međutim, nisu prikovale njene lepe crte koje je znao napamet, već mala senka na čelu koju je video prvi put. Kad bi sad otvorila oči, to ne bi bio onaj veseli, iskričavi pogled iz njegovih sećanja, koji ga je dočekivao i u snovima.
Spustio je usne na jedan njen kapak, zatim na drugi, čeznući bez nade da će se podići, ali Psihin lik je ostao sasvim miran. Poljubac ljubavnika nema moć da osvetli put izlaska iz dubokih sfera Morfeusovog carstva. Da nije izgubio vreme na let do Persefone koja ga je potom uputila ka Demetrinoj kolibi, stigao bi na vreme… Ali ne, ovo nije samo Afroditina ujdurma! Kao da su se svi bogovi urotili protiv njega. Smeštaju mu zamke, Pan priča besmislice, a Psiha – zarobljena u svetu snova.
Foto: Biljana Latinović
Krila klonulih od bespomoćnosti, povijen od bola koji mu se iz opekotine na ramenu preselio u grudi, Eros je sklonio svoj pogled sa nedostižno spokojnog Psihinog lika. I tada je spazio Demetrinu policu sa svetiljkama. Prišao joj je da je bolje pogleda. Uklesana slova, za Psihu zagonetna, Erosu su prenosila jasnu poruku.
– Zbog svoje ljubavi prema Maloj Šuš— Prema Persefoni – promrmlja Eros, razgledajući lampice na polici sa slovom S – svake godine i biljke i životinje moraju da tuguju s tobom, sve dok ona ne napusti svoj presto u Hadovom carstvu da bi ti se pridružila. Dobri, stari Had, oženjen je jednom od najlepših, ali mislim da ni među bogovima ni među ljudima niko nema goru taštu od njega! Pa ipak, nisi tu ljubav istakla ovde.
Eros se zagledao u svetiljke, a Demetra u njega. Misli su mu krenule u dobrom pravcu. Ma, nije ona ni sumnjala u njega.
– Znam da ti Persefonu zoveš Šušumiga, ceo Olimp to zna. Pusti sad to. Da, moja ljubav greje, ali ne osvetljava sobu. Ne osvetljava je ni tvoja.
Plamen sa donje police u koju je bilo uklesano Erosovo ime goreo je snažno. Jara je titrala oko njega, isijavajući toplotu koja je grejala celu kolibu. Ali, kad ne bi bilo one gornje lampe, varljiva igra senki Erosovog plamena ne bi prozračila tamu, već stvorila svet iluzije.
Foto: Aleksandar Jočić
– A snove ne razvejava toplota; naprotiv, uz kamin i topal prekrivač još su slađi. Razgoni ih jasna jutarnja svetlost – dovršio je Eros Demetrinu lekciju. Misli su mu iskakale brzo, ni sam nije znao zašto neke izgovori, a druge odlete natrag u klupko u njegovoj glavi iz koga su i došle. “A više nemam zašto da žurim”, prekoreo je sam sebe. “Nemam više šta da sprečavam, Psiha je već u Morfeusovom carstvu, do kojeg ni bogovi ne znaju put. Treba da otkrijem kako da stignem do nje. U snovima? Da, kao što smo već radili? Neću to. Onda je ona zarobljena… Kao što bi bila zarobljena i na onom ostrvu koje sam za nas napravio, da me nije razotkrila… Kako sam bio glup! Kukavica. Krio se od mame…”
Demetra nije mogla da mu čita misli, ali joj je bilo jasno šta mu se zbiva u duši. Povijen na klupici, zagledan u lampe, opuštenih krila koja su se zarozala po podu – i bogovi mogu da se osećaju jadno, pa i da izgledaju isto tako.
– Eh, dečko – poče Demetra, sedajući pored njega na klupicu. – Da si je sprečio da otvori kovčežić, šta misliš da bi se desilo? Ti bi se samo pojavio, Gromovnik bi joj podario besmrtnost, i bili biste večno srećni i zaljubljeni? Pošto je ona pre toga, iako smrtna, učinila nadljudske podvige, a ti si – prvo lagao mamu, a posle spavao? Ne, ne ide to tako. Jer, ‘Psiha jeste pokazala da je hrabra, odlučna i razborita. Ali još nije pokazala da je prava žena, koja muškarca čini hrabrim, odlučnim i razboritim. Bez toga, neće ona biti dostojna boga i uzdići se na njegov tron već će, naprotiv, boga srušiti u jadnog, malog, slabog čoveka.’
– O, moja nesnosna majka to nikad ne bi dozvolila – prekide je Eros, ni ne znajući da Demetra upravo navodi Afroditine reči.
– Naravno da ne bi – odgovori Demetra. – Zato je morala da te dovede u situaciju u kojoj ćeš postupiti kao pravi muškarac – hrabar, odlučan i razborit. Ako ti ljubav prema Psihi daje hrabrost da učiniš i ono što nikad nisi, odlučnost da sprovedeš i ono što ne umeš i razboritost da ti um posluša srce. “Onako, kako je njoj dala ljubav prema tebi”, dodade još u sebi.
– Pravi muškarac? – promrmlja Eros. – Za moju majku je to moj otac, Ares, u to nema sumnje.
– Tako je – uzvrati Demetra. – Jesi li ikad razmišljao o tome, zašto najlepša među najlepšima, od svih bogova i ljudi, jedino tvog oca nikad nije prevarila, nikad zanemarila, nikad se oglušila na njegov poziv?
Foto: Aleksandar Jočić
– To nije tajna – odgovori Eros – zato što mu beskrajno veruje. To svi znaju. Kad je Hefest napravio onu smicalicu da im se naruga, Ares se postavio tako dostojanstveno i zaštitnički, kako priliči sinu Gromovnika i Here, da su svi videli koliko je ćopavi kovač bedan. Čak joj je i Gromovnik posle dozvolio da se razvede od Hefesta jer je i sam shvatio da je neprimereno bilo što ju je vezao za tog jadnička, a Zevs nema običaj da priznaje svoje greške. Afrodita zna da će se Ares uvek neustrašivo boriti za nju.
– A ako borba ne pomaže? – upita Demetra.
Eros malo razmisli o dogodovštinama svog oca. – Onda će da se dere, zapomaže – reče. – Ako treba i da moli za pomoć – dodade, setivši se kako su Hermes i Artemida morali da spašavaju njegovog oca od Eloda. – Znaš šta je tu zanimljivo? – nastavi – Tek sad primećujem, moj otac zaista nikad ne gubi dostojanstvo. On je moćan i kad moli, i kad zapomaže…
I šta još nikad ne gubi? – upita ga Demetra.
I sam iznenađen što zna odgovor, Eros odgovori: – Ares nikada ne laže. NIKADA.
Nastaviće se…
Dodaj komentar